Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Rade Antić iz Vladičinog Hana , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. juna 2017. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba Rade Antić i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu (ranije Opštinski sud u Vladičinom Hanu ) u predmetu I. 10361/10 (stari broj I. 723/09) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 723/09 od 6. oktobra 200 9. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Obrazloženje

1. Rada Antić iz Vladičinog Hana podnela je Ustavnom sudu, 10. oktobra 2015. godine , preko punomoćnika Nenada Antića, advokata iz Vladičinog Hana, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu (ranije Opštinski sud u Vladičinom Hanu ) u predmetu I. 10361/10 (stari broj I. 723/09). Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena , kao i rešenje Višeg suda u Vranju R4-I. 179/15 od 19. juna 2015. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 29. septembra 200 9. Opštinskom sudu u Vladičinom Hanu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika HK PK „Jumko“ AD iz Vranja. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 298/07 od 24. maja 2007. godine, kojom je obavezan tuženi HK PK „Jumko“ AD iz Vranja da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime glavnog duga, pripadajuće zakonske zatezne kamate i troškova postupka isplati određene novčane iznose. Opštinski sud u Vladičinom Hanu je rešenjem I. 723/09 od 6. oktobra 200 9. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Viši sud u Vranju je rešenjem R4-I. 179/15 od 19. juna 2015. godine utvrdio da je predlagaču , ovde podnositeljki ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu izvršenja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 10361/10, stari broj I. 723/09, naložio tome sudu da u najkraćem mogućem roku okonča postupak u navedenom predmetu, te predlagaču odredio iznos od 20.000,00 dinara, kao primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom podnositeljke ustavne žalbe , a protiv izvršnog dužnika koji je imao status društvenog preduzeća, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od svega izloženog , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 723/09 od 6. oktobra 2009. godine, umanjenih za iznos e koji su po tom osnovu eventualno isplaćen i. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15) .

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu 10361/10 (stari broj I. 723/09), Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Služ beni glasnik RS“, broj 40/15), koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US i 40/15 – dr. zakon), kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovog suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu pravnosnažno okončani. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnositeljke odlučivao Viši sud u Vranju.

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnositeljku. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je nadležni sud u predmetnom slučaju podnositeljki dosudio novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku , te da podnositeljka ističući zahtev za naknadu nematerijalne štete suštinski izražava nezadovoljstvo dosuđenim iznosom naknade. Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnositeljki dosudio materijalnu štetu , čime je suštinski dobila potpuno obeštećenje.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda ustavn og prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluku redovnog suda. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1 . izreke.

6. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obraz loženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić