Kako se vidi iz spisa ove poreske stvari, u postupku kod prvostepenog organa je određena prinudna naplata prema tužiocu radi naplate novčane kazne za izvršeni prekršaj po rešenju Opštinskog organa za prekršaje u iznosuod 3000 dinara. U obrazloženju osporenog rešenja, tuženi organ je utvrdio da je organ za prekršaje dana 02. 03. 1998. godine pozvao predstavnika tužioca da plati novčanu kaznu, da se pozivu odazvao predstavnik tužioca - odgovorno lice i platio kaznu koju je bio dužan da plati kao drugokažnjeni, pa tuženi organ nalazi da nije došlo do zastarelosti naplate novčane kazne, budući da je na izloženi način došlo do prekida zastarelosti, pa je pravilno doneto rešenje o prinudnoj naplati. Po oceni Vrhovnog suda za ovako utvrđenje upravnih organa nema dokaza u spisima ove poreske stvari, a ovo sa razloga što u spisima za Sada nema dokaza da je od strane prekršajnog organa pozivan tužilac kao odgovorno pravno lice prema kome je izrečena novčana kazna da tu kaznu i plati, a ukoliko je od strane organa za prekršaje pozivano kažnjeno odgovorno lice da plati svoju kaznu izrečenu u prekršajnom postupku, i ono se tom pozivu odazvalo i kaznu platilo, onda ove procesne radnje pozivanja kažnjenog odgovornog lica, za koje u rešenju o kažnjavanju stoji da je po zanimanju penzioner, imaju pravnog dejstva u odnosu na samo kažnjeno odgovorno lice, a ne znače prekid zastarelosti u odnosu na kažnjeno pravno lice ukoliko ono nije neposredno pozivano da plati kaznu pozivom predviđenim za dostavljanje pravnim licima.Kako je odredbom člana 304. stav 3. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", broj 21/9028/94) predviđeno da se rešenje o prekršaju kojim je pravnosnažno izrečena novčana kazna izvršava se kad istekne u rešenju određen rok za plaćanje kazne, a odredbom člana 70. stav 1, 2, 4. i 6. je predviđeno da izrečena kazna se ne može izvršiti ako je od dana pravo snažnosti rešenja o prekršaju protekla jedna godina, te da zastarevanje izvršenja kazne počinje od dana pravo snažnosti rešenja o prekršaju kojim je izrečena kazna i da se zastarevanje prekida svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne pa da zastarelost izvršenja kazne nastaje u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po Zakonu traži za izvršenje kazne, to je obaveza upravnih organa da citirane propise primeni u skladu sa pravnim stavom iznetim u obrazloženju ove presude.