REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
R 212/10
Dana 13.01.2011. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Margite Stefanović, predsednika veća, Vesne Mitrović i Snežane Nastić, članova veća, u parnici tužilje AA, koju zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog BB, radi neosnovanog obogaćenja, vrednost predmeta spora 342.249,87 evra u dinarskoj protivvrednosti, rešavajući o sukobu nadležnosti između Prvog osnovnog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, u sednici veća održanoj dana 13.01.2011. godine, doneo je

REŠENjE

Za suđenje u ovoj pravnoj stvari STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Beogradu.

Obrazloženje

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.85323/10, od 03.11.2010. godine, Prvi osnovni sud u Beogradu oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u toj pravnoj stvari i predmet, po pravnosnažnosti tog rešenja, ustupio Višem sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, a u primeni odredbe člana 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova, kao i odredbama članova 15, 17. i 21. Zakona o parničnom postupku, smatrajući da je, s obzirom na opredeljenu vrednost predmeta spora od 36.613.891,00 dinara, odnosno 342.249,87 evra, za postupanje u toj parnici stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.

Viši sud u Beogradu nije prihvatio ustupljenu stvarnu nadležnost, pa je aktom P.br. 21468/10, od 03.12.2010. godine, izazvao sukob nadležnosti, u primeni odredbe člana 22. Zakona o parničnom postupku, a u vezi odredbe člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova, smatrajući da je za ovaj spor nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu i to prema vrsti spora, jer se u konkretnom slučaju radi o izdržavanju maloletne dece, za koji je propisana nadležnost osnovnog suda, bez obzira na vrednost predmeta spora.

Apelacioni sud u Beogradu je, rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu odredbe člana 23. stav 1. Zakona o parničnom postupku, ocenio da je za suđenje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.

Tužilja AA je, imajući u vidu pravnosnažnu odluku Visokog suda pravde u Londonu broj 7396, iz 1997. godine, koja je dopunjena dana 27.10.1998. godine, a kojom je razveden brak između parničnih stranaka i obavezan tuženi da doprinosi izdržavanju njihove maloletne dece, i koja odluka je pravnosnažnim rešenjem Okružnog suda u Beogradu R1. 25/08 od 24.06.2009. godine, priznata kao strana sudska odluka, podnela tužbu protiv tuženog, sa tužbenim zahtevom kojim je tražila obavezivanje tuženog da joj isplati na ime izdataka koje je imala za izdržavanje njihove maloletne dece, obračunatih za period januar 2002. do septembra 2010. godine (s obzirom da u tom periodu tuženi nije doprinosio izdržavanju njihove maloletne dece), kao i na ime izdataka za plaćenu školarinu i upis na fakultet, koje je sama snosila, određene novčane iznose, čiji zbir na dan podnošenja tužbe iznosi 36.613.891,00 dinara, odnosno 342.299,87 evra, a sve po osnovu neosnovanog obogaćenja.

Apelacioni sud u Beogradu, imajući u vidu ovako postavljen tužbeni zahtev, kao i činjenične navode tužbe, odnosno predmet spora, ocenjuje da u konkretnom slučaju ima mesta primeni odredbe člana 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova, kojom je propisano da viši sud u prvom stepenu sudi u građansko-pravnim sporovima, kada vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije, s obzirom da smatra da se u konkretnom slučaju ne radi o sporu iz odredbe člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova, za koju bi prema vrsti predmeta spora bio nadležan da sudi osnovni sud u prvom stepenu. Zapravo, tačno je da se u konkurenciji sporova prema vrsti spora i vrednosti predmeta spora, stvarna nadležnost određuje prevashodno prema vrsti predmeta spora, i to samo kada je ta nadležnost posebno zakonom regulisana. Međutim, u konkretnom slučaju to nije u pitanju (tužilja traži naknadu na ime izdataka koje je imala u određenom periodu za izdržavanje maloletne dece, a čiji jedan deo je trebalo da snosi tuženi), što znači da se radi o novčanom potraživanju u građansko pravnom sporu i to iz porodično pravnih odnosa u oblasti izdržavanja u vezi ostvarivanja prava na regres (član 165. Porodičnog zakona Republike Srbije), kao i iz obligacionih odnosa u vezi sticanja bez osnova (član 210-218. Zakona o obligacionim odnosima), za koju vrstu sporova nije izričito propisana nadležnost osnovnog suda, tj. odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova nije propisano da tu vrstu sporova sudi osnovni sud u prvom stepenu, da bi se u tom slučaju stvarna nadležnost određivala prema vrsti predmeta spora, već naprotiv ista se ima odrediti prema vrednosti predmeta spora.

Okolnost što je u odredbi člana 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova, izričito propisano da viši sud u prvom stepenu sudi (između ostalog) u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, ne znači da u svim ostalim slučajevima iz porodičnih odnosa, kao građansko-pravnih, sudi osnovni sud u prvom stepenu, s obzirom da takva stvarna nadležnost osnovnih sudova nije izričito propisana odredbom člana 22. Zakona o uređenju sudova, pa ni stavom trećim tog člana, na koji ukazuje Viši sud u Beogradu.

Kako se u ovom slučaju radi o građansko-pravnom sporu iz odredbe člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, za koji je nadležan drugi sud, u konkretnom slučaju po vrednosti predmeta spora koja omogućuje izjavljivanje revizije, za koji je nadležnost propisana tačkom 7. stava 1. odredbe člana 23. Zakona o uređenju sudova, u vezi odredbe člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku, to je u ovom slučaju nadležan da u prvom stepenu sudi Viši sud u Beogradu, a prema vrednosti predmeta spora, jer se, kako je to već izloženo, ne radi o takvoj vrsti spora za koju je propisana posebna nadležnost osnovnog suda. Ovo utoliko pre što se ne radi ni o izdržavanju maloletne dece, već o naknadi za učinjene izdatke za izdržavanje maloletne dece po osnovu sticanja bez osnova po pravilima obligacionog prava ili po osnovu prava na regres, a u smislu člana 165. Porodičnog zakona, kako je to već izloženo.

Iz navedenih razloga, Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je Viši sud u Beogradu stvarno nadležan da sudi u ovoj pravnoj stvari, a imajući u vidu opredeljenu vrednost i vrstu predmeta spora, pa je na osnovu odredbe člana 23. stav 1. i člana 24. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04) sa izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. Glasnik RS“ br.111/09), odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija
Margita Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić