Republika Srbija
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Gž. 4311/14
7.5.2015. godine
NOVI SAD

U IME NARODA

Apelacioni sud u Novom Sadu u veću sastavljenom od sudija Tatjane Miljuš predsednika veća, Snežane Gluščević Simovljević i Zdravka Vasilića, članova veća, u parnici tužioca G. K. iz S., … … …, čiji je punomoćnik O. J., advokat u S., protiv tuženog R. S., M. P., V. S. S., P. s. u S., koju zastupa D. p., radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Subotici P. 636/2014 od 21.7.2014. godine, u sednici veća održanoj 7.5.2015. godine, doneo je

PRESUDU

ODBIJA se žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Subotici P. 636/2014 od 21.7.2014. godine.

Obrazloženje

Presudom Osnovnog suda u Subotici P. 636/2014 od 21.07.2014. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog nestručnog i nesavesnog rada tužene, neodmerenih i neisplaćenih troškova prekršajnog postupka, isplati iznos od 360.565,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.5.2013. godine pa do isplate. Odbijen je i eventualni tužbeni zahtev tužioca kojim je zahtevao da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog nestručnog i nesavesnog rada, neodmerenih i neisplaćenih troškova prekršajnog postupka, isplati iznos od 183.890,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.5.2013. godine pa do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 20.851,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od prvostepenog presuđenja pa do isplate. Odbijen je predlog tužioca za oslobođenje od plaćanja sudske takse.

Protiv ove presude blagovremenu žalbu je izjavio tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i zbog odluke o troškovima parničnog postupka.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe 386. ZPP-a, pa je našao da žalba tužioca nije osnovana.

U toku postupka nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 374. st. 2. tač. 1 do 3, 5,7. i 9. ZPP-a, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. st. 2. tač. 12. ZPP-a, na koju ukazuje žalba, jer pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. st. 2. tač. 1. ZPP-a, na koju ukazuje žalba, jer je prvostepeni sud bio propisno sastavljen, nije sudio sudija koji je po zakonu morao da bude isključen ili izuzet, a u donošenju presude je učestvovao sudija koji je učestvovao na glavnoj raspravi.

Prema utvrđenim činjenicama, Presudom Višeg prekršajnog suda, Odeljenje u Novom Sadu Prž. 531/13 od 17.1.2013. godine uvažena je žalba okrivljenog G. K. i preinačena je osuđujuća presuda Prekršajnog suda u Subotici Pr. 4-767/11 od 5.12.2012. godine, tako što je postupak protiv okrivljenog, obustavljen na osnovu čl. 216. st. 1. tač. 6. Zakona o prekršajima, jer je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka. Istom presudom određeno je da troškovi prekršajnog postupka na osnovu čl. 131 st. 2 Zakona o prekršajima padaju na teret prvostepenog suda koji je vodio postupak. Branilac O. J. je zahtevala da Prekršajni sud u Subotici dosudi troškove postupka u iznosu od 252.565,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja odluke pa do isplate, na teret budžetskih sredstava RS, a sve prema opredeljenom troškovniku bliže opisanom u prvostepenoj presudi. Iz razloga što prekršajni sud o zahtevu K. G. za naknadu troškova postupka nije odlučio u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva, u skladu sa odredbom čl.306. st. 2. Zakona o prekršajima i čl. 197. st. 6. ZKP-a, tužilac je 8.7.2013. godine pokrenuo parnični postupak. Rešenjem Prekršajnog suda u Subotici Pr-4-767/11 od 21.8.2013. godine odbačen je zahtev branioca okrivljenog, O. J., za naknadu troškova prekršajnog postupka. Rešenjem Višeg prekršajnog suda, Odeljenje u Novom Sadu Prž. 19002/13 od 25.9.2013. godine uvažena je žalba branioca okrivljenog i ukinuto je ovo rešenje i predmet je dostavljen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Prekršajni sud u Subotici je 2.12.2013. godine doneo rešenje Pr-4-767/11 kojim je određeno da se advokatu O. J. kao braniocu okrivljenog K. G. isplati na ime nagrade u ovom predmetu iznos od 119.675,00 dinara. Rešenjem Prekršajnog Apelacionog suda, Odeljenje u Novom Sadu Prž. 485/14 od 21.1.2014. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog i preinačeno je navedeno rešenje prekršajnog suda tako što se umesto navedenog iznosa na ime troškova nagrade za rad branioca ima isplatiti iznos od 176.675,00 dinara. Dostava drugostepene odluke advokatu O. J. je u više navrata bila bezuspešna, a okrivljeni K. G. ju je primio 20.3.2014. godine.

