Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Momira Maričića iz Selevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo je

ODLUKU

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Momira Maričića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P. 730/08 od 25. juna 2009. godine i presude Okružnog suda u Smederevu Gž. 1233/09 od 5. avgusta 2009. godine.

Obrazloženje

1. Momir Maričić iz Selevca, preko punomoćnika-advokata Vlastimira Jankovića iz Beograda, izjavio je Ustavom sudu 13. oktobra 2009. godine ustavnu žalbu, protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim odlukama povređeno njegovo pravo na mirno uživanje katastarske parcele broj 10038/1 KO Selevac i stambenog objekta izgrađenog na njoj, jer su sudovi u osporenim odlukama utvrdili da je on, kao tuženi, smetao tužioca u poslednjem mirnom i faktičkom posedu katastarske parcele broj 10038/4 KO Selevac, tako što je u periodu od 24. marta 2003. godine do 1. oktobra 2003. godine prilikom zamene ograde svog dvorišta navodno zagradio deo katastarske parcele 10038/4, pa mu je izrečena obaveza da vrati stanje poseda kakvo je bilo pre 24. marta 2003. godine, i pored činjenice da on, prema autentičnim podacima Republičkog geodetskog zavoda, nije zauzeo navedenu parcelu koja predstavlja privatni put. Po njegovom mišljenju, sudovi su osporene odluke zasnovali na pogrešnim podacima iz osnovnog premera Republičkog geodetskog zavoda, iako su ti podaci zamenjeni manualom Republičkog geodetskog zavoda broj 2/33, po kome ne postoji smetanje poseda i zauzeće privatnog puta. Predložio je da Ustavni sud poništi rešenje Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P. 730/08 od 25. juna 2009. godine i presudu Okružnog suda u Smederevu Gž. 1233/09 od 5. avgusta 2009. godine.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P. 730/08 od 25. juna 2009. godine utvrđeno je da je tuženi Momir Maričić iz Selevca, ove podnosilac ustavne žalbe, smetao tužioca Milivoja Maričića u poslednjem, mirnom i faktičkom posedu katastarske parcele 10038/4 KO Selevac, koja služi za prilaz tužiočevoj kući u Selevcu sa javnog puta – kat. parc. 14241 KO Selevac, tako što je u periodu počev od 24. marta 2003. godine do 1. oktobra 2003. godine, prilikom zamene ograde od tarabe svoga dvorišta u Selevcu, a koje predstavlja kat. parc. 10038/1 KO Selevac, zagradio deo javnog puta kat. parc. 14241 KO Selevac i deo kat. parc. 10038/4, koja služi kao pristupni put tužiočevoj kući i dvorištu u Selevcu, od detaljne tačke broj 199 koja predstavlja tromeđu katastarskih parcela 10038/4, 10038/1 i 14241 sve u KO Selevac, u dužini od 3,08 metara prema jugu i širini od 0,38 metara, zatim od detaljne tačke 199 prema severu u dužini od 16,7 m i širini od 0,46 m, potom prema severu u dužini od 13,83 m do detaljne tačke 223, u širini od 0,3 m, a od detaljne tačke broj 223 prema severu u dužini od 6,16 m i širini od 0,5 m i odatle prema severoistoku do kapije dvorišta tuženog u dužini od 0,59 m, gde se odstupanje od katastarske međe svodi na nulu, zatim od tačke koja se nalazi na katastarskoj međi pristupnog puta kat. parc. broj 10038/4 KO Selevac i dvorišta tuženog kat. parc. broj 10038/1 KO Selevac, udaljene od detaljne tačke 223 prema severu pored bandere u dužini od 14,82 m i prema severozapadu u dužini od 0,33 m i širini od 0,64 m, odatle prema severu u dužini od 5,1 m i širini od 0,64 m, odatle prema severu do detaljne tačke 222 koja je tromeđa kat. parc. 10038/1, 10038/2 i 10038/4 sve KO Selevac, u dužini od 13 m i širini od 0,9 m, zatim dalje prema severu u dužini od 1,27 m i širini od 0,76 m, sve u KO Selevac, pa je tuženi obavezan da vrati stanje poseda kat. parc. 10038/4, KO Selevac, kao pristupnog puta, na stanje koje je bilo pre 24. marta 2003. godine, tako što će ogradu svog dvorišta vratiti na pređašnju faktičku među između katastarskih parcela 10038/4 i 10038/1 u KO Selevac, kao i da se ubuduće uzdržava od ovakvog i sličnog smetanja poseda, sve u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti rešenja.

