Upravni odbor stečajnog dužnika je doneo odluku o prestanku stečajnog dužnika likvidacijom a po sprovedenom postupku redovne likvidacije i to je urađeno na način određen članom 314. Zakona o preduzećima, što znači da je doneta odluka od strane nadležnog organa to je upravni odbor obzirom da dužnik nema formiranu skupštinu, određen je likvidator sa ovlašćenjima stečajnog upravnika, oglasom su pozvani poverioci da svoja potraživanja sa dokazima prijave likvidatoru U roku od 30 dana od drugog objavljivanja odluke u "Službenom listu SRJ" određeno je da se odluka upiše u sudski registar, oglas je objavljen u "Službenom listu SRJ" dva puta sa razmakom od najmanje 7 dana, i ova odluka upisana je u registarski uložak preduzeća kod prvostepenog suda, likvidator je sačinio bilans uspeha i bilans stanja sa stanjem na dan 9. 10. 1998. godine koji bilansi su predati nadležnoj NBJ ZOP Filijala u Č.
Na osnovu ovih činjenica stečajni dužnik smatra da je prestao da postoji u postupku likvidacije koji je sproveden.
Izraženi pravni stav se ne može prihvatiti.
Stečajni dužnik nije prestao da postoji u postupku likvidacije koji je sam i započeo.
Postupak likvidacije je samo započet.
Nije sproveden.
Radnje koje je dužnik preduzeo kao likvidacioni dužnik, su samo početne radnje postupka likvidacije iz čl. 314. zaključno sa čl. 319. Zakona o preduzećima.
Dužnik ne pruža dokaze na okolnosti da li su poverioci postupili po pozivu iz oglasa prijavili svoja potraživanja, ko je od poverilaca prijavio potraživanja, koliko ona iznose, da li su priznata, ako su priznata da li su poverioci namireni sa svojim prijavljenim i utvrđenim potraživanjima, da li je imovina likvidacionog dužnika bila dovoljna za isplatu svih potraživanja poverilaca sa kamatom a ako nije zbog čega likvidator nije prekinuo postupak likvidacije i podneo predlog za sprovođenje postupka stečaja u smislu čl. 320. Zakona o preduzećima.
Sačinjen je početni likvidacioni bilans stanja na početku ali bilans uspeha sa stanjem na dan 9.10.1998. godine, sa kojim danom je utvrđen i bilans stanja ne predstavlja završne računovodstvene likvidacione iskaze u smislu odredbe čl. 321. st. 1. Zakona o preduzećima.
To jasno proizilazi i iz stanja u prvostepenom spisu jer je likvidator završne računovodstvene likvidacione iskaze mogao sačiniti tek po proteku 30 dana od objavljivanja oglasa kojim su poverioci pozvani da prijave svoja potraživanja u roku od 3 0 dana od dana objavljivanja oglasa a to svakako nije 9.10.1998. godine, obzirom da je prvi oglas objavljen 4.12.1998. godine.
Odredba čl. 322. Zakona o preduzećima je jasna i njome je određeno da posle izmirenja poverilaca likvidator priprema izveštaj u toku postupka likvidacije i predlog odluke o podeli imovine ako odlukom o prestanku nije drukčije određeno da organ koji je doneo odluku o prestanku odlučuje o prihvatanju izveštaja likvidatora i predlogu odluke za podelu imovine.
Po ovoj odredbi likvidator nije postupio.
Dokazi na ove okolnosti nisu pruženi.
Prema tome, potpuno je jasno da je postupak likvidacije samo započet ali ne i proveden.
Da bi se prihvatio pravni rezon stečajnog dužnika koji izražava u prvostepenom i u drugostepenom postupku svi pravni subjekti bi mogli da postupe na način kako je postupio stečajni dužnik i time u celosti izigraju pozitivne propise i osujete poverioce o namirenju njihovih potraživanja.
Po rezonu žalioca dovoljno je samo doneti odluku o prestanku preduzeća likvidacijom, objaviti odluku u "Službenom listu SRJ" na način kako je to određeno zakonom i sačiniti početni i završni bilans sa stanjem na isti dan, a da se pritom ne ispituju prijavljena potraživanja poverilaca i poverioci uopšte ne namiruju sa svojim prijavljenim potraživanjima.
Sve to tako ne može, jer zakonom tako nije propisano.
Otuda nije ni čudno što ovaj rezon stečajnog dužnika nije shvaćen na način kako on to želi i pokušava da neutemeljeno dokaže kako je eto potpuno u pravu a svi ostali to ne mogu da shvate jer je to nešto novo sa čime je dužnik prvi krenuo.
Nema tu ničeg novog, niti nerazumljivog za učesnike u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom, kako za predlagače tako i za stečajni sud.
Zakonske odredbe su jasne.
Stečajni dužnik ih u postupku likvidacije nije ispoštovao.
Otuda postupak likvidacije nije sproveden.
Stečajni dužnik kao likvidacioni dužnik nije prestao da postoji u započetom a ne sprovedenom postupku likvidacije.
Nije brisan iz registra preduzeća prvostepenog suda kao likvidacioni dužnik i za to nisu postojali zakonski uslovi.
Upravni odbor stečajnog dužnika je doneo odluku da dužnik prestane redovnom likvidacijom tek po sprovedenom postupku likvidacije a ne i po započetom postupku likvidacije.
Kako postupak likvidacije nije sproveden, likvidacioni dužnik nije prestao da postoji na osnovu odluke svog upravnog odbora.
Predlog za pokretanje postupka stečaja podnelo je ovlašćeno lice iz čl. 3. stečajnog Zakona.
Ispunjeni su uslovi iz čl. 2. stečajnog Zakona za otvaranje postupka stečaja nad stečajnim dužnikom, jer je dužnik neprekidno nesposoban za plaćanje-insolventan još od 8. 8. 1999. godine.
Stanje insolventnosti nije osporeno.
Zato je prvostepeni sud dobro odlučio o predlogu predlagača otvaranjem postupka stečaja nad stečajnim dužnikom, jer su za to bili ispunjeni uslovi iz čl. 86. stečajnog Zakona, a bez ispitivanja ekonomsko finansijskog stanja dužnika.
Kako ne stoje žalbeni razlozi tako ni oni na koje se pazi po službenoj dužnosti, odbijena je žalba i potvrđeno ožalbeno rešenje primenom čl. 380. st. 1. tač. 2. Zakona o parničnom postupku.
Dobrovoljna likvidacija (Čl. 314 - 331. Zakona o preduzećima)