Odredbom člana 198. stav 2. ZUP-a je propisano da dispozitiv mora biti kratak i određen, a ako je potrebno može se podeliti i na više tačaka.U konkretnom slučaju prvostepenim rešenjem tužilji je utvrđen porez na nasleđe i poklon po osnovu rešenja o nasleđivanju mada je pod tim brojem i datumom zaključeno sudsko poravnanje, a ni dispozitivom navedenog prvostepenog rešenja uopšte nije opredeljeno koliki je tužiljin idealni deo nepokretnosti koji je oporeziv.Takođe je osporenim rešenjem u stavu 2. dispozitiva potvrđeno prvostepeno rešenje mada je pri tome pogrešno naveden i broj i datum tog prvostepenog rešenja, te se navodi drugo koje ne postoji u upravnim spisima.Budući da je tužilja rešenjem o nasleđivanju donetim u ostavinskom postupku postala suvlasnik 1/3 dela nepokretnosti kao naslednik prvog naslednog reda, te kao takva oslobođena plaćanja poreza, a zaključnim poravnanjem postala vlasnik 26/60 idealnih delova svih nepokretnosti, kako onih stečenih po osnovu nasleđa tako i onih po osnovu bračne tekovine, neophodno je u ponovnom postupku utvrditi postoji li osnov oporezivanja na strani tužilje, pa ukoliko postoji jasno ga označiti u dispozitivu rešenja kao i koji su to tačno idealni delovi nepokretnosti preneti po osnovu koji je oporeziv prema poreskim propisima.