Prema članu 210. stav 1. ZOO, kad imovina jednog lica na bilo koji način pređe u imovinu drugog lica, a taj prelaz nema osnov u nekom pravnom poslu ili zakonu, sticalac je dužan da tu imovinu vrati, a kad to nije moguće da nadoknadi vrednost postignute koristi.
Od slučajeva neosnovanog obogaćenja zbog naknadnog prestanka ranijeg postojećeg pravnog osnova, konkretan slučaj se razlikuje, jer se radi o neispunjenju obaveze od jedne ugovorne strane.
Parnične stranke su zajedničkim protokolom konstatovale nemogućnost ispunjenja obaveza ustanovljenih zaključenim poravnanjem.
Na taj način faktički je raskinut ugovorni odnos parničnih stranaka.
Time je otpao i pravni osnov da tuženi i dalje drži sporni novčani iznos koji mu je tužilac dao, pa tužilac ima pravo da po osnovu neosnovanog bogaćenja traži vraćanje onog što je tuženom dao.
Raskid ugovora