Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužba sa kondenatornim zahtevom kojom je pokrenut parnični postupak pre otvaranja stečaja nad tuženim nije podobna za postupanje suda nakon što je potraživanje iz te parnice osporeno u postupku stečaja i tužilac (poverilac) upućen da u posebnoj parnici utvrdi osnovanost osporenog potraživanja. Ovo utoliko pre što je tužilac predhodno pozvan da tužbu uredi tako što će umesto kondemnatornog postaviti utvrđujući zahtev o postojanju osporenog potraživanja. Tužilac nije postupio po tom rešenju. Stoga je na osnovu odredbe čl. 127. st. 1. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji i čl. 187. ZPP doneto rešenje kojim je tužba sa kondemnatornim zahtevom odbačena kao nedozvoljena.Vrhovni sud nalazi da izneto stanovište nižestepenih sudova nema pravno utemeljenje. Nesporno je da se postupak za utvrđenje spornog potraživanja u postupku stečaja pokreće tužbom za utvrđenje, na to upućuje odredba čl. 127. st. 1. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. jasno je i da pozivom na tu odredbu tužilac može ispraviti i ranije podnetu tužbu sa kondemnatornim zahtevom postavljanjem samo zahteva za utvrđenje osporenog potraživanja. Međutim, to samo po sebi ne znači da sud ne može postupati i po tužbu sa kondemnatornim zahtevom nakon što je potraživanje iz te tužbe osporeno u postupku stečaja i tužilac upućen da njegovo postojanje utvrdi u parničnom postupku. Naprotiv, tužba sa kondemnatornim zahtevom uvek sadrži i zahtev za utvrđenje spornog potraživanja. Istina, taj zahtev se posebno ne ističe, ali se on prećutno podrazumeva. Šta više, on predstavlja prejudicijelno pitanje čijim se pozitivnim ili negativnim rešenjem opredeljuje osnovanost ili neosnovanost osuđujućeg - kondemnatornog zahteva na činidbu. To dalje znači da usvojeni kondemnatorni zahtev u sebi sadrži i prećutnu odluku suda o postojanju takvog potraživanja. Na pravilnost tog stava upućuje odredba čl. 330. st. 1. ZPP. Tom odredbom se konstituiše nesporno ovlašćenje diskreciona vlast suda da u slučaju podnete tužbe sa kondemnatornim zahtevom po kojoj je u pogledu osnova stvar sazrela za presuđenje donese međupresudu samo o osnovu. Takva presuda je po svojoj pravnoj prirodi utvrđujuća - deklaratorna odluka suda. Tek po njenoj pravnosnažnosti sud će nastaviti postupak i doneti osuđujuću odluku za isplatu utuženog iznosa. Sud je ovlašćen da međupresudom odluči i o postojanju osporenog potraživanja u postupku stečaja koje je prethodno već utuženo postavljanjem kondemnatornog zahteva. Stoga nema mesta pravnom shvatanju nižestepenih sudova da se o postojanju osporenog potraživanja u postupku stečaja može raspravljati samo po tužbi za utvrđenje, a ne i po tužbi sa kondemnatornim zahtevom.Postupivši suprotno nižestepeni sudovi su pogrešno primenili odredbu čl. 109. ZPP kada su pozvali tužioca da podnetu tužbu sa kondemnatornim zahtevom ispravi postavljanjem samo zahteva za utvrđenje ostvarenog potraživanja u postupku stečaja. Tužilac je u žalbi ukazao na postojanje ove povrede parničnog postupka, a to čini i u reviziji. Stoga su pobijane odluke zahvaćene bitnom povredom iz čl. 354. st. 1. ZPP. To su razlozi zbog kojih je na osnovu odredbe čl. 394. st. 1. ZPP odlučeno kao u izreci.Prvostepeni sud će u ponovljenom postupku otkloniti propust na koji se ukazuje ovim rešenjem. To će učiniti tako što će po provedenom dokaznom postupku odlučiti o osnovanosti - postojanju tužiočevog potraživanja prema tuženom. U slučaju da takav zahtev bude osnovan sud će po pravnosnažnosti odluke o istom doneti posebno rešenje kojim će neraspravljeni deo zahteva o osudi tuženog na njegovo ispunjenje odbaciti kao nedozvoljen.