Kada novčana obaveza saglasno ili protivno zakonu glasi na plaćanje u stranoj valuti ali se isplata po zakonu može tražiti samo u dinarima, sud će dužnika obavezati na isplatu duga u dinarskoj protivvrednosti strane valute po najpovoljnijem kursu na dan isplate po kojem banka u mestu plaćanja otkupljuje stranu valutu, a za vreme docnje do isplate, poveriocu pripada domicilna kamata u dinarskoj protivvrednosti obračunata na isti način. Ako je dug konvertovan u dinare prema tada važećem kursu, poveriocu pripada zatezna kamata po Zakonu o visini stope zatezne kamate na dosuđeni iznos duga u dinarima, od dana izvršene konverzije a ne od dana dospelosti novčane obaveze koja je glasila na stranu valutu
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 01.01.0001 | Broj: Rev.1315/04 |
| Abstrakt: | |||
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je krajem 1999. godine dao tuženom na zajam 6.000 DM, bez ugovorenog roka vraćanja.Tužilac je 3.3.2001. godine pozvao tuženog da izmiri dug. Tuženi je obećao da će to učiniti za dve do tri nedelje.Pošto tuženi to nije učinio, tužilac je u tužbi podnetoj 16.8.2001. godine tražio da se obaveže tuženi na isplatu iznosa od 6.000 DM sa kamatom od 4.4.2001. godine. Na ročištu održanom 24.4.2002. godine tužilac je postavio novi tužbeni zahtev, kojim je tražio da se obaveže tuženi na isplatu iznosa od 180.000,00 dinara sa zateznom kamatom od 4.4.2001. godine.Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su na osnovu člana 557. Zakona o obligacionim odnosima i člana 277. istog Zakona, takav tužbeni zahtev usvojili u celosti.Vrhovni sud nalaz da su osnovani navodi u reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP i pogrešnoj primeni materijalnog prava.Kada novčana obaveza saglasno ili protivno zakonu glasi na plaćanje u stranoj valuti ali se isplata po zakonu može tražiti samo u dinarima, sud će dužnika obavezati na isplatu duga u dinarskoj protivvrednosti strane valute po najpovoljnijem kursu na dan isplate po kojem banka u mestu plaćanja otkupljuje stranu valutu (član 395. Zakona o obligacionim odnosima), a za vreme docnje do isplate, poveriocu pripada domicilna kamata u dinarskoj protivvrednosti obračunata na isti način.Međutim, ako je dug konvertovan u dinare prema tada važećem kursu, poveriocu pripada zatezna kamata po Zakonu o visini stope zatezne kamate na dosuđeni iznos duga u dinarima, od dana izvršene konverzije a ne od dana dospelosti novčane obaveze koja je glasila na stranu valutu. Kada je kurs bio drugačiji od kursa važećeg u vreme konverzije.U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi nisu utvrđivali i utvrdili koliko je iznosio kurs u vreme konverzije (24.4.2002. godine), našta se osnovano ukazuje u reviziji, a zbog čega se odluke zasnivanju na pogrešnoj primeni materijalnog prava a stoga ni činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno.