Republika Srbija
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 2993/16
14.03.2018. godine
Beograd

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Branke Dražić, predsednika veća, Nevenke Romčević i Maje Čogurić, članova veća, u parnici tužilje AA, koju zastupa AB, advokat, protiv tuženih BB i BB1, koje zastupa AB1, advokat, radi redukcije ugovora o poklonu zbog povrede nužnog naslednog dela, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica u Kovinu P 426/14 od 24.11.2015. godine, u sednici veća održanoj 14.03.2018. godine, doneo je

PRESUDU

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica u Kovinu P 426/14 od 24.11.2015. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Obrazloženje

Pobijanom presudom, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se zbog povrede nužnog dela tužilje vrši redukcija ugovora o poklonu zaključenog 16.12.2012. godine u Kovinu i overenog istog dana kod Osnovnog suda u Pančevu, Sudska jedinica u Kovinu Ov3 br. 4655/12 između sada pok. PP kao poklonodavca u korist tuženog BB prava svojine, a u korist tužene Bb1 prava doživotnog plodouživanja na nepokretnostima obuhvaćenim navedenim ugovorom i to: poljoprivredno zemljište u celini kat. parc. 4318 njivu druge klase u potezu 2. duž upisana u LN2435 KO aa, ukupne površine od 4 ha 34 ara i 69 m2; suvlasnički udeo od 1/3 idealnog dela poljoprivrednog zemljišta kat. parc. 6298 njiva prve klase u potezu “Donji rit” ukupne površine 13 ari i 30 m2, upisane u LN 589 KO aa1 i nepokretnost u celini upisana u LN 6038 KO aa1, porodična - stambena zgrada i pomoćne zgrade aa2 podignuta na kat. Parc. 3454/1, zajedno sa pravom korišćenja zemljišta u državnoj svojini u istoj srazmerni pod kat. parc. 4354/1 zemljište pod zgradom - objektom, zemljište uz zgradu -objekat, njiva prve klase ukupne površine 7 ari i 25 m2 sa svim pokretnim stvarima koje se nalaze u kući u aa2, da se tuženi BB obaveže da prizna i trpi da se na navedenoj nepokretnosti umanji i briše njegovo pravo svojine u srazmeri od 1/6 idealnog dela, kao i 1/6 idealnog dela prava korišćenja gradskog građevinskog zemljišta na kat. parc. 3454/1 upisanog u LN 6038 u KO aa1 kod RGZ SKN aa1 i da se u istoj srazmeri od 1/6 idealnih delova sve navedene nepokretnosti upišu u svojinu i pravo korišćenja na kat. parc. 4554/1 upisanog u LN 6038 KO aa1 u korist tužilje, te da se obaveže tužena BB1 da prizna i trpi da se u istoj srazmeri od 1/6 idealnog dela na navedenoj nepokretnosti briše pravo doživotnog plodouživanja upisanog na njeno ime, obzirom da su u toj srazmeri od 1/6 idealnih delova navedena nepokretnost pripada u svojinu tužilje i da se obavežu tuženi da navedenu nepokretnost u srazmeri od 1/6 idealnih delova predaju tužilji u posed i mirnu državinu, kao i da tužilji naknade troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 84.200,00 dinara.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavila tužilja zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 386 ZPP (“Sl. Glasnik RS” 72/11, 49/13, 74/13, 55/14) i nalazi da je žalba neosnovana.
U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374 stav 2 tačka 1-3, 5, 7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 374 stav 2 tačka 12 istog zakona na koju se žalbom neosnovano ukazuje. Pobijana presuda je potpuna, jasna i neprotivrečna. Sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama.

Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je između pravnog prethodnika stranaka, sada pok. PP (oca tužilje i prvotuženog, a supruga drugotužene), kao poklonodavca i tuženih kao poklonoprimaca, zaključen i pred Opštinskim sudom u Pančevu, Sudska jedinica u Kovinu, overen Ugovor o poklonu Ov.br.4655/12, sa nalogom da poklonoprimac BB izdržava oca i majku do kraja života, da se o njima stara i brine, obezbeđuje im urednu ishranu, odeću, obuću, finansijsku pomoć, pruža im svu potrebnu negu i pomoć u bolesti i starosti, a u slučaju smrti pristojno ih sahrani prema mesnim običajima, sa teretom prava doživotnog uživanja u korist oba roditelja. Poklonodavac je dao svoju saglasnost poklonoprimcima da se bez njegovog daljeg pitanja i posebnog odobrenja u katastarskim i drugim javnim knjigama upišu kao nosioci prava svojine (poklonoprimac BB), odnosno prava korišćenja (poklonoprimac BB1). Dalje je utvrđeno da je tuženi BB i pre i nakon zaključenja ugovora, ispunjavao obaveze iz ugovora prema ocu i sada izvršava obaveze prema majci.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je ocenio da je između sada pok. PP i tuženih, iako naslovljen kao ugovor o poklonu, zaključen teretni, dvostrano obavezni ugovor sui generis- ugovor o poklonu sa nalogom, čiji je predmet promet nepokretnosti uz naknadu, opredeljen u obavezi doživotnog izdržavanja poklonodavca i drugotužene kao poklonoprimca, te da zaključenjem takvog ugovora nije povređeno pravo na tužilje na nužni, te da tužilja ne može zahtevati redukciju zaveštaočevog raspolaganja i odlučio odbijanjem tužbenog zahteva.
Po oceni apelacionog suda zaključak prvvostepenog suda je pravilan.

Naime, odredbama Zakona o nasleđivanju propisano je šta se smatra nužnim delom, ko su nužni naslednici, u kom slučaju postoji povreda nužnog dela, ko su dužnici nužnog naslednika, te kakva je priroda prava na nužni deo. U tom smislu, odredbom člana 42 Zakona o nasleđivanju propisano je da povreda nužnog dela postoji ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. U slučaju povrede nužnog dela, nužni naslednik je ovlašćen da podigne posebnu tužbu u parničnom postupku kojom traži smanjenje (redukciju) zaveštajnih raspolaganja i povraćaj poklona radi namirenja njegovog nužnog dela. Pravna priroda nužnog dela je obligacionopravna, pri čemu citirana zakonska odredba daje ovlašćenja nužnom nasledniku za isticanje stvarno-pravnog zahteva za priznanje nužnog naslednog dela.

Ugovor o poklonu u najužem smislu reči je dobročin pravni posao i proizvodi obaveze samo za poklonodavca i prava samo za poklonoprimca. Nasuprot tome, ugovor o poklonu sa nalogom postoji kada se poklonoprimac obaveže da izvrši određenu radnju u korist poklonodavca ili trećeg lica i neispunjenje te obaveze vodi raskidu ugovora. Ovaj pravni posao-ugovor o poklonu sa nalogom, nalaganjem izvršenja određene činidbve gubi osnovnu karakteristiku besplatnosti, odnosno besteretnosti, pri čemu obaveza poklonoprimca- nalog mora biti jasno ugovorom određen.

Pravilno je pravno stanovište prvostepenog suda da tužilja u smislu člana 39 Zakona o nasleđivanju, kao ćerka ostavioca pok. PP, ulazi u krug nužnih naslednika i zbog povreda prava na nužni deo iz člana 43 istog zakona je podnela tužbu u ovom sporu. Međutim, iz citirane odredbe člana 42 Zakona o nasleđivanju proizilazi da se nužni deo može povrediti testamentom i besteretnim zaživotnim raspolaganjima, pa je pravilno prvostepeni sud, ocenom sadržine ugovora o poklonu koji je predmet ove parnice, zaključio da se u ovom slučaju ne radi o besteretnom pravnom poslu već o teretnom, dvostranom obaveznom ugovoru, te da zaključenjem takvog ugovora nije povređeno pravo tužilje na nužni deo i tužilja ne može zahtevati redukciju takvog ugovora zaključenog uz obavezu prvotuženog da potrebnu negu i pomoć u bolesti i starosti pruži ocu poklonodavcu i majci kao poklonoprimcu i pri utvrđenoj činjenici da je prvotuženi takve obaveze izvršavao prema ocu, a sada ih prema majci,što je ona potvrdila u iskazu prilikom saslušanja, a pri činjenici da poklonodavac za života nije tražio raskid ugovora zbog neispunjenja.
Neosnovano se žalbom ponavljaju navodi iz prvostepenog postupka da se u konkretnom slučaju radi o klasičnom ugovoru o poklonu kao dobročinom pravnom poslu. Razloge koje je dao prvostepeni sud u svemu kao zakonite i dovoljno obrazložene prihvata i ovaj sud. Nisu osnovani navodi žalbe o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju tvrdnjom da je činjenično stanje sud utvrdio isključivo na osnovu iskaza tuženih kojima je poklonio veru. Suprotno navodima žalbe svi dokazi, a naročito pismeni dokaz- ugovor o poklonu ocenjeni su je pravilnom primenom člana 8 ZPP, pa žalba neosnovano osporava ocenu dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. Bez uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude su navodi žalbe da je ugovor zaključen u cilju izigravanja prava zakonskih naslednika, da bi se tužilja onemogućila da potražuje nužni deo. Neosnovani su navodi žalbe da kojima se ukazuje da sud nije raspravio pravu volju ugovornih strana, što je suprotno utvrđenju prvostepenog suda.

Kako je prvostepeni sud pravilno odbio tužbeni zahtev ocenom da je predmet tužbenog zahteva redukcija ugovora o poklonu sa nalogom kao teretnom, dvostranom obaveznom ugovoru, a ne ugovoru o poklonu u najužem smislu kao dobročinom pravnom poslu, pravilno je odbijen i zahtev za smanjenje poklonodavčevih raspolaganja i predaje u posed tužilji dela nepokretnosti u visini pripadajućeg nužnog dela od 1/6.

Ostalim navodima žalbe se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, pa ih ovaj sud posebno ne obrazlaže.

Odluka o troškovima postupka doneta je pravilnom primenom člana 153 i 154 ZPP, pa su neosnovani paušalni navodi žalbe kojima se presuda pobija u delu odluke o troškovima.

Iz navedenih razloga primenom člana 390 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Jasmina Đokić