Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac i tuženi su zaključili ugovor 10.05.2001. godine, kojim se tuženi obavezao da tužiocu stavi na raspolaganje i korišćenje kapaciteta u svom objektu na Zlatiboru u periodu od 9.07.2001. godine do 20.08.2001. godine, a tuženi se obavezao da ispuni određene obaveze u pogledu ishrane, održavanje prostora u higijensko tehničkim ispravnom stanju i da ne ugovora sa drugom turističkom agencijom angažovanje kapaciteta koji su predmet ovog ugovoraTužilac se obavezao da tuženom plati 45 pansiona dnevno po 17 DEM u ugovorenom periodu od 24. dana što ukupno iznosi 32.130 DEM. Cenu usluge tužilac je trebalo da plati avansno u iznosu od 3.213 DEM a zatim do 8.07.2001. godine, iznos od 10.700 DEM, do 20.07.2001. godine iznos od 10.710 DEM i do 5.08.2001. godine iznos od 7.497 DEM. Tuženi je otkazao korišćenje kapaciteta pre isteka ugovorenog roka, 4.08.2001. godineTužilac je popunio kapacitete u dve smene od 36 gostiju a platio je po 45 pansiona u obe grupe. Nesporna je činjenica da tužilac nije platio treću ratu ugovorene cene u ugovorenom roku plaćanja, da nije doveo treću grupu gostijuTužilac svoj zahtev za povraćaj - isplatu utuženog iznosa zasniva na činjenici da je popunio kapacitete tuženog u dve grupe od po 36 gostiju a platio je tuženom pansione za po 45 gostiju. S toga smatra da ima pravo na povraćaj razlike angažovanih smeštenih kapaciteta i stvarno korišćenih kapacitetaNižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, odredbe Zakona o obligacionim odnosima kojima su regulisane obaveze turističke agencije i obaveze ugostitelja, ugovornih strana kod ugovora o angažovanju ugostiteljskih kapaciteta (ugovor o alotmanu).Kod ugovora o alotmanu, čiji je pojam određen odredbom člana 885. Zakona o obligacionim odnosima, ugostitelj se obavezuje da u roku određenog vremena stavi na raspolaganje turističkoj agenciji određeni broj ležaja, pruži ugostiteljske usluge licima koje uputi agencija i plati agencija određenu proviziju, dok se turistička agencija obavezuje da će nastojati da popuni angažovane ugostiteljske kapacitete, odnosno da obavesti u utvrđenim rokovima da to nije u mogućnosti i da plati cenu pruženih usluga ukoliko je koristila angažovane kapacitete.Prema odredbi člana 4. ugovora, ugovarač, agencija, tužilac u ovom sporu se obavezao da će ugostitelju, tuženom u ovom sporu,“ u svakom slučaju platiti 45 pansiona dnevno po 17 DEM u ugovorenom periodu od 42 dana, što ukupno iznosi 32.130 DEM.Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je ugovorna obaveza tužioca da plati po 45 pansiona u svakoj grupi, nezavisno od broja gostiju koje je doveo.Ova obaveza proizilazi iz citirane odredbe člana 4. ugovora od 10.05.2001. godine, kojom se tužilac obavezao da u svakom slučaju plati 45 pansiona dnevno po ugovorenoj ceni i ugovorenom periodu.Obaveza turističke agencije da popuni angažovane kapacitete propisana je odredbom člana 896. Zakona o obligacionim odnosima a istom zakonskom odredbom je propisano da ako u tom slučaju ne popuni angažovane ugostiteljske kapacitete, turistička agencija je dužna da plati ugostitelju naknadu po neiskorišćenom ležaju u danu. Polazeći od prirode ugovora o alotmanu, pri njegovom zaključivanju, za ugostitelje je izuzetno važno da ugovoreni rokovi, u kojima je turistička agencija dužna da ga obaveštava o toku popunjavanja smeštenih kapaciteta, budu što kraći kako bi nepopunjene kapacitete mogao što pre popuniti.Tužilac je jednostrano procenio, ne vodeći računa o ugovorom preuzetim obavezama, da ima pravo da ne uplati ugovoreni iznos za treću grupu turista jer je smatrao da je za prvu i drugu grupu turista izvršio preplatu.Međutim, tužilac je za prve dve grupe ispunio svoju obavezu prema tuženom onako kako ona glasi (platio po 45 pansiona iako je kapacitet popunio sa po 36 gostiju) jer je njegova obaveza bila fiksno određena, tačno utvrđena u pogledu visine načina i rokova plaćanja.S toga nema osnova za primenu odredbe člana 210. Zakona o obligacionim odnosima i povraćaj više uplaćenog iznosa.Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 393. Zakona o parničnom postupku.