Prema utvrđenom činjeničnom stanju Javno preduzeće za stambene usluge ovde tužilac traži isplatu naknade na ime neplaćene zakupnine za korišćenje poslovnog prostora u B. i to D. iNj. Navedeni poslovni prostor koristi tuženi i nije sporno da stranke u sporu nisu zaključile ugovor za period 1H/96 do HII/97 za koji tužilac potražuje zakupninu u iznosu od 416.892, 10 dinara. Sem toga. tužilac je na osnovu rešenja Četvrtog opštinskog suda, odnosno Drugog opštinskog suda u Beogradu na navedenom poslovnom prostoru označen kao nosilac prava korišćenja. Tužilac tužbom traži da se obaveže tuženi u isplati naknade u iznosu od 416.892.10 dinara.Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da nije aktivno legitimisan za vođenje ove parnice zato što stranke nisu zaključile ugovor o zakupu, nalazeći da je bez uticaja upisano pravo korišćenja u zemljišnim knjigama na navedenom poslovnom prostoru u korist tužioca. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u tom delu, nalazeći da je tužilac vlasnik navedenog poslovnog prostora i prema članu 3. i članu 37. Zakona o osnovnim i svojinskim pravnim odnosima tužilac ima pravo da zahteva isplatu zakupnine od strane tuženog.Na osnovu prednjih činjenica. pogrešan je pravni zaključak drugostepenog suda da je tužilac u ovoj pravnoj stvari aktivno legitimisan po tužbi za isplatu naknade po osnovu zakupnine. Donošenjem Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije („Sl. glasnik RS“. br.53/95. 3/96, 54/95 i 32/97) izvršena je transformacija društvene svojine u državnu svojinu pa su sredstva u svojini Republike Srbije u smislu člana 1. Zakona između ostalog postala i sredstva koja su stečena od strane javnih preduzeća. Državna svojina se po tom Zakonu sastoji od tri ovlašćenja: prava raspolaganja. koje u smislu člana 5. Zakona predstavlja otuđenje iz državne svojine, pribavljanje u državnu svojinu i davanje na korišćenje odnosno u zakup kao i stavljanje hipoteke na nepokretnosti u državnoj svojini; prava korišćenja koje u smislu člana 47. Zakona ostvaruju između ostalog državni organi i organizacije. organi i organizacije teritorijalnih jedinica. javne službe i druge organizacije, pa će ti subjekti nastaviti da koriste sredstva u državnojsvojini i njima raspolažu u skladu sa ovim i posebnim zakonom, s tim što će se u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti prava na njima kao vlasnik upisati Republika Srbija a organ, odnosno organizacija koja koristi nepokretnost kao nosilac prava korišćenja, odnosno korisnik nepokretnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje upisa prava na nepokretnosti i ovim zakonom; prava upravljanja u smislu člana 7. Zakona po kome sredstvima u državnoj svojini upravlja organ i javna služba odnosno druga organizacija iz člana 1. tačka 2. koja ta sredstva koristi ako zakonom nije drugačije uređeno.Prema članu 5. istog Zakona o raspolaganju nepokretnostima u državnoj svojini odlučuje nadležni organ a raspolaganjem nepokretnosti u državnoj svojini, u smislu Zakona jeste i davanje u zakup o čemu odlučuje Vlada Republike Srbije odnosno saglasnost daje Republička direkcija za imovinu Republike Srbije po članu 8. Zakona. Kod nesporne činjenice da se nepokretnosti nalaze u faktičkom korišćenju tuženog pre stupanja na snagu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, tuženi ima pravo da nastavi sa korišćenjem poslovnog prostora i njime raspolaže u skladu sa ovim i posebnim zakonom po članu 47. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Sa iznetih razloga. kako tužilac tužbom traži isplatu zakupnine od tuženog po stupanju na snagu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, to pogrešno drugostepeni sud zaključuje da iz upisanog prava korišćenja društvene svojine pre stupanja na snagu ovog zakona, tužilac po članu 3. i 37. Zakona o osnovnim i svojinskim pravnim odnosima može da zahteva isplatu zakupnine od strane tuženog. To pravo tužilac nije stekao ni po članu 9. Zakona, sa kojih razloga je revizija tuženog primenom odredbe člana 395. stav 1. Zakona o parničnom postupku usvojena i pobijana presuda preinačena kao u izreci revizijske odluke.