Osporenom presudom Okružnog suda u Smederevu Gž. 1233/09 od 5. avgusta 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P. 730/08 od 25. juna 2009. godine. U obrazloženju presude je navedeno: da je prvostepeni sud pravilno, na osnovu izvedenih dokaza, utvrdio da su tužilac, a pre njega i njegovi pravni prethodnici bili u državini katastarske parcele 10038/4 u KO Selevac koja im je kao put služila za prilaz od javnog puta 14241 Velika Krsna - Selevac do kućnog placa na kat. parceli 10038/2 još od 1910. godine; da je tuženi u periodu od 24. marta 2003. godine do 1. oktobra 2003. godine, prilikom zamene ograde od tarabe između svoje parcele 10038/1 i susednih parcela, pomerio ogradu sa mesta gde se ista do tada nalazila prema katastarskoj parceli 10038/4, u merama i granicama bliže opisanim u izreci prvostepenog rešenja, i tako izvršio smetanje poseda tužioca na kat. parceli 10038/4 i onemogućio tužioca da istu koristi na način na koji je to činio pre izvršenog smetanja; da tuženi u toku postupka nije osporio da je pomerio ogradu, ali je tvrdio da je pomerio na svojoj parceli; takođe, nije osporio da je tužilac koristio put na način kako je to opisao, kao i da posle izvršenog pomeranja ograde putem više ne mogu da prolaze teretni kamioni do parcele tužioca; da je na ovakvo činjenično stanje prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je, shodno članu 77. i članu 78. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i članu 448. Zakona o parničnom postupku, utvrdio da je tuženi smetao tužioca u posedu kat. parcele 10038/4 i naložio mu da se ubuduće uzdržava od ovakvog ili sličnog smetanja kao i da vrati stanje poseda, odnosno ograde na mesto gde je bila pre 24. marta 2003. godine. U obrazloženju se još navodi da je prvostepeni sud na pouzdan i siguran način, na osnovu izveštaja Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti Smederevska Palanka i na osnovu nalaza veštaka geodetske struke, utvrdio da katastarska parcela broj 10038/4 ne predstavlja javni put, već je u privatnoj svojini, i da se koristi kao prilazni put za parcelu tužioca.

Dopisom Republičkog geodetskog zavoda broj 952-192/2009 od 17. septembra 2009. godine upućenom Velimiru Aleksiću, a radi izdavanja podataka za obnovu granice između katastarskih parcela br. 10038/1 i 100038/4 KO Selevac, utvrđeno je da su izdati različiti podaci za poligonsku tačku broj 1142, što je moglo da dovede do različitog veštačenja Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci u predmetu P. 958/03, kao i da postoji razlika u merenju širine puta, prikazana na manualu broj 2/33 i širine dobijene računanjem iz koordinata detaljnih tačaka.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporenim odlukama povređeno njegovo Ustavom garantovano pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.

Odredbama člana 58. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.), utvrđuje se da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.), kao i da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) je propisano da će se raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničiti samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja, te da je isključeno pretresanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete (član 448. stav1.).

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/05) propisano je: da vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari, da vlasnik mora dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog, kao i da pravo na podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana ne zastareva (član 37.); da se sudska zaštita od uznemiravanja, odnosno oduzimanja državine može tražiti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja (spor zbog smetanja državine) (član 77.); da sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, pri čemu nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost držaoca (član 78. stav 1.).

5. Polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti u ovom predmetu, a odlučujući u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da se osporene odluke zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na imovinu, zbog toga što su sudovi u osporenim odlukama utvrdili da je on kao tuženi smetao tužioca u poslednjem mirnom i faktičkom posedu katastarske parcele 10038/4 KO Selevac, tako što je u periodu od 24. marta 2003. godine do 1. oktobra 2003. godine, prilikom zamene ograde svog dvorišta zagradio deo katastarske parcele 10038/4, pa mu je izrečena obaveza da vrati stanje poseda na ono koje je bilo pre 24. marta 2003. godine, nisu prihvatljivi za Ustavni sud. Naime, iz sadržine osporenih odluka proizlazi da tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, nije osporio da je tužilac koristio deo parcele koju je podnosilac ustavne žalbe pomeranjem ograde zauzeo, kao i da tužilac ne može više da koristi taj deo puta na način kako je to činio pre pomeranja ograde od strane podnosioca. Polazeći od navedenog, kao i sadržine ustavnog prava na imovinu, Ustavni sud zaključuje da se u osporenom postupku nije ni utvrđivalo pravo svojine na parceli na kojoj je podnosilac ustavne žalbe pomerio svoju ogradu, već poslednje faktično stanje državine tužioca i smetanje te državine od strane podnosioca ustavne žalbe. Takođe, nisu od značaja navodi podnosioca da na predmetnoj parceli on ima pravo svojine, te da podaci koje je sud pribavio od Republičkog geodetskog zavoda nisu ispravni, jer postupajući sud nije imao razloga da sumnja u dostavljene podatke, naročito imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe tokom postupka nije pružio dokaze koji bi opovrgli tačnost podataka dostavljenih od Republičkog geodetskog zavoda, a ako je podnosilac ustavne žalbe kasnije došao do takvih dokaza, to mu u konkretnom slučaju pruža mogućnost da, u skladu sa članom 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, podigne svojinsku tužbu i traži utvrđene prava svojine i predaju poseda dela sporne parcele koji je u državini tužioca. Ovo stoga što je dopis Republičkog geodetskog zavoda broj 952-192/2009 od 17. septembra 2009. godine, na koji se u ustavnoj žalbi ukazuje, izdat nakon donošenja drugostepene osporene odluke, a i sam dopis odnosi se na veštačenje, odnosno mogući ishod veštačenja u drugom parničnom postupku Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci, a ne na postupak u kome su donete osporene odluke. U osporenim odlukama sudovi su obrazložili svoja stanovišta zauzeta u ovoj pravnoj stvari, tako da se ne može smatrati da su ta pravna stanovišta posledica proizvoljnog tumačenja i neprihvatljive primene merodavnog materijalnog prava.

Polazeći od sadržine prava na imovinu garantovanog članom 58. Ustava, sa jedne strane, te imajući u vidu koje okolnosti redovni sud uzima u obzir prilikom pružanja zaštite u slučaju smetanja državine u smislu člana 78. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, sa druge strane, kao i činjenica o kojima sud raspravlja u sporovima zbog smetanja državine u smislu člana 448. Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu nije povređeno navedeno Ustavom zajamčeno pravo, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (”Službeni glasnik RS”, broj 109/07).

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić