Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Olge Đorđević iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. juna 201 7. godine, doneo je

ODLUKU

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Olge Đorđević izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbi je, u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti opštine Zemun u predmetu broj 952-02 -114/2010, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

Obrazloženje

1. Olga Đorđević iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 9. juna 20 16. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, garantovanih odredbama člana 32. stav 1 . i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti opštine Zemun u predmetu broj 952-02 -114/2010.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je podnositeljka 28. januara 2010. godine podnela zahtev za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu na k.p. br. 11049 i 11050, KO Zemun 1; da je Služba za katastar nepokretnosti Zemun delimičnim rešenjem od 25. marta 2010. godine dozvolila upis prava svojine u korist podnositeljke na k.p. br. 11049; da je Republički javni pravobranilac izjavio žalbu protiv tog rešenja, nakon čega je predmet dostavljen Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja; da o predmetnoj žalbi nije odlučeno duže od šest godina, uprkos brojnim urgencijama podnositeljke; da je opisanim postupanjem nadležnih organa podnositeljka sprečena da raspolaže svojom imovinom.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, naloži nadležnim organima da preduzmu neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku, kao i da utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u fotokopiju spisa predmeta Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti opštine Zemun broj 952-02 -114/2010 i ostalu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 28. januara 2010. godine podnela Republičkom geodetskom zavodu zahtev za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na k.p. br. 11049 i 11050, KO Zemun 1.

Zaključkom Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti opštine Zemun broj 952-02 -114/2010 od 23. marta 2010. godine naloženo je podnositeljki ustavne žalbe da, radi konverzije prava korišćenja u pravo svojine na k.p. broj 11050, KO Zemun 1, dostavi rešenje nadležnog organa, saglasno odredbi člana 104. Zakona o planiranju i izgradnji.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti opštine Zemun broj 952-02 -114/2010 od 25. marta 2010. godine dozvoljen je upis prava svojine u korist podnositeljke ustavne žalbe na k.p. broj 11049, KO Zemun 1 i određeno da će se navedena promena sprovesti odmah po konačnosti tog rešenja. Prvostepeni organ je u obrazloženju rešenja konstatovao da priložena isprava ispunjava uslove iz člana 101. Zakona o planiranju i izgradnji za upis traženog prava na k.p. broj 11049 , KO Zemun 1 i da ima osnova da se donese delimično rešenje, budući da je zaključkom od 23. marta 2010. godine podnositeljki naloženo da dopuni zahtev u delu koji se odnosi na k.p. broj 11050.

Republičko javno pravobranilaštvo je 9. aprila 2010. godine izjavilo žalbu protiv navedenog rešenja od 25. marta 2010. godine, u kojoj je navelo da dispozitiv rešenja protivreči obrazloženju, budući da je odlučeno o konverziji prava na k.p. broj 11049, KO Zemun 1, a da se obrazloženje odnosi na k.p. broj 11050.

Republički geodetski zavod je 21. marta 2011. godine navedenu žalbu dostavio Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, radi odlučivanja.

Služba za katastar nepokretnosti opštine Zemun je 19. jula 2016. godine godine dostavila Republičkom geodetskom zavodu izjavu Republičkog javnog pravobranilaštva o povlačenju žalbe izjavljene protiv rešenja te službe od 25. marta 2010. godine, nakon čega je Republički geodetski zavod zaključkom broj 952-02-22-4453/2016 od 29. septembra 2016. godine obustavio postupak po navedenoj žalbi, saglasno odredbi člana 237. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti opštine Zemun broj 952-02 -114/2010 od 9. novembra 2016. godine dozvoljen je upis prava svojine u korist podnositeljke ustavne žalbe na k.p. broj 11050, KO Zemun 1. U obrazloženju rešenja je navedeno da priložena isprava ispunjava uslove iz člana 102. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji za upis traženog prava na navedenoj parceli. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno 29. novembra 2016. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnositeljka u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se j emči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih z akona:

Zakonom o državnom premeru i katastru („ Službeni glasnik RS“, broj 72/09), u tekstu koji je bio na snazi na dan donošenja delimičnog rešenja o dozvoli upisa prava svojine, bilo je propisano: da u upravnim poslovima državnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti, osnivanja katastra vodova, kao i njihovog održavanja, rešava u prvom stepenu Zavod, a u drugom stepenu ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja i urbanizma (do 2. avgusta 2013. godine), odnosno ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva i urbanizma – do 2. marta 2016. godine, a nakon navedenog datuma Republički geodetski zavod ( član 11. tač. 1. i 2)); da je u pis stvarnih prava upis kojim se stiču, prenose, ograničavaju ili prestaju pravo svojine i druga stvarna prava na nepokretnostima (član 75 .); da se upis u katastar nepokretnosti vrši danom donošenja rešenja kojim je upis dozvoljen, uz upis po službenoj dužnosti zabeležbe radi činjenja vidljivim da rešenje o upisu nije konačno (član 128. stav 1.).

