U članu 158. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik PCU, br. 24/05 i 61/05) propisana je obaveza poslodavca da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.U skladu sa članom 158. stav 2. otpremnina ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.Zaradom, u smislu člana 158. ovog zakona, smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca, koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina (član 159. Zakona o radu).Prilikom utvrđivanja prosečne zarade koja je osnov za obračun otpremnine, ukoliko je zaposleni prethodna tri meseca deo vremena radio i za to primio zaradu, a deo vremena bio na bolovanju ili drugoj vrsti odsustva za šta je primio naknadu zarade, osnov za obračun otpremnine utvrđuje se tako što se iznos zarade za časove rada sabere iznosom obračunate osnovne zarade uvećane za minuli rad za časove odsustvovanja sa rada i podeli sa tri.Ukoliko je zaposleni prethodna tri meseca bio na bolovanju ili drugoj vrsti odsustva, za šta je primio naknadu zarade, osnov za obračun otpremnine utvrđuje se tako što se iznos obračunate osnovne zarade uvećane za minuli rad raspodeli sa tri.