REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 7099/10
Dana 25.05.2011.
B E O G R A D
U IME NARODA
Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Dragane Marinković i Lovorke Stojnov, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, radi iseljenja i naknade štete i po protivtužbi tuženog BB protiv tužioca AA, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tuženog-protivtužioca BB izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br. 549/98 od 12.05.2009. godine, u sednici održanoj 25.05.2011. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog-protivtužioca BB iz Beograda i POTVRĐUJE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br. 549/98 od 12.05.2009. godine u stavu trećem i šestom izreke.
UKIDA SE navedena presuda u stavu petom i sedmom izreke i predmet UPUĆUJE Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje u ukinutom delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br. 549/98 od 12.05.2009. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se nedozvoljava preinačenje tužbe iz podneska od 10.03.2009. godine i preinačinje protivtužbe iz podneska od 11.05.2009. godine. Drugim stavom izreke utvrđeno je da je tužba tužioca-protivtuženog u delu u kome je tražio da se utvrdi da se raskida ugovor o zakupu zaključen između tužioca-protivtuženog i tuženog protivtužioca, kuće aa, povučena. Trećim stavom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog pa je obavezan tuženi BB da se sa svim licima i stvarima iseli iz radionice koja se nalazi u aa i tako ispražnjenu preda u posed tužiocu-protivtuženom AA i da na ime naknade štete tužiocu-protivtuženog AA isplati 56.580,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.05.2009. godine do isplate, sve u roku od 15 dana. Četvrtim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca -protivtuženog u delu u kome je tražio da se obaveže tuženi-protivtužilac BB da mu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 56.580,20 dinara za period od 28.09.1998. godine do 12.05.2009. godine, na ime duga po osnovu neisplaćene električne energije iznos od 3.283,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.1998. godine do isplate, na ime naknade štete zbog plaćanja ponovnog priključenja na električnu mrežu iznos od 167,39 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.1998. godine pa do isplate, na ime duga po osnovu neisplaćene zakupnine za stan i garažu-radionicu opisanu ovom delu izreke, za period novembar i decembar 1997. godine i januar 1998. godine 1.500 DEM što iznosi 766, 94 evra, na ime naknade štete zbog nemogućnosti korišćenja i daljeg izdavanja stana i garaže-radionice koji se nalazi u aa na period od 01.02.1998. godine do 15.09.1998. godine, što predstavlja neostvarenu zakupninu za 7,5 meseci po 500 DEM, ukupno 3.750 DEM što iznosi 1.917,34 evra, na ime naknade štete zbog nemogućnosti korišćenja i izdavanja garaže- radionice od 15.02.1999. godine do 15.12.2008. godine, što predstavlja neostvarenu zakupninu na 128 meseci po 250,00 DEM, ukupno 32.000 DEM što iznosi 16.361,34 evra, odnosno ukupno 19.045,623 evra sa domicilnom kamatom na pojedinačne iznose počev od dospelosti svakog iznosa pa do isplate, kao u sadržaju ovog stava izreke, kao neosnovan. Petim stavom izreke odbačena je protivtužba u delu u kome je tražio da se obaveže tužilac-protivtuženi AA da tuženom BB, vrati pokretne stvari taksativno navedene u ovom stavu izreke, kao nedozvoljena. Šestim stavom izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog u delu kojim je tražio da se obaveže tužilac AA da mu isplati i to na ime pretrpljene stvarne štete iznos od 45.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.09.1998. godine pa do isplate, na ime naknade izgubljene dobiti iznos od 191.735,00 DEM u evrima u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan isplate, domicilnu kamatu na iznos od 191.735,00 DEM počev od 01.01.1999. godine pa do 31.12.2001. godine u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBJ na dan 31.12.2001. godine, kamatu na iznos od 191.735,00 DEM izraženih u evrima, koju utvrđuje Centralna evropska banka počev od 01.01.2002. godine pa do isplate, iznos od 1.191,04 dinara na ime prihoda za mesec oktobar-decembar 1998. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.1999. godine, iznos od 12.378,24 dinara na ime prihoda za 1999. godinu sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2000. godine, iznos od 19.272,96 dinara na ime prihoda za 2000. godinu sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2001. godine, iznos od 34.727,28 dinara na ime prihoda za 2001. godinu sa kamatom od 01.01.2002. godine, iznos od 28.362,26 dinara na ime prihoda za mesec januar-jun 2002. godine sa kamatom od 01.07.2002. godine, kao neosnovan. Sedmim stavom izreke obavezan je tuženi-protivtužilac da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 270.510,00 dinara, u roku od 15 dana, a poslednjim, osmim stavom izreke odbačen je predlog za određivanje privremene mere kojim je tužilac protivtuženi tražio da sud obaveže tuženog da preda u posed garažu koja se nalazi u aa, odmah po prijemu rešenja, kao nedozvoljen.
Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavio tuženi-protivtužilac, pobijajući je u stavu trećem, petom, šestom i sedmom izreke.
U odgovoru na žalbu tužilac-protivtuženi je predložio da se žalba tuženog-protivtužioca odbije kao neosnovana.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372. ZPP-a Apelacioni sud je našao da je žalba tuženog-protivtužioca delimično osnovana.
U postupku pred prvostepenim sudim je utvrđeno je između tužioca-protivtuženog AA, kao zakupodavca i tuženog BB, kao zakupca, zaključen ugovor o zakupu 20.03.1991. godine, 01.06.1996. i 01.01.1997. godine, a da je predmet ugovora aa kao poslovni prostor sa garažom i šupom kao pratećim objektima, da je poslednji ugovor o zakupu zaključen na neodređeno vreme do 31.12.1997. godine, da su parnične stranke 26.12.1997. godine zaključile vansudsko poravnanje, koje je overeno pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu istog dana, kojim su parnične stranke postigle saglasnost da ugovor prestaje sa 30.12.1997. godine, te da je tuženi-protivtužilac u obavezi da se iseli sa tim datumom, odnosno najkasnije do 30.04.1998. godine, da je ovim poravnanjem tuženi preuzeo obavezu da naknadi sve troškove poreza, zakupnine, komunalnih usluga, kao i da je u slučaju iseljenja u obavezi da dovede objekat u pređašnje stanje, odnosno dužan je da isti okreči, ofarba stolariju i bravariju, opravi nastala oštećenja, isplati sve dospele troškove nastale potrošnjom električne energije i drugih komunalnih usluga, kao i dospele troškove zakupnine i telefona do dana prestanka zakupa. Kako tuženi-protivtužilac nije izvršio obaveze iz ovog poravnanja, tužilac je podneo ovom sudu tužbu za iseljenje i isplatu dugova 27.01.1998. godine, februara 1998. godine, zahtev za isključenje telefona a marta te godine zahtev za isključenje struje. Tuženi-protivtužilac je nakon podnošenja tužbe, u toku ovog postupka, zaključio ugovore kojim se njegova firma SZR „VV“ obavezala da vrši galvanizaciju u zakupljenom prostoru. U postupku je dalje utvrđeno da je tužilac-protivtuženi ušao u posed navedene nepokretnosti 15.09.1998. godine, a pravnosnažnim i izvršnim rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br. 3852/01 od 21.12.2001. godine utvrđeno je da je ovde tužilac-protivtuženi smetao tuženog protivtužioca u mirnom korišćenju ove nepokretnosti, bez obaveze uspostave ranijeg stanja, s tim što je tužilac-protivtuženi obavezan da vrati stvari koje je prilikom smetanja državine oduzeo, i postupak izvršenja po toj obavezi je u toku. Tužilac-protivtuženi je sada u posedu stambenog objekta i šupe (garaže), a tuženi-protivtužilac u posedu radionice. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka SS iz 28.09.1998. godine, sud je utvrdio da je vrednost građevinskih radova za dovođenje stambenog prostora u prvobitno stanje a prema ugovorenom tehničkom opisu adaptacije, 56.5809,29 dinara.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, obavezujući tuženog da se iseli iz radionice tužioca, uz obavezu da tužiocu na ime naknade štete zbog neizvedenih radova na radionici isplati dosuđeni iznos sa kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Za takvu svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Naime, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je zaključenjem vansudskog poravnanja, čija punovažnost u toku postupka nije osporena, a kojim su između ostalog postigle saglasnost da ugovor o zakupu prestaje sa 30.12.1997. godine, te da je tuženi-protivtužilac u obavezi da se sa tim datumom iseli, odnosno najkasnije do 30.04.1998. godine, prestao je pravni osnov po kome je tuženi bio u posedu sporne nepokretnosti. Suprotno navodima žalbe, aktivna legitimacija tužioca u ovoj parnici proizilazi iz ugovora o zakupu koji je tužilac kao zakupodavac zaključio sa tuženim, a osim toga tužilac je i vlasnik sporne nepokretnosti.