Odredbom člana 106. ranije važećeg Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („ Službeni glasnik RS“, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05) bilo je propisano da se upis promena na nepokretnostima vrši kad rešenje o dozvoli upisa postane konačno.

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je u postupku konverzije prava korišćenja u pravo svojine na k.p. broj 11049, KO Zemun 1 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, budući da nadležna ministarstva i Republički geodetski zavod nisu postupali po žalbi Republičkog javnog pravobranilaštva duže od šest godina. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka osporava samo trajanje upravnog postupka u kome je odlučivano o njenom zahtevu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na k.p. broj 11049, KO Zemun 1, a ne i na k.p. broj 11050 , KO Zemun 1.

Ustavni sud je najpre utvrdio da je predmetni upravni postupak, u delu koji se osporava ustavnom žalbom, započeo 28. januara 2010. godine podnošenjem zahteva nadležnoj službi za katastar nepokretnosti, a da je okončan zaključkom Republičkog geodetskog zavoda od 29. septembra 2016. godine, kojim je obustavljen postupak po žalbi Republičkog javnog pravobranilaštva. Činjenica da je osporeni postupak trajao šest godina i osam meseci može, sama za sebe, ukazivati na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije bio činjenično kompleksan, niti su se u njemu postavljala složena pravna pitanja.

Polazeći od činjenica utvrđenih u ovom upravnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je Službi za katastar nepokretnosti opštine Zemun trebalo skoro godinu dana da dostavi predmetnu žalbu nadležnom drugostepenom organu na odlučivanje. Sud je dalje konstatovao da ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja i urbanizma nije postupalo po žalbi, niti se iz spisa predmeta može utvrditi da je to ministarstvo, nakon 2. avgusta 2013. godine, dostavilo žalbu na odlučivanje ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva i urbanizma, u skladu sa zakonom. Ustavni sud, s tim u vezi, ocenjuje da neaktivnost drugostepenog organa ne može biti opravdana činjenicom da je u navedenom periodu dva puta menjana nadležnost organa za odlučivanje o predmetnoj žalbi.

Ispitujući značaj prava o kome je odlučivano u predmetnom postupku za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je najpre konstatovao da se, prema članu 106. ranije važećeg Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, upis promena na nepokretnostima vršio tek kad rešenje o dozvoli upisa postane konačno, zbog čega je podnosilac zahteva za upis promene imao materijalni i pravni interes da se u roku propisanom zakonom odluči o žalbi koju je podnela druga stranka protiv rešenja o dozvoli upisa. Ovaj sud je dalje konstatovao da se, saglasno odredbi člana 128. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru, koja je bila na snazi na dan donošenja rešenja o predmetnom zahtevu podnositeljke ustavne žalbe, upis u katastar nepokretnosti vršio danom donošenja prvostepenog rešenja kojim je upis dozvoljen, uz upis zabeležbe radi činjenja vidljivim da rešenje o upisu nije konačno. S obzirom na to da se pravo svojine i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču upisom stvarnih prava (član 75. navedenog zakona), Ustavni sud nalazi da se donošenjem prvostepenog rešenja o dozvoli upisa prema važećem z akonu, umanjuje interes podnosioca zahteva za upis promene da nadležni organ u razumnom roku donese konačnu odluku o njegovom zahtevu. Ovaj sud je, međutim, ocenio da je, u konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe imala pravni interes da nadležni drugostepeni organ blagovremeno odluči o žalbi koju je podnelo Republičko javno pravobranilaštvo protiv rešenja Službe za katastar nepokretnosti opštine Zemun od 25. marta 2010. godine, budući da je upis dozvoljene promene bio odložen do konačnosti tog rešenja, protivno odredbi člana 128. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da je podnositeljka mogla da podnese žalbu protiv prvostepenog rešenja od 25. marta 2010. godine, u delu kojim je određeno da će se upis promene sprovesti po konačnosti tog rešenja. Budući da podnositeljka nije osporila žalbom predmetno rešenje, Ustavni sud je našao da je navedenim propuštanjem podnositeljka onemogućila sebe u ostvarivanju prava po osnovu upisa u katastar nepokretnosti na osnovu odredbe člana 128. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da u upravnom postupku koji se vodio pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti opštine Zemun u predmetu broj 952-02 -114/2010 nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15) , odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Podnositeljka ustavne žalbe povredu prava na imovinu, takođe, vezuje za propuštanje drugostepenog organa da odluči o žalbi Republičkog javnog pravobranilaštva izjavljenoj protiv rešenja Službe za katastar nepokretnosti opštine Zemun broj 952-02 -114/2010 od 25. marta 2010. godine. Ustavni sud nalazi da je podnositeljka ustavne žalbe, propuštanjem da ospori zakonitost navedenog rešenja u delu kojim je određeno kada će se sprovesti upis dozvoljene promene, samu sebe „ onemogućila da raspolaže predmetnom imovinom, iako je doneto rešenje u njenu korist“. Ustavni sud je, stoga, ocenio da se ustavnom žalbom očigledno neosnovano ukazuje na povredu prava iz člana 58. stav 1. Ustava , te je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, rešavajući kao u drugom delu izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić