REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 4452/10
Dana 18.11.2010. godine
B E O G R A D
U IME NARODA
APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Margite Stefanović, predsednika veća, Vesne Mitrović i Milice Popović Đuričković, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog BB, sada na nepoznatoj adresi, čiji je privremeni zastupnik BA, advokat, radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru P. 1252/2008 od 22.06.2009. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 18.11.2010. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE , kao neosnovana, žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Opštinskog sud u Zaječaru P. 1252/2008 od 22.06.2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Opštinskog suda u Zaječaru P. 1252/2008 od 22.06.2009. godine, stavom prvim izreke, usvaja se tužbeni zahtev tužioca AA pa se raskida ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između AA, kao primaoca izdržavanja i BB, na privremenom radu u _, kao davaoca izdržavanja, koji je overen u Opštinskom sudu u Zaječaru 17.07.1992. godine pod br. R-622/92, zbog neizvršenja. Stavom drugim izreke obavezuje se tuženi da nadoknadi troškove parničnog postupka tužiocu u iznosu od 11.200,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Protiv ove presude blagovremeno je izjavio žalbu tuženi, pobijajući istu u celini, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se presuda može pobijati.
Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama ovlašćenja iz člana 372. Zakona o parničnom postupku, pa je ocenio da izjavljena žalba nije osnovana.
U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1, 2, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a žalba ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. i stav 2. istog Zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je sa tuženim koji mu je pastorak, zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju R. 622/92 dana 17.07.1992. godine kojim se davalac izdržavanja, BB obavezao da doživotno izdržava primaoca izdržavanja AA i njegovu suprugu, a svoju majku BB1, da ih materijalno pomaže, a po potrebi i u celosti izdržava, da se stara da oni budu podmireni svim potrebnim namirnicama i sredstvima za život, da ih sada povremeno obilazi jer se nalazi na privremenom radu u _, da im obezbeđuje sve što im je potrebno za život, a kasnije, kada oni onemoćaju ili se razbole da im obezbedi potrebnu kućnu negu, medicinsku pomoć i lečenje i neposrednu brigu, lično od njegove strane ili osobe za koju se zajednički dogovore, a za slučaj smrti da ih pristojno sahrani i skroman spomenik podigne. Kao naknadu za učinjeno izdržavanje tužilac je tuženom, posle svoje smrti, ostavio u nasleđe celokupnu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu. Međutim, tuženi nije izvršavao svoje obaveze iz ugovora jer su se tužilac i njegova supruga sami starali o sebi dok su bili dobrog zdravstvenog stanja, tuženi je retko dolazio u zemlju i tužioca i njegovu suprugu obilazio jedanput godišnje. Supruga tužioca se u proleće 2008. godine teško razbolela, bila je u bolnici, a nakon njenog izlaska iz bolnice tužilac je angažovao ženu radi pomoći u kući, koja je njemu i supruzi nabavljala namirnice i vodila ih kod lekara. Takođe, pomagala im je svedok SS, tako što im je ložila vatru i kuvala ručak. U toku 2008. godine tužilac i njegova supruga su se preselili u Zaječar kod svedoka SS1 koji se od oktobra – novembra meseca 2008. godine stara o njima, obezbeđuje im hranu, priprema ogrev, nabavlja lekove i po potrebi vodi kod lekara. Tužilac i njegova supruga nemaju kontakta sa tuženim BB, ne znaju njegovu adresu, niti broj telefona, a tuženi im se, od kako se tužiočeva supruga razbolela, ne javlja. Supruga tužioca je nakon pretrpljenog šloga vezana za postelju, tužiocu je takođe pogoršano zdravstveno stanje, pa su bili prinuđeni da se za pomoć obrate drugim licima.
Ovako utvrđeno činjenično stanje Apelacioni sud nije ispitivao, jer u žalbi tuženog, koja je bez obrazloženja, nisu navedene činjenice kojima tuženi obrazlaže svoj stav u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja , pa Apelacioni sud, s obzirom da tuženi nije konkretno ukazao na nedostatke pobijane presude, nije ispitivao presudu, i u odnosu na činjenično stanje.
Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, zaključujući da su ispunjeni uslovi za raskid spornog ugovora zbog neizvršenja ugovornih obaveza od strane tuženog. Međutim, u konkretnom slučaju nije trebalo primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima koji su navedeni u obrazloženju pobijane presude, jer je ugovor zaključen 17.07.1992. godine, u vreme važenja Zakona o nasleđivanju koji je objavljen u „Službenom glasniku SR Srbije“ 52/74, i Zakona o dopuni Zakona o nasleđivanju koji je objavljen u „Službenom glasniku SR Srbije“ br. 1/80. Zato se i u slučaju raskida spornog ugovora, bez obzira što se raskida u vreme sada važećeg Zakona o nasleđivanju ( „Sl. glasnik Republike Srbije „ br. 46 od 04.11.1995. godine), treba primeniti Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme zaključenja spornog ugovora, a u smislu člana 237. stav 2. sada važećeg Zakona o nasleđivanju.
Članom 120. stav 3. Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme zaključenja spornog ugovora propisano je da svaka strana može tražiti raskid ugovora ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. U konkretnom slučaju tužilac je dokazao da tuženi nije izvršavao svoje obaveze iz ugovora u početku samo delimično, a vremenom je potpuno prestao da to čini, i to u vreme kada su se tužilac i njegova supruga teško razboleli, pa su se stekli uslovi za raskid spornog ugovora zbog neizvršenja obaveze od strane davaoca izdržavanja. Zato je žalba tuženog morala biti odbijena, a pobijena presuda potvrđena u stavu prvom izreke.
Tužioci su u sporu uspeli, troškove postupka su tražili i opredelili, pa je pravilna odluka o troškovima postupka, doneta u smislu članova 149. i 150. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je pobijena presuda potvrđena i u stavu drugom izreke.
Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, a u smislu člana 375. Zakona o parničnom postupku.
PREDSEDNIK VEĆA- SUDIJA
Margita Stefanović s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić