Vrhovni vojni sud nalazi da je prvostepeni sud prilikom pravne ocene utvrđenog činjeničnog stanja prikazanog u izreci prvostepene presude pogrešio kada je u radnjama optuženog našao samo postojanje produženog krivičnog dela prevare iz člana 158. stav 2. KZ SR BiH. Ovo iz razloga što krivično delo prevare ne konzumira u sebi i krivično delo falsifikovanja isprave (u ovom slučaju lične karte). Krivično delo prevare je posebno krivično delo sa posebnim zaštitnim objektom, a to se isto odnosi i na krivično delo falsifikovanja isprave iz člana 217.3. KZ SR BiH. Prema tome, reč je o dva zaštitna objekta imovini i javnom redu i pravnom saobraćaju.
Krivičnim delom Falsifikovanja isprave iz člana 217.3. KZ SR BiH štiti se pravilno vršenje pravnog saobraćaja, pa se njegovim ostvarenjem nanosi šteta ovim objektima.
U konkretnom slučaju, optuženi je svesno falsifikovao ličnu kartu Stavljajući M. tako što je umesto slike M. stavio svoju i sa takvom ličnom kartom se koristio pri realizaciji oduzetih čekova, odnosno sa njom se koristio u pravnom saobraćaju-predstavljao se kao M., te je na taj način povredio sigurnost pravnog saobraćaja.
Povreda ovog objekta jedino se može uzeti kao posledica krivičnog dela Falsifikovanja isprave iz člana 217.3. BiH i ne može biti konzumirana posledicom krivičnog dela prevare.
Ovim krivičnim delom se ne šteti imovina, ni društvena ni privatna, pa povreda koja se nanosi imovinskim interesima ne može se uzeti kao njegova posledica.
Istina, pribavljanje imovinske koristi za učinioca ili drugo lice često prati izvršenje ovog krivičnog dela kao i drugih krivičnih dela-u ovom slučaju i krivična dela prevare-ali samo kao pobuda, koja je navela učinioca da izvrši krivično delo.
Nju, po pravilu, treba ceniti kao okolnost kod odmeravanja kazne, o čemu će biti reči u delu odluke o krivičnoj sankciji.
Sem toga, falsifikovanje isprave nije neophodno radi ostvarivanja krivičnog dela prevare, jer se krivično delo Prevare (član 158. KZ SR BiH) može izvršiti i bez izvršenja krivičnog dela falsifikovanja isprave.
S obzirom na navedeno Vrhovni vojni sud je delimično, uvažio žalbu vojnog tužioca i prvostepenu presudu preinačio u delu odluke o krivici tako što je u radnjama optuženog opisanim u tačci 1. i 2. izreke prvostepene presude pored produženog krivičnog dela prevare iz člana 158.2. KZ SR BiH našao i postojanje subjektivnih i objektivnih elemenata krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 217.3. KZ SR BiH, pa ga je i za ovo krivično delo oglasio krivim.