Prvostepenom presudom je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa su poništene odluke organa tuženog kojim je tužiocu izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa i tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad.
Ispitujući prvostepenu presudu saglasno odredbama člana 365. ZPP sud je našao da je žalba tuženog neosnovana.
Posao magacionera već po prirodi stvari podrazumeva uz ostalo čuvanje poverene mu imovine tj. robe, odnosno odgovornost za robu i njeno čuvanje kako je to navedeno u opisu radnog mesta magacionera gotovih proizvoda.
To, dakako, znači da davanjem ključa magacina, kad se isti daje neovlašćeno, može nastati opasnost otuđenja robe iz magacina.
Međutim, samim činom povrede te obaveze, pa iako je u pitanju teža povreda radne obaveze, ne stiču se odnosno u konkretnom slučaju, nisu se stekli uslovi za izricanje mere - prestanak radnog odnosa.
Činjenica je da je neposredni rukovodilac tužioca najavio tužiocu da u subotu, koja je za tužioca bila neradni dan, stiže roba koju treba istovariti u magacin pekare, zbog čega je bilo nužno otvoriti i magacin gotove robe od koga je ključeve držao tužilac, tj. obavestio ga je o potrebi da dođe u preduzeće u određeno vreme, a da mu je tužilac rekao da on ima određenog posla van mesta preduzeća, da je neposredni rukovodilac bio jasan da se roba mora primiti u magacin, ali sa druge strane, na osnovu sprovedenog postupka u kome su se tužilac i njegov neposredni rukovodilac različito izjašnjavali, tj. u kome je tužilac tvrdio da se neposredni rukovodilac saglasio da on ključeve magacina gotovih proizvoda preda viljuškaru, koji je inače morao doći u preduzeće radi unošenja robe, pa da isti otvori magacin, Kako neposredni rukovodilac tužioca ništa na to nije rekao, proizilazi kao sigurno, da se neposredni rukovodilac nije na bilo koji način tome usprotivio, i ne samo to, tužilac je dokazao da to nije bio jedini slučaj da je on, zbog svoje sprečenosti morao angažovati drugo lice da ga zamenjuje, na poslovima magacionera.
Prema tome, očigledni su propusti u organizaciji rada kod tuženog, jer nije određeno ko u takvim slučajevima, opravdane sprečenosti magacionera, obavlja poslove magacionera.
Pri svemu, a kad je evidentno čitav posao tekao i u prisustvu magacionera magacina pekare, koji je i preuzeo pristiglu robu za magacin pekare, ne može se govoriti da je tužilac postupao namerno kršeći radne obaveze, niti da je tužilac postupao sa krajnjom nepažnjom, jer krajnja nepažnja postoji kad se zaposleni ne ponaša onako kako bi trebalo da se ponaša razuman, iole pažljiv čovek.
Ono znači beskrupulozan i potpuno indiferentan odnos prema obavezama, kad propuštanje dužne pažnje prelazi meru u kojoj se usled nehata obično zanemaruje pažnja i oprez na poslu, a toga u slučaju o kome je reč i po mišljenju drugostepenog suda nije bilo.
Zato je žalbu tuženog kao neosnovanu ovaj sud odbio, a prvostepenu presudu primenom člana 368. ZPP potvrdio.
Krajnja nepažnja