Na osnovu ovako pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Tužilac tužbom traži naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada prekršajnog suda prilikom odlučivanja o zahtevu okrivljenog za naknadu troškova prekršajnog postupka. Odredbom čl. 172. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovora za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Između radnje pravnog lica i štete nastale na strani oštećenog mora postojati uzročno-posledična veza, odnosno, nastala šteta mora biti posledica radnje pravnog lica. U konkretnom slučaju navedenim rešenjem Apelacionog prekršajnog suda, Odeljenja u Novom Sadu Prž. 485/14 od 21.1.2014. godine, konačno je odlučeno o postavljenom zahtevu za naknadu troškova prekršajnog postupka, gde je utvrđen ukupan iznos troškova tog postupka, a preostali deo zahteva tužioca je odbijen. Dakle, prekršajni sudovi su u zakonom propisanom postupku utvrdili potrebne troškove tužioca i o njima pravnosnažno odlučili. Iz navedenog razloga tužilac nije dokazao kojim radnjama je tuženi njemu pričinio štetu, činjenica da tužilac nije zadovoljan dosuđenim iznosom ne predstavlja osnov za odgovornost tužene.

Žalbom tužilac ukazuje na odredbu čl. 197. st. 3. ZKP-a, kojim je propisano da ako zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade iz stava 1. ne bude usvojen, ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanja ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije. Tužilac u žalbi ističe da za razliku koju prekršajni sudovi ne dosude, okrivljeni i branilac uvek imaju pravo da se obrate tužbom parničnom sudu. Ne mogu se prihvatiti ovakvi žalbeni navodi. Imajući u vidu izneto prekršajni sudovi su odlučivali o ukupnom zahtevu tužioca za naknadu troškova prekršajnog postupka i u tom postupku utvrdili potrebne troškove tužioca. Kako je o ukupnim troškovima prekršajnog postupka već odlučeno to tužilac ne može tražiti da se u parničnom postupku ponovo odluči o njegovom zahtevu, zbog čega su žalbeni navodi tužioca neosnovani.

Činjenica na koju ukazuje žalba da je prekršajni sud po proteku roka od 3 meseca odlučio o troškovima nije od uticaja na pravilnost donetih odluka. Naime, citiranom Zakonskom odredbom propisano je pravo okrivljenog i branioca da po proteku roka od 3 meseca svoje potraživanje ostvare u parničnom postupku. Međutim, ovim se ne dira u pravo prekršajnog suda da i po proteku navedenog roka odluči o zahtevima za naknadu troškova imajući u vidu da ova zabrana nije zakonom propisana. S obzirom na navedeno, donošenjem rešenja po proteku navedenih rokova nije povređeno pravo tužioca, te se žalbeni navodi pokazuju kao neosnovani,a prvostepena presuda kao pravilna i na zakonu zasnovana.

Sud je cenio i ostale žalbene navode tužioca pa je našao da isti nisu od značaja jer ne utiču na pravilnost i zakonitost donete presude zbog čega ih drugostepeni sud nije posebno obrazlagao.

Pravilno je prvostepeni sud primenio odredbu čl. 153. i 154. ZPP-a prilikom donošenja odluke o troškovima parničnog postupka.

Imajući u vidu navedeno drugostepeni sud je primenom odredaba čl. 390. ZPP-a, odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu kao u izreci ove odluke.

PREDSEDNIK VEĆA-sudija,
Tatjana Miljuš,s.r.
Zto: