Stanovište izraženo u žalbi branioca da je radnje optuženog trebalo pravno kvalifikovati kao krivično delo neprijateljske propagande iz člana 133. stav 1. KZ SFRJ, kao i stanovište prema kome u konkretnom slučaju nisu ostvarena obeležja krivičnog dela iz člana 136. stav 1. u vezi člana 114. KZ SFRJ, jer ni jedan od postavljenih zadataka ilegalna grupa nije realizovala, ovaj sud nije prihvatio. U prvom redu valja ređi da je postojanje ili nepostojanje grupe činjenično pitanje, pa se povreda krivičnog zakona ne može vezati za navodno nepostojanje grupe.Međutim, nije na odmetu i u ovom delu presude ponoviti da su svi navodi branioca u tom pravcu neosnovani, jer iz dokaza izvedenih na glavnom pretresu nesumnjivo proizilazi da je optuženi stvorio grupu od devet lica, da je između njega i lica koja su sačinjavala grupu postojala međusobna povezanost i organizovanost. na sastanke grupe pozivana su pojedinačno određena lica koja su znala i saglasila se sa ciljem grupe i znala ko je vođa a ko je zamenik vođe grupe i koja su vođi grupe . optuženom . dala "besu" da đe čuvati tajnost rada i izvršavati sve postavljene zadatke.Drugim rečima, radnje optuženog . sazivanje sastanka, istupanje na sastancima i van sastanaka o ciljevima grupe, davanje članovima grupe konkretnih zadataka, predhodno informisanje članova grupe o potrebi ilegalnog rada i sve drugo što je optuženi sam ili u saradnji sa drugooptuženim i ostalim članovima grupe činio, u krivično-pravnom smislu predstavlja radnje stvaranja grupe koja je imala cilj delovanja na liniji kontrarevolucionarnog ugrožavanja postojeđeg društveno - političkog sistema u SFRJ i, naročito ugrožavanje njene teritorijalne celine plediranjem za "Kosovo.republika" i njegovo kasnije pripajanje NSR Albaniji. Ovaj krajnji cilj zbog kojeg je grupa stvorena istovremeno predstavlja i odlučnu činjenicu za pravilnu primenu krivičnog zakona u konkretnom slučaju.Naime, takav cilj grupe nije ništa drugo nego protivustavna promena federativnog uređenja SFRJ, razbijanje bratstva i jedinstva i sl. Ustvari, glavna aktivnost grupe je predstojala tek kada se grupa po izbijanju ustanka na Kosovu prebaci na Kosovo, a sve drugo o čemu se grupa saglasila prihvatajući zadatke optuženog . ubijanje stražara, otimanje oružja, municije i dr. . predstavljalo je samo predhodne aktivnosti na realizaciji pomenutog cilja grupe. Zbog toga nema značaja što grupa nije realizovala ni jedan od zadataka koji im je postavio optuženi kao vođa grupe, jer za postojanje krivičnog dela iz člana 136. stav 1. KZ SFRJ u vezi člana 114. KZ SFRJ nije potrebna da stvorena ilegalna neprijateljska grupa i izvrši akt upravljen na postizanje ciljeva grupe, već je dovoljno da je stvorena grupa radi postizanja tih ciljeva.Neosnovano je i plediranje branioca optuženog da se radnje optuženog pravno kvalifikuju kao krivično delo neprijateljske propagande iz člana 133. stav 1. KZ SFRJ, jer se radnje optuženog, i ako svaka sama po sebi sadrži i obeležja ovog krivičnog dela, ne mogu ceniti nezavisno od ukupnog delovanja optuženog u pravcu stvaranja i delovanja neprijateljske ilegalne grupe, već samo u sklopu tog delovanja, buduđi da predstavljaju deo širih inkriminacija koje se odnose na delatnost optuženog. U tom smislu i radnje optuženog nemaju obeležja krivičnog dela iz člana 133. stav 1. KZ SFRJ, već u svemu obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim.