Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dalibora Stamenčića iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća, održanoj 18. januara 2012. godine, doneo je

ODLUKU

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dalibora Stamenčića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 322/11 od 9. marta 2011. godine i rešenja Višeg suda u Kraljevu Kv. 50/11 od 18. februara 2011. godine.

Obrazloženje

1. Dalibor Stamenčić iz Kraljeva, preko punomoćnika Nebojše Vujadinovića, advokata iz Kraljeva, podneo je Ustavnom sudu 5. aprila 2011. godine ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora i na pretpostavku nevinosti, zajemčenih odredbama člana 31. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 322/11 od 9. marta 2011. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Kv. 50/11 od 18. februara 2011. godine, kojim je podnosiocu produžen pritvor na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP), određen rešenjem istražnog sudije tog suda Ki. 126/10 od 28. avgusta 2010. godine. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je pri donošenju osporenog rešenja Viši sud u Kraljevu povredio njegovo pravo iz člana 31. st. 1, 2. i 3. i člana 34. stav 3. Ustava, jer ne stoje razlozi za produženje pritvora iz člana 142. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP, pošto ovakva odluka suda nije utemeljena na ponašanju okrivljenog, niti je sud dao valjane razloge za produženje pritvora koji se odnose na okrivljenog, već je kao razlog za produženje pritvora sud naveo da se protiv okrivljenog vode pred istim sudom još dva postupka zbog istovrsnog krivičnog dela, međutim da se u nedostatku pravnosnažnih presuda u tim postupcima, okrivljeni ima smatrati nevinim licem u skladu sa prezumcijom nevinosti, što znači da postojanje i vođenje drugih krivičnih postupaka samo po sebi ne može biti opravdan razlog za produženje pritvora, kao i da ovakvim postupanjem suda pritvor nije sveden na najkraće neophodno vreme, niti je pritvorenik pušten da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor određen. Takođe, podnosilac navodi da su „oba postupajuća suda propustili da posebno obrazlože razloge za produženje pritvora, navodeći valjane i individualizovane razloge koji upućuju na to da je produženje pritvora neophodno radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka“.

Predložio je da se ustavna žalba usvoji i utvrdi povreda navedenih prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

U vreme podnošenja ustavne žalbe pred Višim sudom u Kraljevu vođen je krivični postupak u predmetu K. 1/11 protiv Dalibora Stamenčića, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika.

Protiv podnosioca ustavne žalbe krivični postupak je pokrenut donošenjem rešenja o sprovođenju istrage istražnog sudije Višeg suda u Kraljevu Ki. 126/10 od 28. avgusta 2010. godine, kojim mu je određen i pritvor na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 2) ZKP, a koji mu se računa od 26. avgusta 2010. godine, kada je lišen slobode.

Nakon sprovedene istrage, protiv podnosioca ustavne žalbe je 13. januara 2011. godine podignuta optužnica Kt. 165/10 koja, po navodima podnosioca, u vreme izjavljivanja ustavne žalbe nije stupila na pravnu snagu.

Podnosiocu je pritvor više puta produžavan, poslednji put osporenim rešenjem Višeg suda u Kraljevu Kv. 50/11 od 18. februara 2011. godine, na osnovu odredbi člana 142. stav 1. tač. 2) i Z) ZKP. Kao razlog za produženje pritvora na osnovu tačke 2) navedenog člana ZKP, sud je naveo da „iz činjenica da je iz spisa predmeta utvrđeno da u toku postupka istrage iz opravdanih razloga nije saslušan svedok D.P. na okolnosti sačinjavanja biznis planova i drugih isprava za odobravanje kredita na zahtev okrivljenih, to ova okolnost ukazuje da će okrivljeni ukoliko se nađu na slobodi ometati postupak uticanjem na svedoka, te je s toga njihovo dalje zadržavanje u pritvoru... u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka nužna mera“. U odnosu na pritvorski osnov iz tačke 3) sud je naveo da „imajući u vidu navedene okolnosti koje se odnose na način izvršenja dela, koje im se optužnicom stavlja na teret, te brojnost radnji izvršenja ovog krivičnog dela učinjenih u relativno kratkom vremenskom periodu, a da je iz spisa predmeta utvrđeno da su protiv okr. Dalibora Stamenčića pred Osnovnim sudom u Kraljevu u toku još dva krivična postupka zbog istog krivičnog dela – zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. Krivičnog zakonika i zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359. stav 4. Krivičnog zakonika... to ove okolnosti u svojoj ukupnosti upućuju na zaključak da je okrivljeni sklon vršenju krivičnih dela ove vrste i predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će, ukoliko se nađe na slobodi, ponoviti krivično delo“, pa je, iz ovih razloga „a u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka sud odlučio da protiv njega u ovoj fazi krivičnog postupka produži pritvor...“.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 322/11 od 9. marta 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Kv. 50/11 od 18. februara 2011. godine, kojim je okrivljenom pritvor produžen za 30 dana, na osnovu člana 142. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP. Obrazlažući svoju odluku, Apelacioni sud u Kragujevcu je, pored ostalog, naveo: da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je okrivljenom Daliboru Stamenčiću produžio pritvor na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP, za šta je dao jasne i potpune razloge, koje u svemu prihvata i drugostepeni sud; da su neosnovani žalbeni navodi da nije bilo mesta produženju pritvora zato što nije saslušan svedok D.P. koji je morao biti saslušan u toku istrage, jer iz spisa predmeta prvostepenog suda proizlazi da navedeni svedok u toku istrage nije saslušan iz opravdanih razloga, zbog čega je nužno njegovo saslušanje na glavnom pretresu, te bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao uticati na svedoka i time ometati dalji tok postupka; da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da se protiv okrivljenog vode još dva krivična postupka zbog istovrsnog krivičnog dela, zbog čega je pravilan zaključak prvostepenog suda da navedene činjenice u konkretnom slučaju predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi, ponoviti krivično delo, pa je i po tom osnovu nužno prema njemu produžiti pritvor.

4. Odredbama člana 31. Ustava utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, a ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Odredbom člana 34. stav 3. Ustava utvrđeno da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda.

Odredbama člana 141. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom. Članom 142. stav 1. ZKP je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako: postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, veštake, saučesnike ili prikrivače (tačka 2)); osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

Odredbama člana 359. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 i 107/05) propisano je krivično delo zloupotreba službenog položaja.

5. Ustavni sud ukazuje da je u nizu donetih odluka dao tumačenje prava na ograničeno trajanje pritvora zaštićenog odredbama člana 31. Ustava i zauzeo pravne stavove o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje da li povreda navedenog prava postoji ili ne, pa su u ovom ustavnosudskom predmetu, u postupku ocene, primenjeni već zauzeti pravni stavovi.

6. U vezi istaknute povrede prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se, s obzirom na Ustavom utvrđenu sadržinu prava garantovanih odredbama člana 31. Ustava, osporeni akt ne može dovesti u ustavnopravnu vezu sa pravima zajemčenim odredbama st. 1. i 3. člana 31.

Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu naglašava da ocena toga da li je nadležni sud trajanje mere pritvora sveo na najkraće neophodno vreme imajući u vidu razloge pritvora i da li je posle podizanja optužnice meru pritvora sveo na najkraće neophodno vreme u skladu za Ustavom i zakonom, odnosno da li je vreme trajanja pritvora razumno, zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, te po oceni Ustavnog suda, do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 2. dolazi u situaciji kada nadležni sudovi u svojim odlukama nisu naveli relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i kada svojim postupanjem ne pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je, polazeći od navedenih opštih principa, kao i činjenica i okolnosti konkretnog slučaja, utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen i produžavan zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi u vezi stava 1. u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika. Kako je osporeno rešenje doneto nakon podizanja optužnice kojom je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret izvršenje navedenog krivičnog dela, a nakon sprovedene istrage, Ustavni sud konstatuje da je prvi uslov za zakonito produženje pritvora – postojanje osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, bio ispunjen.

Ostaje da se utvrdi da li su nadležni sudovi dali relevantne i dovoljne razloge koji bi opravdali produženje pritvora i da li su pokazali potrebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžen iz razloga predviđenih odredbama člana 142. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP.

