Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. marta 2013 . godine, doneo je

REŠENjE

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba čl. 19. i 30. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Šapca i opština Bogatić, Vladimirci i Koceljeva“, br. 6/09 i 9/09).
2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu Odluke iz tačke 1.

Obrazloženje

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 19. i 30. Odluke o javnim parkiralištima navedene u izreci, koju je donela Skupština grada Šapca. Podnosilac inicijative smatra da su osporene odredbe člana 19. Odluke, prema kojima korisnik parkiranja plaća doplatnu kartu ako ne kupi parking kartu ili ne plati parkiranje elektronskim putem, u suprotnosti sa članom 270. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima , pošto se, po njegovom mišljenju, radi o ugovornoj obavezi korisnika parkiranja, te doplatna karta predstavlja ugovornu kaznu koja, saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, ne može biti ugovorena za novčane obaveze. Osporavajući zakonitost odredbe člana 30. Odluke, podnosilac inicijative ističe da ne postoji zakon kojim se uređuje oblast kor išćenja javnog parkirališta, pa zato odlukom jedinice lokalne samouprave nije mogao biti propisan prekršaj, jer „sud sudi isključivo na osnovu zakona a ne na osnovu odluke “. Pored toga, osporeni član 30. Odluke , kojim je propisan prekršaj za radnju izvršenja iz člana 19. Odluke , po mišljenju inicijatora, nije u saglasnosti ni sa odredbom člana 65. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji propisuje obavezu vozača da parkira vozilo na jednom parking mestu predviđenom za parkiranje, a za čiju je povredu tim zakonom predviđena i novčana kazna za prekršaj . Iako je podnetom inicijativom tražena i ocena ustavnosti osporenih odredaba Odluke, Ustavni sud je, polazeći od toga da u inicijativi nije navedena nijedna od odredaba Ustava, kao ni ustavnopravni razlozi osporavanja, po podnetoj inicijativi postupao kao po zahtevu za ocenu zakonitosti osporenih odredaba Odluke.

Pozivajući se na odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, Zakona o lokalnoj samoupravi, Z akona o fina nsiranju lokalne samouprave, kao i Zakona o obligacionim odnosima, donosilac osporenog opšteg akta je u odgovoru dostavljenom na zahtev Ustavnog suda, izneo razloge zbog kojih smatra da Odluka nije nesaglasna sa ovim zakonima, posebno ističući da se doplatna karta plaća zbog produženog korišćenja parking prostora, i to na privilegovan način, te u tom smislu ne predstavlja ugovornu kaznu , već naknadu za odgovarajuću (komunalnu) uslugu, tj. povlašćeno parkiranje .
U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenu Odluku o javnim parkiralištima („Službeni list grada Šapca i opština Bogatić, Vladimirci i Koceljeva“ br. 6/09 i 9 /09), donela Skupština grada Šapca, na osnovu član a 4. stav 2. Zakona o komu nalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 16/97 i 42/98), te da su Odlukom uređeni uslovi i način organizovanja poslova u obavljanju komunalne delatnosti korišćenja, uređenja i održavanja javnih parkirališta, način naplate takse za korišćenje javnih parkirališta, kao i uslovi za obavljanje poslova premeštaja nepropisno parkiranih i napuštenih vozila na t eritoriji grada Šapca. Odlukom je , između ostalog, propisano da je korisnik javnog parkirališta dužan da kupi parking kartu, u nju pravilno unese potrebne podatke i vidljivo je istakne s unutrašnje strane prednjeg vetrobranskog stakla vozila ili da plati parkiranje elektronskim putem na propisan način (član 17. tačka 1.). Osporenim članom 19. Odluke, u stavu 1, je propisano da je korisnik koji postupa suprotno odredbama člana 17. stav 1. tačka 1. ove odluke dužan da plati doplatnu kartu prema cenovniku Preduzeća, dok je ostalim odredbama člana 19. Odluke uređeno izdavanje naloga za plaćanje doplatne karte, obaveze korisnika parkiranja i posledice nepostupanja po nalogu. Osporenim članom 30. Odluke je propisana novčana kazna za prekršaj za pravno lice, preduzetnika i fizičko lice ako koristi parkiralište na način suprotan, pored ostalog, i članu 19. stav 6. Odluke.
Ustavni sud konstatuje da je u postupcima ocene ustavnosti i zakonitosti istovrsnih opštih akata jedinica lokalne smouprave, koji su vođeni u vreme važenja Zakona o komunalnim delatnostima iz 1997. godine („Službeni glasnik RS“, br. 16/97 i 42/98), doneo odluke kojima je utvrdio da propisivanje doplatne karte koju je dužan da plati korisnik parkiranja ako ne koristi parking mesto na način predviđen tim opštim aktom, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Ocena Ustavnog suda bila je zasnovana na odredbama tada važećeg zakona kojim se uređuje oblast komunalnih delatnosti i pružanje komunalnih usluga, a kojima nije bila predviđena mogućnost naplate posebne cene za korišćenje komunalne usluge na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima se ta komunalna delatnost uređuje. Međutim, kako je navedeni Zakon o komunalnim delatnostima prestao da važi stupanjem na snagu novog Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, broj 88/11), a Ustavni sud, polazeći od odredaba člana 167. Ustava Republike Srbije ocenu zakonitosti opštih akata vrši u odnosu na zakon koji je na snazi, za ispitivanje postojanja razloga za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti osporene Odluke od značaja je odredba člana 25. stav 3. važećeg Zakona o komunalnim delatnostima kojom je predviđeno da jedinica lokalne samouprave može propisati da se u postupku kontrole korišćenja komunalne usluge naplaćuje posebna cena za slučaj korišćenja komunalne usluge na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje ta komunalna usluga.
Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je osporenim članom 19. Odluke doplatna karta, kao posebna cena za korišćenje komunalane usluge, predviđena upravo za slučaj kada je komunalna usluga javnog parkiranja korišćena na način koji je supr otan prethodno propisanom načinu, Ustavni sud nalazi da donosilac osporenog opšteg akta nije izašao izvan Zakonom utvrđenih granica svog ovlašćenja da uređuje način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge. Pošto se osporenom Odlukom bliže uređuju odnosi u oblasti obavljanja jedne od komunalnih delatnosti, Ustavni sud ukazuje da su za ocenu zakonitosti odredaba ovog opšteg akta od značaja odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima na koje se poziva inicijato r, pošto i iz odredaba člana 23. Zakona o obligacionim odnosima sledi da se taj zakon ne primenjuje na obligacione odnose uređene posebnim zakonom.
Zahtev za ocenu zakonitosti odredbe člana 30. Odluke kojom je propisan prekršaj za postupanje suprotno, pored ostalih, odredbi člana 19. stav 6. Odluke, podnosilac zasniva, pre svega, na pogrešnom shvatanju da se prekršaji mogu propisati samo zakonom, a ne i aktom jedinice lokalne samouprave. S tim u vezi Ustavni sud ukazuje da je članom 4. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09) izričito određeno da se prekršaji mogu propisivati i odlukom skupštine opštine, skupštine grada i skupštine grada Beograda i da ovi organi mogu propisivati prekršajne kazne i zaštitne mere za povredu propisa koje oni donose u okviru svoje nadležnosti utvrđene Ustavom i zakonom , iz čega sledi da se odlukom jedinice lokalne samouprave kojom se uređuje obavljanje komunalne delatnosti mogu propisati prekršaji za povrede odgovarajućih odredaba tog akta. Konačno, Ustavni sud konstatuje da se navodi inicijatora vezani za odredbu člana 30. Odluke ne mogu dovesti u pravnu vezu sa odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima na koje se poziva u inicijativi, pošto su Zakonom i Odlukom kao radnje prekršaja predviđena različita protivpravna ponašanja.
Polazeći od svega izloženog Ustavni sud, povodom podnete inicijative, nije našao osnova za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti osporenih odredaba Odluke, pa je inicijativu odbacio , saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US ).
Budući da je u ovoj stvari doneo konačnu odluku, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 56. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje donete na osnovu osporenih odredaba Odluke.

Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević