Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vere Miletić i Vladislava Miletića, oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. oktobra 2010. godine, doneo je

REŠENjE

Odbacuje se ustavna žalba Vere Miletić i Vladislava Miletića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2752/08 od 5. februara 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1138/10 od 22. aprila 2010. godine.

Obrazloženje

1. Vera Miletić i Vladislav Miletić, oboje iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu 13. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2752/08 od 5. februara 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1138/10 od 22. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1138/10 od 22. aprila 2010. godine odbačen kao nedozvoljen predlog za ponavljanje revizionog postupka, sa obrazloženjem da je ponavljanje postupka moguće isključivo pred prvostepenim i drugostepenim sudom, saglasno odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku od 29. decembra 2009. godine. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da navedeno ograničenje nije postojalo u momentu podnošenja predloga za ponavljanje postupka, odnosno da je Zakon o parničnom postupku iz 2004. godine dozvoljavao ponavljanje postupka pred bilo kojim višim sudom.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku predhodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni sud Srbije osporenim rešenjem Rev. 2752/08 od 5. februara 2009. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 18487/06 od 21. februara 2007. godine.

Tuženi, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su 25. marta 2009. godine predlog za ponavljanje postupka po reviziji okončanog osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev. 1138/10 od 22. aprila 2010. godine odbacio kao nedozvoljen predlog tuženih, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje revizijskog postupka.

4. Ustavni sud konstatuje da se pod jedinstvenim parničnim postupkom podrazumeva postupak koji se vodi pred prvostepenim sudom, drugostepenim sudom, kao i postupak po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, pod uslovom da su ova vanredna pravna sredstva dozvoljena Zakonom o praničnom postupku i izjavljena na način i pod uslovima propisanim tim zakonom. Postupak koji se vodi po predlogu za ponavljanje parničnog postupka po svojoj prirodi ne predstavlja sastavni deo, niti nastavak opisanog parničnog postupka, niti sa njim čini jedinstvenu celinu.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 2752/08 od 5. februara 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe osporeno revizijsko rešenje primio pre 25. marta 2009. godine, kada je izjavio predlog za ponavljanje revizijskog postupka, a da je ustavna žalba podneta 13. jula 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je, stoga, odbacio ustavnu žalbu u tom delu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

6. U vezi osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1138/10 od 22. aprila 2010. godine, Ustavni sud ukazuje da osporenim aktom nije odlučivano o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje revizijskog postupka. Dakle, osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1138/10 od 22. aprila 2010. godine, ratione materiae, ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga je, prema odredbama Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, dozvoljeno izjavljivanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je stoga ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

Podnosioci ustavne žalbe nisu naveli, niti su pružili dokaze da je Vrhovni kasacioni sud u istovrsnoj činjeničnoj i istoj pravnoj situaciji odlučio po predlogu za ponavljanje postupka na drugačiji način, što je pretpostavka za utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

U vezi istaknute povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona. Imajući u vidu da je predlog za ponavljanje revizijskog postupka podnet 25. marta 2009. godine, a da je osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1138/10 doneto 22. aprila 2010. godine, to se primenjuje navedenim Zakonom iz 2009. godine noveliran član 429. Zakona o parničnom postupku koji propisuje mogućnost ponavljanja postupka samo pred drugostepenim sudom, a ne pred drugim višim sudom.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić