Neodređenost predmeta obaveze i ništavost ugovora (Član 47. Zakona o obligacionim odnosima) Nižestepeni sudovi su stanovišta da je sporni ugovor o građenju parničnih stranaka ništav, zato što je predmet istog neodređen i neodrediv. stoga je usvojen i deo tužbenog zahteva za povraćaj uplaćenog avansa tuženom u određenom iznosu.
Vrhovni sud Srbije nalazi da je ovakva odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Da li je predmet ugovora određen ili odrediv prethodno je pitanje kojim se uslovljava mogućnost izvršenja preuzete ugovorne obaveze.
Zato se o neodređenosti predmeta ugovora ne može govoriti nakon što je preuzeta ugovorna obaveza u celosti ili u pretežnom delu izvršena.
Jer, šta predstavlja predmet ugovora opredeljeno je voljom ugovornih strana.
Zbog toga se i pitanje određenosti predmeta ugovora mora ceniti u skladu sa pravom voljom parničnih stranaka.
To konkretno znači da predmet ugovorne obaveze mora biti određen i nesporan među ugovornim stranama.
Otuda se i pitanje određenosti ugovorne obaveze tuženog ne može ceniti sa aspekta formalnih propusta iskazanih u izostavljanju podataka o bližem određenju lokacije i broja stanova u kojima se ugovoreni radovi trebaju izvesti.
Ti propusti, i kad postoje, nisu pravno relevantni ako između ugovornih strana nema spora šta je predmet njihovih obaveza.
Tuženi je tokom spora tvrdio da je preuzetu obavezu po ugovoru o građenju od 28.09.2000. godine u celosti izvršio.
U prilog osnovanosti ove tvrdnje pozivao e na činjenicu da je u posao uveden od strane tužioca i da je o svim izvedenim radovima uredno vodio građevinski dnevnik.
Kod takvog stanja stvari i činjenice da su radovi koji predstavljaju ugovornu obavezu tuženog taksativno navedeni u ponudi koja je sastavni deo spornog ugovora ne može se prihvatiti stanovište nižestepenih sudova da je predmet obaveze tuženog u spornom ugovoru neodređen.
Sledom rečenog, očito je da je pobijana odluka zasnovana na pogrešnoj primeni odredbi člana 47. ZOO,. S toga su i odlučne činjenice za presuđenje ovog spora nepotpuno utvrđenje.
To su razlozi zbog kojih je na temelju odredbe člana 395. st. 2. ZPP odlučeno kao u izreci.
U ponovnom postupku otkloniće ss propusti na koje je ukazano ovim rešenjem.
U tom cilju utvrdiće se da li je i u kom stepenu tuženi izveo ugovorene radove, te da li je takvo izvršenje njegove ugovorne obaveze saglasno pravoj volji parničnih stranaka.
Šta predstavlja pravu volju parničnih stranaka o predmetu obaveze tuženog ceniće se i na osnovu zapisnika o uvođenju tuženog u posao i upoređenju građevinskog dnevnika o izvedenim radovima sa ponudom kojom je kao sastavnim delom spornog ugovora određen njegov predmet.
Tako će se raspraviti da li su radovi opredeljeni ponudom stvarno izvedeni i saglasno tome odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva.