Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vidana Jeremića iz Bajine Bašte, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2009. godine, doneo je

ODLUKU

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Vidana Jeremića izjavljena protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Direkcije policije, Uprave za upravne poslove, 03/10 broj 210-1-1265/06 od 23. januara 2007. godine i rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Područne uprave Užice, Policijske stanice Bajina Bašta, broj 210-2-6322-60/2003 od 28. novembra 2006. godine.

Obrazloženje

1. Vidan Jeremić iz Bajine Bašte izjavio je Ustavnom sudu 18. septembra 2007. godine dopuštenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Direkcije policije, Uprave za upravne poslove, 03/10 broj 210-1-1265/06 od 23. januara 2007. godine i rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Područne uprave Užice, Policijske stanice Bajina Bašta, broj 210-2-6322-60/2003 od 28. novembra 2006. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 18. do 81. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je 1. aprila 2003. godine, nakon preseljenja iz Republike Hrvatske, Odeljenju unutrašnjih poslova Bajina Bašta podneo zahtev za zamenu oružnog lista, koji je, skupa s oružjem, doneo sa sobom iz Rijeke. S obzirom da je, u međuvremenu, protiv njega pokrenut krivični postupak pred Opštinskim sudom u Bajinoj Bašti, Odeljenje unutrašnjih poslova Bajina Bašta donosi 21. avgusta 2003. godine rešenje kojim se odbija podnosiočev zahtev za zamenu oružnog lista i, istovremeno, od njega privremeno oduzima oružje, do okončanja krivičnog postupka koji se protiv njega vodi. Opštinski sud u Bajinoj Bašti je 20. septembra 2005. godine doneo presudu kojom se podnosilac ustavne žalbe oslobađa od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Nakon toga, na ponovljeni zahtev podnosioca da mu se izda oružni list i privremeno oduzeto oružje vrati, jer više ne postoje zakonski razlozi za privremeno oduzimanje, Policijska stanica Bajina Bašta donosi novo rešenje kojim se podnosiočev zahtev odbija i, istovremeno, oduzima pištolj za koji je tražio izdavanje oružnog lista. Po žalbi podnosioca protiv ovakvog rešenja, drugostepeni organ Ministarstva unutrašnjih poslova donosi rešenje kojim se podnosiočeva žalba odbija kao neosnovana. Podnosilac smatra da navedena rešenja nisu doneta na osnovu zakona, već kršenjem načela kojih je organ unutrašnjih poslova trebalo da se pridržava. Ukazuje da su mu time povrđena ljudska prava zajemčena odredbama čl. 18. do 81. Ustava, kao i da je Zakon o oružju i municiji neustavan u delu kojim je isključena mogućnost vođenja upravnog spora protiv rešenja nadležnog državnog organa, što je suprotno članu 198. stav 2. Ustava. Posebno ističe da mu je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, jer mu je uskraćeno pravo na vođenje upravnog spora protiv tog rešenja. Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu njegovih prava iz čl. 18. do 81. Ustava, kao i da utvrdi neustavnost i nezakonitost Zakona o oružju i municiji, te da naloži upravnom organu vraćanje u posed nezakonito oduzetog oružja i izdavanje oružnog lista za njega.
Imajući u vidu sve navode podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da podnosilac smatra da mu je osporenim aktima povređeno pravo na imovinu zajemčeno odredbama člana 58. Ustava, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčeno odredbama člana 36. Ustava, kao i načelo zabrane ograničenja ljudskih i manjinskih prava utvrđeno članom 20. Ustava.
S obzirom da podnosilac ustavnom žalbom, pored utvrđivanja povrede njegovih prava zajemčenih Ustavom, zahteva i ocenu ustavnosti Zakona o oružju i municiji („Službeni glasnik RS", br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/03, 85/05 i 101/05), Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 42. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), informacijom Su. 1/26 od 4. maja 2009. godine, iz predmeta Už. 165/2007 izdvojio inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o oružju i municiji (u daljem tekstu: ZOM) i spojio ga sa ranije formiranim predmetom ocene ustavnosti ovog zakona IU-117/07, radi zajedničkog rešavanja.
2. Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 34. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) i člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda, dopisom od 4. novembra 2009. godine zahtevao od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Direkcije policije, Uprave za upravne poslove da Sudu dostavi izjašnjenje na navode iz ustavne žalbe, kao i spise predmeta u kome je odlučivano o zahtevu podnosioca ustavne žalbe.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije - Direkcija policije, Uprava za upravne poslove, dostavila je 30. novembra 2009. godine odgovor na ustavnu žalbu, kao i spise predmeta broj 210-2-6322-60/2003 u kome je u upravnom postupku odlučivano o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za izdavanje oružnog lista. U odgovoru na ustavnu žalbu se navodi da je zahtev za izdavanje oružnog lista podnosiocu odbijen, oružje oduzeto i odbijena žalba na prvostepeno rešenje, u skladu s čl. 24. i 25. u vezi s članom 8. stav 1. tačka 8) Zakona o oružju i municiji. Dalje se navodi da su se i prvostepeni i drugostepeni organ Ministarstva unutrašnjih poslova, prilikom donošenja rešenja, rukovodili ocenom činjenica i podataka sadržanim u evidencijama iz člana 76. stav 1. tačka 8) Zakona o policiji, koji su utvrđeni proverama i operativnim radom pripadnika tog ministarstva. Kako nije prestala potreba za korišćenjem podataka iz navedene evidencije, obaveštenje o tim podacima podnosilac nije mogao dobiti, kako je i propisano ovom odredbom. Predlažu da se ustavna žalba odbije kao neosnovana.
3. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu ustavnoj žalbi, kao i spise predmeta koji se pred organom unutrašnjih poslova vodio u ovom upravnom postupku, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:
Podnosilac ustavne žalbe je posedovao duplikat oružnog lista registarski broj 2251, izdat u Republici Hrvatskoj, opština Rijeka, za pištolj marke «Beretta», kalibra 7,65 mm, fabrički broj 67886.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije - Sekretarijat za unutrašnje poslove Užice, Odeljenje unutrašnjih poslova Bajina Bašta oduzelo je 23. juna 2003. godine podnosiocu pištolj marke «Beretta», kalibra 7,65 mm, fabrički broj 67886 i oružni list za njega broj 2251, i o tome izdalo potvrdu broj 210-2-6322-60/03.
Po zahtevu podnosioca ustavne žalbe, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije - Sekretarijat za unutrašnje poslove Užice, Odeljenje unutrašnjih poslova Bajina Bašta donelo je 21. avgusta 2003. godine rešenje broj 210-2-6322/60-03, kojim je odbilo zahtev podnosioca za izdavanje oružnog lista za pištolj marke «Beretta», kalibra 7,65 mm, fabrički broj 67886. Istovremeno, ovim rešenjem je od podnosioca ustavne žalbe oduzet pištolj za koji je tražen oružni list, do okončanja krivičnog postupka koji se, prema obrazloženju rešenja, vodio protiv podnosioca pred Opštinskim sudom u Bajinoj Bašti, zbog krivičnog dela ugrožavanje opasnim oruđem iz člana 56. Krivičnog zakona Republike Srbije.
Opštinski sud u Bajinoj Bašti doneo je 20. septembra 2005. godine presudu K. 101/2004, koja je postala pravnosnažna 12. oktobra 2005. godine, kojom je podnosioca ustavne žalbe oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo prinude iz člana 62. stav 1. KZRS, pošto nije dokazano da je izvršio delo za koje je optužen.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije - Područna uprava Užice, Policijska stanice Bajina Bašta, rešavajući po zahtevu podnosioca ustavne žalbe, donelo je 28. novembra 2006. godine osporeno rešenje broj 210-2-6322-60/2003, kojim je odbilo zahtev podnosioca za izdavanje oružnog lista, oduzelo pištolj marke «Beretta», kalibra 7,65 mm, fabrički broj 67886 i naložilo podnosiocu da, po pravnosnažnosti rešenja o oduzimanju oružja, u roku od godinu dana otuđi oduzeto oružje i municiju, a u protivnom, oduzeto oružje i municija postaju vlasništvo MUP Republike Srbije. U obrazloženju rešenja navodi se da je oružje oduzeto, jer je „u sprovedenom postupku utvrđeno da postoje smetnje iz člana 8. stav 2. Zakona o oružju i municiji" i „da se imenovanom ne može izdati oružni list, jer je to neophodno za zaštitu lične imovinske sigurnosti drugih lica, odnosno javni red i mir".
U upravnom postupku broj 210-2-6322-60/2003, pre donošenja oba napred navedena rešenja (od 21. avgusta 2003. godine i 28. novembra 2006. godine), pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova vršili su operativne provere i utvrđivanje postojanja podataka koji se uvode u evidencije propisane članom 76. stav 1. tačka 8) Zakona o policiji („Službeni glasnik RS", br. 101/05 i 63/09). U oba slučaja utvrdili su da za podnosioca postoje identični podaci koji se uvode u navedene službene evidencije i koji, istovremeno, predstavljaju smetnje iz člana 8. stav 2. Zakona o oružju i municiji da se podnosiocu izda oružni list, jer je to neophodno za zaštitu lične imovinske sigurnosti drugih lica, odnosno javni red i mir.
Protiv prvostepenog rešenja broj 210-2-6322-60/2003 od 28. novembra 2006. godine, podnosilac je izjavio žalbu 16. decembra 2006. godine, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda pravila upravnog postupka. Tražio je da se osporeno rešenje poništi i usvoji njegov zahtev za izdavanje oružnog lista, kao i da mu se vrati oduzeto oružje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije - Direkcija policije, Uprava za upravne poslove, kao drugostepeni organ, rešavajući po žalbi podnosioca ustavne žalbe, donelo je 23. januara 2007. godine osporeno rešenje 03/10 broj 210-1-1265/06 kojim je odbilo žalbu podnosioca kao neosnovanu. U obrazloženju, drugostepeni organ je konstatovao da je „prvostepeni organ pravilno utvrdio, a što se vidi iz spisa vođenog postupka da se žaliocu ne može izdati oružni list za držanje i nošenje predmetnog oružja, kao i da je saglasno odredbama člana 24. u vezi člana 8. stav 2. Zakona o oružju i municiji („Službeni glasnik RS", br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 44/98), trebalo oduzeti predmetno oružje, jer je to neophodno za zaštitu javnog reda i mira".
5. Ustav u članu 58. utvrđuje: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).
Članom 36. Ustava utvrđeno je: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.). Članom 20. Ustava uspostavljeno je načelo zabrane ograničenja ljudskih i manjinskih prava i utvrđeno je: da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava (stav 1.); da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati (stav 2.); da su, pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (stav 3.).
Članom 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01) predviđeno je da su po ovom zakonu dužni da postupaju državni organi kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene ovim zakonom.
Odredbom člana 5. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku (u daljem tekstu: ZUP) propisano je da se u upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ovlašćen da rešava po slobodnoj oceni rešenje mora doneti u granicama ovlašćenja i u skladu sa ciljem u kome je ovlašćenje dato.
Član 192. stav 1. ZUP predviđa da, na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku, organ nadležan za rešavanje donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka.
Odredba člana 196. stav 3. propisuje da pismeno rešenje sadrži: uvod, dispozitiv (izreku), obrazloženje, uputstvo o pravnom sredstvu, naziv organa sa brojem i datumom rešenja, potpis službenog lica i pečat organa. U slučajevima predviđenim zakonom ili drugim propisom, rešenje ne mora sadržavati pojedine od tih delova. Ako se rešenje obrađuje mehanografski, umesto potpisa i pečata može da sadrži faksimil.
Članom 199. ZUP propisano je: da obrazloženje rešenja mora sadržati - u jednostavnim upravnim stvarima u kojima učestvuje samo jedna stranka, kao i u jednostavnim upravnim stvarima u kojima u postupku učestvuju dve stranke ili više stranaka, ali nijedna ne prigovara postavljenom zahtevu, a zahtev se uvažava, obrazloženje rešenja može sadržavati samo kratko izlaganje zahteva stranke i pozivanje na pravne propise na osnovu kojih je upravna stvar rešena, a u takvim stvarima rešenje se može izdati i na propisanom obrascu (stav 1.); da u ostalim upravnim stvarima, obrazloženje rešenja sadrži kratko izlaganje zahteva stranaka, utvrđeno činjenično stanje, po potrebi i razloge koji su bili odlučni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvažen koji od zahteva stranaka, pravne propise i razloge koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu, te da ako žalba ne odlaže izvršenje rešenja, obrazloženje sadrži i pozivanje na propis koji to predviđa, kao i da se u obrazloženju rešenja moraju obrazložiti i zaključci protiv kojih nije dopuštena posebna žalba (stav 2.); da kad je nadležni organ zakonom ili drugim propisom ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni, dužan je da u obrazloženju, pored podataka iz stava 2. ovog člana, navede taj propis i da izloži razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio, a da se ti razlozi ne moraju navesti u rešenju kad je to u javnom interesu zakonom izričito predviđeno (stav 3.); da ako je zakonom posebno predviđeno da se u rešenju donesenom po slobodnoj oceni ne moraju navesti razlozi kojima se organ pri donošenju rešenja rukovodio, u obrazloženju rešenja navode se podaci iz stava 2. ovog člana, odredba zakona kojom je organ ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni i odredba zakona kojom je ovlašćen da ne mora navesti razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio (stav 4.).
Odredbom člana 215. ZUP predviđeno je da je za rešavanje u drugom stepenu nadležan organ određen zakonom, a odredbama člana 230. propisano je postupanje drugostepenog organa po žalbi, i to: da će drugostepeni organ odbiti žalbu kad utvrdi da je postupak koji je rešenju prethodio pravilno sproveden i da je rešenje pravilno i na zakonu zasnovano, a žalba neosnovana (stav 1.); da će drugostepeni organ odbiti žalbu i kad nađe da je u prvostepenom postupku bilo nedostataka, ali da oni nisu mogli imati uticaja na rešenje upravne stvari (stav 2.); da će drugostepeni organ, kad nađe da je prvostepeno rešenje zasnovano na zakonu, ali zbog drugih razloga a ne zbog onih koji su u rešenju navedeni, u svom rešenju izložiti te razloge, a žalbu odbiti (stav 3.).
Član 233. ZUP propisuje: da će drugostepeni organ, ako utvrdi da su u prvostepenom rešenju pogrešno ocenjeni dokazi, da je iz utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno primenjen pravni propis na osnovu koga se rešava upravna stvar, ili ako nađe da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukčije rešenje, on svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (stav 1.); da će drugostepeni organ, ako utvrdi da je rešenje pravilno u pogledu utvrđenih činjenica i u pogledu primene zakona, ali da se cilj zbog koga je doneseno može postići i drugim sredstvima povoljnijim za stranku, izmeniti prvostepeno rešenje u tom smislu (stav 2.).
Član 234. ZUP određuje: da drugostepeni organ može povodom žalbe izmeniti prvostepeno rešenje u korist žalioca i mimo zahteva postavljenog u žalbi, a u okviru zahteva postavljenog u prvostepenom postupku ako se tim ne vređa pravo trećih lica (stav 1.); da drugostepeni organ može povodom žalbe izmeniti prvostepeno rešenje na štetu žalioca, ali samo iz nekog od razloga predviđenih u čl. 253, 256. i 257. ovog zakona (stav 2.).
Član 6. Zakona o oružju i municiji propisuje da nadzor u primenjivanju ovog zakona sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Odredbama člana 8. Zakona o oružju i municiji (u daljem tekstu: ZOM) propisano je: da se odobrenje za nabavljanje vatrenog oružja neće izdati, između ostalog, i kad je to neophodno za zaštitu lične i imovinske sigurnosti drugih lica, javni red i mir ili za bezbednost i odbranu Republike (stav 2.); da rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje odobrenja za nabavljanje oružja iz st. 1. i 2, odnosno municije iz člana 7. stav 4. ovog zakona, sadrži razloge odbijanja zahteva (stav 8.). Prema stavu 10. ovog člana Zakona, protiv rešenja donetog po žalbi ne može se voditi upravni spor.
Prema članu 9. stav 2. ovog zakona, oružni list neće se izdati samo u slučajevima iz člana 8. st. 1. i 2. Zakona.
