Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz OK 6/2014
04.06.2014. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Veska Krstajića, Biljane Sinanović i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.Z., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. KZ SRJ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Z., advokata M.T.Z., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 br. 16/10 od 09.01.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 br. 23/14 od 24.01.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2014. godine, doneo je

REŠENjE

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Z., advokata M.T.Z., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 br. 16/10 od 09.01.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 br. 23/14 od 24.01.2014. godine.

Obrazloženje

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 br. 16/10 od 09.01.2014. godine, odbačen je zahtev branioca osuđenog M.Z., advokata M.T.Z. od 03.12.2013. godine, za određivanje datuma isteka kazne zatvora, na koju je osuđen presudom Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kp. br. 10/03 od 25.03.2005. godine, koja je preinačena u pogledu odluke o kazni presudom Vrhovnog suda Srbije, Posebno odeljenje Kž I OK 7/05 od 02.02.2006. godine, kao nedozvoljen.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 br. 23/14 od 24.01.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.Z., advokata M.T.Z., izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 br. 16/10 od 09.01.2014. godine.

Branilac okrivljenog M.Z., advokat M.T.Z. protiv napred navedenih pravnosnažnih rešenja podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona - član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a i to bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. i stav 2. tačka 1. ZKP-a i povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 3. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese presudu kojom će ukinuti delimično ili u celini prvostepeno i drugostepeno rešenje i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili pak da ista preinači tako što će kao datum isteka kazne zatvora osuđenom M.Z. odrediti dan 04.02.2014. godine i osuđenog odmah pustiti na slobodu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine) održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Z., advokata M.T.Z., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP-a).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP- a), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP-a), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog M.Z., adv. M.T.Z. u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP-a, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne opredeljuje u čemu se ova povreda sastoji, već u obrazloženju zahteva ističe da je u konkretnom slučaju rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 br. 16/10 od 09.01.2014. godine, kojim je odlučeno o određivanju datuma isteka kazne zatvora okrivljenom M.Z., doneo sudija pojedinac a ne veće, što je suprotno odredbi člana 21. stav 4. ZKP-a a čime ukazuje po oceni Vrhovnog kasacionog suda na povredu iz člana 438. stav 1. tačka 3. ZKP-a, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Z. kao osnov podnošenja zahteva se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, uz obrazloženje da su pobijana pravnosnažna rešenja zasnovana na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na izveštaju Kazneno-popravnog zavoda u Beogradu od 23.04.2013. godine, u kome je navedeno da osuđenom M.Z., kazna od 11 godina zatvora sa čijim izdržavanjem je počeo 04.02.2003. godine, ističe dana 06.01.2015. godine, a da je u rešenju drugostepenog suda dalje navedeno da je „određivanje datuma isteka izrečene kazne zatvora, a shodno odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija u nadležnosti Uprave zavoda u kojoj osuđeni izdržava kaznu“ a što je po stavu branioca suprotno ne samo članu 27. stav 1. Ustava Republike Srbije već i međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima (član 9), kojima je propisana isključiva nadležnost suda da izriče kazne.

Izloženim navodima zahteva po oceni Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog samo formalno ističe povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a bez navođenja iz kojih razloga nalazi da se radi o nedozvoljenom dokazu a u suštini polemiše pre svega sa ocenom izvedenih dokaza, i utvrđenim činjeničnim stanjem u pravnosnažnim odlukama, što takođe ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Povreda iz člana 439. tačka 3. ZKP-a je samo formalno istaknuta u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog a u suštini se u obrazloženju podnetog zahteva ukazuje na pogrešno postupanje suda u odnosu na uračunavanje vremena provedenog u pritvoru u izrečenu kaznu zatvora okrivljenom M.Z., i potom ističe da nije moguće pritvorom prekinuti izvršenje kazne zatvora niti produžiti vreme izrečene kazne.

Kako pritvor predstavlja jednu od mera koju sud može preduzeti prema okrivljenom za obezbeđivanje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka a ne krivičnu sankciju, to je Vrhovni kasacioni sud našao da se zahtevom ustvari ističe povreda iz člana 439. tačka 4, a koja povreda ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud sa napred iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.