U provedenom postupku je utvrđeno da je tužilac pretrpeo povredu na radu i da je u ranije vođenom postupku ostvario pravo na naknadu materijalne štete u celosti. Rešenjem Republičkog fonda PIO od 25.06.1997. godine kod tužioca je utvrđena I kategorija invalidnosti kao posledica povrede na radu. Iz dopisa navedenog Fonda proizlazi da je I kategorija invalidnosti nastupila kao posledica povrede na radu 55 i bolesti 45(/g.
Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac ima pravo na naknadu štete kao razlike između zarade koju bi ostvario i penzije koju prima u celosti. Pri tome, sudovi su smatrali da se tužiocu ne može umanjiti pravo stečeno rešenjem (u rešenju o penzionisanju navedeno da je invalidnost nastupila kao posledica povrede na radu) i iz razloga što je u ranije vođenom postupku ostvario pravo na naknadu materijalne štete u celosti.
Osnovano u reviziji tuženi ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zahtev tužioca usvojili, a da pri tome nisu u obzir uzeli činjenicu da je invalidnost kod tužioca nastupila ne samo zbog povrede na radu već i zbog bolesti.
Odredbom člana 106. stav 5. Zakona o radnim odnosima iz 1996. godine je propisano da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu.
Po oceni Vrhovnog suda, zaposleni koji je postao invalid rada I kategorije i ostvario pravo na invalidsku penziju zbog smanjene radne sposobnosti usled povrede na radu, trpi štetu koja se izražava u vidu razlike između zarade koju bi ostvarivao da još uvek radi i invalidske penzije koju prima. Odluka o visini štete zavisi od toga da li je invalidnost nastupila samo kao posledica povrede na radu ili su na invalidnost uticali i drugi faktori kao što je bolest. od utvrđenja ovih činjenica zavisi i stepen odgovornosti preduzeća za nastalu štetu.
Zbog pogrešnog stava nižestepenih sudova da na visinu dosuđene naknade štete nema uticaj navod iz dopisa Fonda da je kod tužioca invalidnost nastupila i zbog bolesti, prvostepeni sud je propustio da utvrdi da li je invalidnost kod tužioca nastala kao posledica povrede na radu ili su na invalidnost uticali i drugi faktori kao što je bolest, a što je dovelo do toga da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi nepotpuno utvrđeno. To je bio razlog da se obe nižestepene presude ukinu."