Odredbama člana 24. ZOM propisano je: da će nadležni organ oružni list, odnosno odobrenje za držanje oružja, oružje i municiju oduzeti ako nastupi koji od razloga iz člana 8. st. 1. i 2. ovog zakona (stav 1.); da rešenje kojim se oduzima oružni list, odnosno odobrenje za držanje oružja, oružje i municija, sadrži razloge iz stava 1. ovog člana (stav 2.); da se protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može izjaviti žalba ministru unutrašnjih poslova u roku od 15 dana od dana uručenja rešenja (stav 3.); da se protiv rešenja donetog po žalbi ne može voditi upravni spor (stav 4.).
Članom 25. stav 2. ZOM propisano je da će nadležni organ, po pravosnažnosti rešenja o oduzimanju, pozvati vlasnika da u roku od godinu dana otuđi oduzeto oružje i municiju, odnosno da sam nađe kupca ili ga proda posredstvom ovlašćenog preduzeća za promet oružja i municije, a stavom 3. istog člana - da po isteku roka iz stava 2. ovog člana, oduzeto oružje i municija koji nisu otuđeni, odnosno prodati, postaju vlasništvo Republike Srbije.
Odredbom člana 76. stav 1. tačka 8) Zakona o policiji propisano je da policija, između ostalih, vodi evidencije operativnih izveštaja, operativnih izvora saznanja i lica pod posebnom policijskom zaštitom.
Članom 80. Zakona o policiji utvrđeno je postupanje s podacima sadržanim u evidencijama iz člana 76. ovog zakona, a u stavu 2. navedenog člana je propisano da obaveštenja o podacima sadržanim u evidenciji iz člana 76. tačka 8) ovog zakona lice može izuzetno dobiti, tek pošto je za podacima prestala potreba korišćenja.
6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na imovinu, Ustavni sud je ocenio da su donosioci osporenih rešenja pri sprovođenju upravnog postupka i donošenju osporenih rešenja u svemu postupali u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i ograničenjima koja im zakon nameće.
Organ unutrašnjih poslova je pri rešavanju o pravima, obavezama i pravnim interesima podnosioca ustavne žalbe upravni postupak u potpunosti sproveo neposredno primenjujući propise, kao što zahteva odredba člana 1. ZUP. U skladu s odredbom člana 5. stav 2. ZUP, osporena rešenja doneta su u granicama ovlašćenja koja su organu unutrašnjih poslova data, i u skladu sa ciljem u kome su ta ovlašćenja data. Organ nadležan za rešavanje doneo je osporena rešenja u upravnoj stvari koja je predmet postupka, na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u upravnom postupku, saglasno članu 192. stav 1. ZUP. Pismeno izrađena rešenja sadrže uvod, dispozitiv (izreku), obrazloženje, uputstvo o pravnom sredstvu, naziv organa sa brojem i datumom rešenja, potpis službenog lica i pečat organa, kao što član 196. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku i zahteva. Shodno odredbi člana 199. stav 2. ZUP, rešenja sadrže i kratko izlaganje zahteva podnosioca, utvrđeno činjenično stanje, razloge koji su bili odlučni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvažen zahtev podnosioca, pravne propise i razloge, koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu. Članom 199. stav 3. ZUP propisano je: da je nadležni organ, kad je zakonom ili drugim propisom ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni, dužan da u obrazloženju, pored podataka iz stava 2. ovog člana, navede taj propis i da izloži razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio. Ti razlozi se ne moraju navesti u rešenju kad je to u javnom interesu zakonom izričito predviđeno. Odredbama člana 76. stav 1. tačka 8) i člana 80. Zakona o policiji izričito je propisano da podatke iz operativnih evidencija do kojih je organ unutrašnjih poslova došao operativnim proverama i radom na terenu, lice ne može dobiti dok ne prestane potreba za njihovim korišćenjem, pa je u skladu sa navedenim zakonom i odredbom člana 199. stav 3. ZUP, to što ovi podaci nisu navedeni u obrazloženjima osporenih rešenja. Stoga je primenjena odredba stava 4. člana 199. ZUP prema kojoj, ako je zakonom posebno predviđeno da se u rešenju donesenom po slobodnoj oceni ne moraju navesti razlozi kojima se organ pri donošenju rešenja rukovodio, u obrazloženju rešenja navode podaci iz stava 2. ovog člana, odredba zakona kojom je organ ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni i odredba zakona kojom je ovlašćen da ne mora navesti razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio.
