Nižestepeni sudovi su, imajući u vidu da je primalac izdržavanja napravio svojeručni testament a prethodno zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju nije raskinut, stali na stanovište da je ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan pravni posao jer nije raskinut a da je navedeni testament ništavan i da zbog toga ne proizvodi pravno dejstvo.
Vrhovni sud nalazi da se ovako pravno stanovište ne može prihvatiti.
Kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju u smislu člana 117. Zakona o nasleđivanju, primalac izdržavanja ostaje vlasnik imovine i posle zaključenja ugovora, a davaocu izdržavanja pripada pravo da tek posle smrti primaoca izdržavanja traži predaju imovine koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.
Do tog momenta davalac izdržavanja u smislu člana 118. istog zakona može svoje pravo iz ugovora upisati u javnoj knjizi".