REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 8974/13
Dana 04. marta 2015. godine
B E O G R A D
Nemanjina br. 9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Svetlane Begović Pantić predsednika veća, Zorice Bulajić i Momirke Prokić članova veća, u parnici tužilaca AA i AA1, čiji je zajednički punomoćnik advokat AB, protiv tužene BB, sada nepoznate adrese prebivališta i boravišta, čiji je privremeni zastupnik advokat AB1, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P br. 2183/12 od 25.11.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 04.03.2015. godine doneo je

PRESUDU

PREINAČAVA SE presuda Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P br. 2183/12 od 25.11.2013. godine u stavu prvom izreke tako što se ODBIJA, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca AA i AA1 da se utvrdi da su tužioci po osnovu održaja više od 20 godina vlasnici i držaoci sa po 1/2 od 1/6 tj. po 1/12 delova katastarske parcele aa i aa1 vode kao svojina tužene BB i da se obaveže tužena da prizna i dozvoli tužiocima da se kao vlasnici uknjiže kod Službe za katastar nepokretnosti Žagubica.

POTVRĐUJE SE rešenje o troškovima sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P br. 2183/12 od 25.11.2013. godine i žalba tužene BB u ovom delu ODBIJA, kao neosnovana.

Obrazloženje

Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, utvrđeno je da su tužioci po osnovu održaja više od 20 godina vlasnici i držaoci sa po 1/2 od 1/6 tj. po 1/12 delova katastarske parcele aa i aa1 vode kao svojina tužene i obavezana tužena da ovo prizna i dozvoli tužiocima da se kao vlasnici uknjiže kod Službe za katastar nepokretnosti Žagubica. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove spora.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavila tužena iz svih zakonskih razloga, ali bez obrazloženja.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u granicama propisanim odredbom člana 386 ZPP, Apelacioni sud je ocenio da je žalba tužene delimično osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su 1986. godine sa tuženom zaključili usmeni ugovor o kupoprodaji kojim su zajednički kupili 1/2 idealnih delova nepokretnosti koje su predmet spora i to svaki po 1/2 idealnih delova. Ovim ugovorom tužioci su kupili po 1/12 katastarske parcele aa i aa1. Tuženoj su nakon zaključenja usmenog dogovora isplatili kupoprodajnu cenu, a ona im je odmah predala u državinu sporne nepokretnosti od kada su tužioci sa ovih parcela sekli drva za svoje potrebe.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, koje se navodima žalbe ne dovodi u sumnju, prvostepeni sud zaključio da su tužioci od 1986. godine u savesnoj državini delova katastarskih parcela aa i aa1 i da su stoga tužioci po osnovu savesnog održaja od preko 20 godina stekli pravo svojine na spornim nepokretnostima na osnovu člana 28 stav 4 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Pazeći po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava, apelacioni sud je, kao drugostepeni, ocenio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 28 stav 4 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa na kojima je zasnovao odluku.

Naime članom 28 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, u stavu 4 propisano je da je savesni držalac nepokretne stvari na kojoj drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem preko 20 godina. Iz ove odredbe proizilazi da su uslovi za sticanja prava svojine održajem neprekidna savesna državina preko 20 godina na tuđoj stvari. Kako je u provedenom postupku utvrđeno da su usmenim ugovorom o kupoprodaji tužioci zajedno od tužene kupili aa i aa1 čime su time tužioci predajom u posed kupljenog suvlasničkog udela postali sudržaoci nepokretnosti na kojima pretenduju da steknu svojinu, to po oceni apelacionog suda nisu ispunjeni uslovi iz navedene zakonske odredbe za sticanje prava svojine održajem jer sudržavina ne može voditi svojini održajem. Svojina se održajem može steći samo savesnom državinom, faktičkom vlašću koja mora biti na tačno opredeljenoj stvari, na nepokretnosti u merama i granicama, odnosno realnom delu nepokretnosti, a ne na njenom idealnom delu.

Stoga je pogrešno prvostepeni sud zaključio da su u konkretnoj situaciji, u kojoj tužioci imaju sudržavinu, ispunjeni uslovi iz člana 28 stav 4 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za sticanje prava svojine održajem.

Kako u provedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, to je na osnovu odredbe člana 394 stav 1 tačka 4 ZPP pobijana odluka o utvrđenju prava svojine na nepokretnosti preinačena i tužbeni zahtev odbijen te odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o žalbi tužene na odluku o troškovima postupka apelacioni sud je ocenio da je u ovom delu žalba neosnovana.

Pravilno je prvostepeni sud, na osnovu članova 151 i 163 ZPP, odlučio da svaka strana snosi svoje troškove postupka. Tuženu je u sporu zastupao privremeni zastupnik čije su troškove platili tužioci, a pored toga nije ni postavio opredeljen zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Zbog toga je na osnovu člana 401 stav 1 tačka 2 ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

PREDSEDNIK VEĆA - SUDIJA
Svetlana Begović Pantić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Jasmina Đokić