Ustavni sud je utvrdio da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova operativnim radom i proverama na terenu došli do podataka koji su uvedeni u evidencije koje je organ unutrašnjih poslova po zakonu dužan da vodi, u skladu s odredbom člana 76. stav 1. tačka 8) Zakona o policiji. Ti podaci predstavljaju smetnje iz člana 8. stav 2. ZOM, koje sprečavaju organ unutrašnjih poslova da podnosiocu izda oružni list. Kako za korišćenjem tih podataka nije prestala potreba, obaveštenje o njima podnosilac nije mogao dobiti, saglasno odredbi člana 80. stav 1. tačka 8) Zakona o policiji, pa ti razlozi nisu ni mogli biti navedeni u obrazloženju osporenih rešenja. Ovu argumentaciju i razloge imao je u vidu i drugostepeni organ kada je rešavao po žalbi podnosioca ustavne žalbe na prvostepeno rešenje kojim je njegov zahtev za izdavanje oružnog lista odbijen.
S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da su organi Ministarstva unutrašnjih poslova osporena rešenja doneli u skladu sa zakonskim odredbama koje determinišu njihovo postupanje, uz ustavnopravno prihvatljivo tumačenje i primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Pravo svojine podnosioca ustavne žalbe je, po mišljenju Ustavnog suda, oduzeto u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz istovremeno obezbeđenje naknade koja ne može biti niža od tržišne, kako utvrđuje stav 2. člana 58. Ustava. Tržišna naknada podnosiocu je obezbeđena nalogom koji je donosilac osporenih rešenja dao - da podnosilac u roku od godinu dana otuđi oduzeto oružje, odnosno da nađe kupca, ili da ga proda posredstvom ovlašćenog preduzeća za promet oružja i municije.
Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom garantovano pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu.
7. Delom ustavne žalbe se posebno ukazuje da je osporenim drugostepenim rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Direkcije policije, Uprave za upravne poslove 03/10 broj 210-1-1265/06 od 23. januara 2007. godine isključena mogućnosti vođenja upravnog spora, što je suprotno članu 198. stav 2. Ustava, pa podnosilac smatra da mu je time povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
U konkretnom slučaju vođenje upravnog spora protiv drugostepenog rešenja bilo je isključeno odredbom člana 8. stav 10. ZOM. Odredbom člana 198. stav 2. Ustava od 2006. godine je utvrđeno da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita. Prema odredbi člana 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije («Službeni glasnik Republike Srbije», broj 98/06), svi zakoni koji nisu bili u skladu sa Ustavom, trebalo je da budu usklađeni do 31. decembra 2008. godine. Osporeno drugostepeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Direkcije policije, Uprave za upravne poslove doneto je 23. januara 2007. godine - dakle, pre nego što je istekao opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom od 2006. godine.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud ocenjuje da osporenim drugostepenim rešenjem nije moglo biti povređeno podnosiočevo pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava na koje ukazuje, jer je isključenje vođenja upravnog spora bilo propisano odredbom člana 8. stav 10. ZOM, na osnovu koje je rešenje doneto. Kako u vreme donošenja osporenog rešenja nije istekao opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom od 2006. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu.
8. Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nije povređeno ni načelo zabrane ograničenja ljudskih i manjinskih prava utvrđeno članom 20. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju se radi o delimičnom ograničenju prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, ali ograničenju koje Ustav dopušta, u svrhe radi kojih ga dopušta, i u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava. Ustavni sud je, takođe, ocenio i da su državni organi čija se rešenja osporavaju vodili računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.
Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nije na štetu podnosioca ustavne žalbe povređeno ni načelo zabrane ograničenja ljudskih i manjinskih prava utvrđeno članom 20. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u tom delu odbio kao neosnovanu.
9. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić