U pobijanim rešenjima pogrešno se izjednačuje dospelost i paricioni rok za dobrovoljno izvršenje kondemnatorne obaveze dužnika.Naime, dospelost potraživanja je institut materijalnog Obligacionog prava (član 324. Zakona o obligacionim odnosima), a paricioni rok je institut procesnog prava (član 328. stav 3. Zakona o parničnom postupku i član 18. stav 3. Zakona o izvršnom postupku). Predmetnim sudskim poravnanjem određena je deoba između stranaka određenih nepokretnih i pokretnih stvari, pa je između ostalog stara kuća pripala ovde dužniku S. R. a nova kuća na istoj građevinskoj parceli ovde poveriocima, s tim da se S. R. obavezala da poruši šupu i odnese građevinski materijal od šupe, koja se nalazi u blizini nove kuće. Istim sudskim poravnanjem stranke su se obavezale da će rok za rušenje šupe naknadno odrediti.Prema članu 19. Zakona o izvršnom postupku sudsko poravnanje je izvršno ako je potraživanje po poravnanju dospelo, a dospelost potraživanja dokazuje se samom Sadržinom zapisnika o poravnanju, javnom ispravo m ili po Zakonu overenom ispravo m, što je dužan da ceni izvršni sud, s tim da se dospelost koja se ne može dokazati pred izvršnim sudom utvrđuje pravnosnažnom odlukom donesenom u parničnom postupku. Iz Sadržine zapisnika o sudskom poravnanju sledi da su međusobna potraživanja stranaka na predaju podeljenih stvari uključujući i potraživanja rušenja šupe, dospela na dan zaključenja poravnanja. Stoga, nema potrebe za utvrđivanje dospelosti potraživanja rušenja šupe u parničnom postupku u smislu člana 19. stav 3. Zakona o izvršnom postupku.Prema članu 20. Zakona o izvršnom postupku izvršna isprava (dakle i sudsko poravnanje) podobno je za izvršenje ako je u njoj, pored ostalog naznačeno i vreme ispunjenja obaveze, (paricioni rok), a ako je izvršna isprava odluka (dakle ne i sudsko poravnanje) kojom nije određen rok za dobrovoljno izvršenje obaveze, taj rok se određuje rešenjem o izvršenju. Iako Zakon o izvršnom postupku ne upućuje na to, ali da bi se sudsko poravnanje koje nije snabdeveno paricionim rokom moglo prinudno izvršiti potrebno je da poverilac tužbom u parničnom postupku ishodi dopunsku izvršnu ispravu kojom će se utvrditi paricioni rok za izvršenje već zaključenog sudskog poravnanja.Međutim, konkretna situacija se ne može potpuno izjednačiti sa onom kada u sudskom poravnanju paricioni rok uopšte nije određen. Naime, prema ovom sudskom poravnanju stranke su se obavezale da taj rok naknadno odrede, a dužnik više od dve godine odbija ponovljene zahteve poverioca da tu svoju obavezu određivanja paricionog roka ispuni, suprotno načelu dužnosti ispunjenja obaveza (član 17. Zakona o obligacionim odnosima). Stoga, ima osnova da se nakon proteka razumnog roka od zahteva poverilaca dužniku da tu obavezu ispuni, smatra da je paricioni rok protekao, kao što je to ovde slučaj.