Ocenjujući ostale navode žalbe koji se odnose na utvrđenu obavezu tuženog da tužiocu kao zakupodavcu naknadi štetu u dosuđenom iznosu, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio sve činjenice koje su od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava i zakonitu odluku o ovom zahtevu tužioca. Naime, odredbom člana 585. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je zakupac dužan da po prestanku zakupa vrati stvar neoštećenu, saglasno kojoj odredbi je tuženi kao zakupac bio u obavezi da tužiocu vrati nepokretnost u stanju u kome je istu primio. Pored toga, zaključenim ugovorom o zakupu od 20.03.1991. godine tuženi se obavezao da izvrši i adaptaciju prema ugovorenom tehničkom opisu, koji je sastavni deo ugovora, a koja obaveza je od strane tuženog prihvaćena i zaključenjem vansudskog poravnanja. Saglasno navedenom, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tuženi-protivtužilac dužan da, s obzirom da u roku predviđenim ugovorom nije izvršio ove radove, naknadi tužiocu-protivtuženom vrednost ovih radova u visini koja je utvrđena nalazom veštaka, koji je prvostepeni sud cenio kao pismeni dokaz izveden u dokaznom postupku, kojim je tužilac dokazao visinu svog novčanog potraživanja po ovom osnovu. Ostalim navodima žalbe tuženog, neosnovano se osporava utvrđeno činjenično stanje, jer je prvostepeni sud, po oceni ovog suda, činjenično stanje relevantno za pravilno presuđenje tačno i potpuno utvrdio, u svemu pravilno primenjujući odredbu člana 8. Zakona o parničnom postupku, te da u skladu sa stanjem u spisima i izvedenim dokazima, pravilno odlučio o ovom delu tužbenog zahteva.
Pravilno je odbijen i protivtužbeni zahtev tuženog za naknadu štete u visini izgubljene dobiti kao u stavu šestom izreke pobijane presude, jer je pravilan zaključak prvostepenog suda da je tuženi -protivtužilac, sve ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji po kojima traži izgubljenu dobit, zaključio nakon isteka roka zakupa poslovnog prostora, odnosno u aprilu 1998. godine i kasnije, kada je, ne samo istekao rok zakupa, već je bila podneta i tužba za njegovo iseljenje iz ovog spora, zbog čega tuženi-protivtužilac nije mogao osnovano očekivati ostvarenje dobiti, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud, odbijajući protivtužbeni zahtev primenom člana 192. tačka 2. ZOO.
Iz navedenih razloga, s obzirom da se ostalim navodima žalbe tuženog, po oceni ovog suda, ne dovodi u sumnju pravilnost presude u pobijanom delu, te kako u postupku donošenja presude u navedenom delu nije bilo povrede postupka iz člana 361. stav 2. ZPP-a na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz tačke 12. iste zakonske odredbe na koju je ukazano žalbom tuženog, a iz napred iznetih razloga, to je primenom člana 375. ZPP-a odlučeno kao u stavu prvom izreke ove presude.
Međutim, osnovano se žalbom ukazuje da je prvostepeni sud odlučujući o delu protivtužbenog zahteva koji se odnosi na obavezu predaje pokretnih stvari, kao u stavu petom izreke, pogrešno ocenio da se radi o presuđenoj stvari, zaključujući da je o takvom zahtevu odlučeno pravnosnažnim rešenjem suda donesenim u sporu za smetanje državine.
Presuđenost, kao smetnja za vođenje nove parnice, postoji kada je u sporu između istih stranaka, sa istim činjeničnim osnovom tužbenog zahteva i sa istim predmetom tužbenog zahteva, već doneta pravnosnažna presuda. Tužbeni zahtev je isti, ako je njegov osnov bitno isti i ako je ista njegova sadržina. U ranijoj parnici, tužilac je svoj zahtev za predaju stvari zasnivao na činjenici da je smetan u faktičkoj državini tih stvari i odlukom u toj parnici pružana mu je sudska zaštita saglasno članu 78. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, nezavisno od prava na državinu i pravni osnov državine. U ovoj parnici, tužilac svoj zahtev za predaju u državinu, zasniva na pravu svojine u smislu člana 37. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, dakle, na bitno različitom činjeničnom osnovu. Da se radi o dva kvalitativno različita tužbena zahteva ili spora upućuje i odredba člana 81. istog Zakona, koja propisuje da se nezavisno od spora zbog smetanja državine, može tražiti sudska zaštita državine po osnovu prava na državinu.
Iz istih razloga ne može se prihvatiti ni zaključak prvostepenog suda da tužilac, s obzirom da je u ranijoj parnici izdejstvovao izvršni naslov za predaju stvari, nema pravni interes za vođenje ove parnice, jer za razliku od spora zbog smetanja državine, koji ima samo privremen karakter, ovde se spor trajno rešava između stranaka, a pitanje posebnog pravnog interesa može se postaviti samo kod tužbe za utvrđenje, što ovde nije slučaj.
Kako je prvostepeni sud pravilo o pravnosnažno presuđenoj stvari i odbačaju tužbe u tom slučaju pogrešno primenio, učinio je bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 346. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koja je bitno uticala na pravilnost pobijane presude u ovom delu, na koje povrede ukazuje sadržina žalbe tuženog, što je presuda u ovom delu ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje u ovom delu.
Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti navedenu povredu postupka i po utvrđenju činjenica od kojih zavisi odluka o ovom delu zahteva tuženog, doneti meritornu odluku zasnovanu na pravilnoj primeni odredbi Zakona na koje je napred ukazano.
Na osnovu člana 375. i 376. stav 1. ZPP-a odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić s.r.