U odnosu na protvorski razlog iz člana 142. stav 1. tačka 2) ZKP, u obrazloženju osporenih rešenja Višeg suda u Kraljevu i Apelacionog suda u Kragujevcu je, pored ostalog, navedeno „da je iz spisa predmeta utvrđeno da u toku postupka istrage iz opravdanih razloga nije saslušan svedok D.P. čije saslušanje je neophodno i koji je morao biti saslušan u toku istrage, zbog čega je nužno njegovo saslušanje na glavnom pretresu, te bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao uticati na svedoka i time ometati dalji tok postupka“. Za pritvorski razlog iz člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, u obrazloženju osporenih rešenja je, pored ostalog, navedeno da je sud „imajući u vidu navedene okolnosti koje se odnose na način izvršenja dela, koje se okrivljenima optužnicom stavlja na teret, te brojnost radnji izvršenja ovog krivičnog dela učinjenih u relativno kratkom vremenskom periodu, a da je iz spisa predmeta utvrđeno da su protiv okr. Dalibora Stamenčića pred Osnovnim sudom u Kraljevu u toku još dva krivična postupka zbog istog krivičnog dela – zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. Krivičnog zakonika i zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359. stav 4. Krivičnog zakonika... to ove okolnosti u svojoj ukupnosti upućuju na zaključak da je okrivljeni sklon vršenju krivičnih dela ove vrste i predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će, ukoliko se nađe na slobodi, ponoviti krivično delo“, pa je, iz ovih razloga „a u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka sud odlučio da protiv njega u ovoj fazi krivičnog postupka produži pritvor...“.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju Viši sud u Kraljevu osporeno rešenje zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog prava, kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenim zakonskim osnovima. Apelacioni sud u Kragujevcu je svoju odluku da odbije kao neosnovanu žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora argumentovano obrazložio, navodeći sve okolnosti koje, u konkretnom slučaju, predstavljaju one osobite okolnosti koje opravdavaju bojazan da bi podnosilac ustavne žalbe, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao uticati na svedoka, odnosno ponoviti krivično delo, te da je u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka protiv podnosioca neophodno produženje pritvora iz razloga predviđenih članom 142. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP. Po oceni Ustavnog suda, razlozi dati u osporenim rešenjima su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe do donošenja osporenog rešenja 18. februara 2011. godine, nalazio u pritvoru šest meseci, računajući od 26. avgusta 2010. godine, kada je lišen slobode. U navedenom periodu je protiv podnosioca ustavne žalbe i još 19 lica sprovedena istraga zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi čl. 33. i 61. KZ, i 13. januara 2011. godine je podignuta optužnica.

Imajući u vidu da se krivični postupak sprovodi protiv 20 okrivljenih zbog velikog broja krivičnih dela, koja se sastoje iz velikog broja radnji izvršenja, te da je bilo potrebo u istražnom postupku saslušati veliki broj svedoka i pribaviti složene nalaze i mišljenja veštaka finansijske struke, Ustavni sud je ocenio da je dosadašnji tok postupka u skladu sa zahtevima efikasnog postupanja sudova u pritvorskim predmetima. Shodno navedenom, Ustavni sud je utvrdio da su tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. Ustava neosnovane.

7. U odnosu na označenu povredu prava podnosioca iz člana 34. stav 3. Ustava, time što je sud, kao razlog za produženje pritvora naveo da se protiv okrivljenog vode pred istim sudom još dva postupka zbog istovrsnog krivičnog dela, a da se u nedostatku pravnosnažnih presuda u tim postupcima, okrivljeni ima smatrati nevinim licem u skladu sa prezumcijom nevinosti, Ustavni sud, nejpre, konstatuje da ovi navodi podnosioca ustavne žalbe ne odgovaraju činjenicama utvrđenim u sprovedenom ustavnosudskom postupku.

Naime, pritvor je podnosiocu određen, kako je to već izloženo, na osnovu člana 142. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP, a činjenica da se pred istim sudom protiv njega istovremeno vode još dva postupka za istovrsno krivično delo, predstavljala je sudu samo jednu od okolnosti koje, u svojoj ukupnosti, upućuju na zaključak da je okrivljeni sklon vršenju krivičnih dela ove vrste i predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će, ukoliko se nađe na slobodi, ponoviti krivično delo. Dakle, u odnosu na podnosioca i dalje egzistira pretpostavka nevinosti koja, po oceni Ustavnog suda, nije ugrožena time što je postupajući sud morao da uzme u obzir činjenicu da se protiv podnosioca istovremeno vode tri krivična postupka za istovrnso krivično delo.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da su neosnovane tvrdnje podnosioca o povredi prava iz člana 34. stav 3. Ustava.

8. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nisu povređena prava podnosioca ustavne žalbe zajemčena odredbama člana 31. i člana 34. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS”, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević