Prvostepenim rešenjem konstatovano je da se tužba smatra povučenom, pa se rešenje o izvršenju trgovinskog suda ukida u celosti. Prvostepeni sud je pobijano rešenje zasnovao na činjenici da je na ročištu za glavnu raspravu, na strani tužioca, pristupio advokat po zameničkom punomoćju koje mu je izdao advokat kome je takođe zameničko punomoćje izdao punomoćnik tužioca advokat. Na taj način je faktički zameničko punomoćje advokata koji je pristupio na ročištu, izdao zamenik punomoćnika tužioca, što po mišljenju prvostepenog suda nije dozvoljeno, pa je prvostepeni sud uskratio zastupanje advokatu koji je pristupio na ročište.Po mišljenju ovog suda, osnovano tužilac u žalbi navodi da je punomoćnik koji je advokat, i na koga je preneto punomoćje u celini, ovlašćen da isto punomoćje prenese na drugog advokata. Naime, u konkretnom slučaju, punomoćnik tužioca je advokat i isti je preneo ovlašćenje za zastupanje drugom advokatu. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je dozvolio zastupanje tužioca od strane advokata po zameničkom punomoćju, pošto je u članu 89. stav 1. tačka 3. ZPP propisano da je advokat na osnovu punomoćja, kome je stranka isto izdala za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenje u punomoćju, ovlašćen da prenese punomoćje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preuzimanje samo pojedinih radnji u postupku.Međutim, navedene odredbe ZPP prvostepeni sud pogrešno tumači kad se radi o situaciji da je advokat, koji zastupa tužioca po zameničkom punomoćju opšteg karaktera, preneo punomoćje na drugog advokata da ga za meni u zastupanju tužioca u ovoj pravnoj stvari. Ovo iz razloga što se, po mišljenju ovog suda, navedena odredba člana 89. stav 1. tačka 3. ZPP-a može shodno primeniti i na situaciju kad advokat - zamenik advokata prenese punomoćje na trećeg advokata ili ovlasti trećeg advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku.U svakom slučaju stranka može izmeniti ili opozvati izjavu svog punomoćnika na ročištu na kome je ta izjava data. Ako je punomoćnik priznao neku činjenicu na ročištu na kome stranka nije prisustvovala ili neku činjenicu priznao u podnesku, a stranka to priznanje docnije izmeni ili opozove, sud će ceniti obe izjave u smislu člana 222. stav 2. ZPP.