Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku parnične stranke su 1.11.1996. godine zaključile ugovor o saradnji na obavljanju poslova izvoza i uvoza tužiočevih proizvoda od bakra i njegovih legura na nemačkom tržištu. Ovi poslovi su obavljani između tužioca i tuženog drugog reda, koji je celokupnom imovinom garantovao naplativost izvezene robe uz obavezu tužioca da mu za tako realizovani posao isplati proviziju od 2,5 od fakturne vrednosti robe. Postupajući po tom ugovoru drugotuženi je pronašao kupca za 40 tona limova i sa kupcem u Nemačkoj 4.06.1997. godine ugovorio prodaju i isporuku istog. Tužilac je kao proizvođač potvrdio porucbenicu ove količine limova 5.06.1997. godine. Kupac lima je bila firma iz Nemačke "T m". Međutim, drugotuženi je faksom od 19.06.1997. godine obavestio tužioca da uspori, odnosno odloži proizvodnju navedenog lima za kupca iz Nemačke iz razloga nelikvidnosti istog. U faksu je navedeno da se obaveštenje ne shvata kao storniranje porudžbine već kao privremeno odlaganje dok se ne utvrdi sposobnost kupca za plaćanja. Međutim, tužilac je faksom od 20.06.1997. godine obavestio drugotuženog da je proizvodnja naručenog lima za firmu "T m" iz Nemačke otpočela i da je nemoguće stopiranje proizvodnje ovog lima. U daljim kontaktima tužilac je posle primljenog obaveštenja faksom od 20.06.1997. godine tražio od drugotuženog adresu za kupca za transport robe. Drugotuženi je dostavio adresu na koju je tužilac isporučio od ugovorenih 40 tona lima 20 tona lima kupcu "T m" iz Nemačke. Na taj način tužilac je isporučio polovinu od ugovorene količine robe krajnjem kupcu, a nakon toga je stiglo obaveštenje drugotuženog da preostalu količinu robe ne šalje istom kupcu iz razloga što je isti u nemogućnosti da kupljenu robu plati. Stoga je preostala količina od 20 tona lima isporučena drug om kupcu koji je platio istu drugotuženom u celosti. Međutim. drugotuženi je po tom osnovu ostao dužan tužiocu 7.334,20 DM. Stoga je po stanovištu drugostepenog suda osnovan tužbeni zahtev za iznos od 7.334,20 DM dok je u preostalom delu za iznos od 117.750,95 DM zahtev tužioca odbijen kao neosnovan.
Ovakva odluka drugostepenog suda temelji se na stanovištu da je tuženi drugog reda faksom od 19.06.1997. godine upozorio tužioca na nesolventnost kupca kome je lim isporučen. Međutim, ovo stanovište nema činjenično utemeljenje u sadržini citiranog dopisa. Naprotiv, taj dopis ukazuje samo da je od tužioca zahtevano da se uspori proizvodnja, a ne i da se otkaže dalja isporuka po ugovoru i primljenoj porudžbini za 40 tona lima. Štaviše, tuženi drugog reda je udovoljio zahtevu tužioca iz faksa od 20.06.1997. godine kojim je traženo da mu isti dostavi adresu kupca za isporuku ugovorene količine lima. U skladu sa tim dopisom tužilac je isporučio 20 tona lima kupcu "T m" iz Nemačke. Preostala količina od 20 tona lima nije isporučena ovom kupcu upravo sa razloga što je tužilac uvažio naknadno obaveštenje drugotuženog da preostali lim ne šalje kupcu budući da isti nije u stanju da isplati ugovorenu kupoprodajnu cenu. Zato je preostala količina od 20 tona lima isporučena drugom kupcu koji je istu i platio. Na temelju tih činjenica proizilazi zaključak da u radnjama tužioca nema krivice za isporuku lima nesolventnom kupcu. Naprotiv, on je u svemu postupao po upozorenjima i primljenim obaveštenjima od strane drugotuženog. Postupajući na taj način tužilac je i uvažio obaveštenje tuženog drugog reda od 13.08.1997. godine da se preostala količina lima ne isporuči kupcu "T m". Kod takvog stanja stvari, očito je da je tužilac u svemu ispoštovao svoje ugovorne obaveze uvažavajući i upozorenja tuženog drugog reda u eventualnim smetnjama za isporuku i naplatu ugovorene količine lima za nemačku firmu "T m".
Dosledno rečenom sporna količina lima je isporučena insolventnom kupcu isključivo po nalogu i odobrenju tuženog drugog reda. On je takav nalog izdao tužiocu saglasno preuzetoj ugovornoj obavezi u svojstvu komisionara delkreder. Stoga je na temelju odredbe čl. 781. st. 1. ZOO odgovoran tužiocu i za ispunjenje obaveze svog saugovarača. Iz tog razloga osnovan je zahtev tužioca postavljen prema tuženom drugog reda za isplatu neizmirene mu kupoprodajne cene za isporučenih spornih 20 tona lima u iznosu od 117.750,95 DM."