Prvostepenom presudom usvojenje tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje tuženog br. 343 od 11.3.2004. godine i utvrđeno da je tužilja u radnom odnosu kod tuženika počev od 11.12.2003. godine, od kada je tuženom naloženo da tužilju vrati na posao.U postupku je utvrđeno da je tužilja obavljala poslove radnog mesta referent za radne odnose daktilograf opšte i pravne službe počev od 1996. godine, da je do 10.12.2003. godine bila na porodiljskom bolovanju a da joj je tuženik ponudio zaključenje ugovora o radu broj 027 od 12.12.2003. godine, za obavljanje poslova konfekcijski radnik.Navedeni ugovor nije potpisan od strane tužilje, a odlukom direktora tuženog od 11.3.2004. godine tužilji je prestao radni odnos primenom odredbe člana 103. stav 2. Zakona o radu, iz razloga što joj je ponuđeno sklapanje ugovora o radu koji ona nije potpisala, bez konstatacije ili utvrđenja u samom rešenju kada radni odnos prestaje, a na osnovu radne knjižice utvrđeno je da joj je radni odnos prestao 10.12.2003. godine.Osporeno rešenje tužilja je primila 13.5.2004. godine.Doneto rešenje o prestanku radnog odnosa je nezakonito iz razloga što je odluka u samom dispozitivu nejasna jer ne sadrži konstitutivan elemenat, utvrđujući da tužilji prestaje radni odnos i kada prestaje, a na osnovu izvedenih dokaza proizilazi da je tužilji radni odnos prestao retroaktivno 10.12.2003. godine, što je u suprotnosti sa odredbom člana 105. Zakona o radu, kojom je predviđeno da otkaz ugovora o radu koji se daje u pismenom obliku mora da sadrži obavezno obrazloženje, postoje konačno danom dostavljanja zaposlenom, a tužilji je ono dostavljeno 13.5.2004. godine.