Republika Srbija
APELACIONI SUD KRAGUJEVAC
Broj: GŽ-1022/13
Dana: 30.12.2013. godine
K r a g u j e v a c

U IME NARODA

APELACIONI SUD U KRAGUJEVCU, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Simović, predsednika veća, Dragane Sretović i Snežane Kovačević, članova veća, u parnici tužioca Grada K., koga zastupa Gradski javni pravobranilac, protiv tuženog N. P. iz K., radi duga, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu 8P-4409/11 od 10.01.2013. godine, u sednici veća održanoj 30. decembra 2013. godine, doneo je

PRESUDU

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca Grada K. i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 8P-4409/11 od 10.01.2013. godine u stavu 2. izreke.

Obrazloženje

Prvostepenom presudom u stavu 1. izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca Grada K., pa je obavezan tuženi N. P. iz K. – M., da tužiocu na ime glavnog duga za neplaćenu zakupninu obračunatu za period mart mesec 2008. godine- mart 2011. godine, isplati iznos u visini od 472.305,32 dinara, sa kamatom počev od 18.10.2012. godine, kao dana podnošenja zahteva pa do isplate, a sve u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Izrekom u stavu 2. odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime glavnog duga za neplaćenu zakupninu obračunatu za period mart 2008. godine pa do marta 2011. godine, isplati iznos preko dosuđenog iznosa od 472.305,32 dinara u izreci presude pod 1, pa do traženog iznosa od 1.133.631,80 dinara sa kamatom počev od 26.09.2012. godine kao dana veštačenja, pa do 18.10.2012. godine, kao uređenog tužbenog zahteva, kao neosnovan.
Izrekom u stavu 3. obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 34.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja.
Protiv navedene presude tužilac je preko zastupnika, blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući je u stavu 2. izreke, zbog: bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 372 ZPP („ Sl. glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506 stav 1 Zakona o parničnom postupku („ Sl. glasnik RS“ br. 72/11) Apelacioni sud je utvrdio da je žalba tužioca neosnovana.
Prvostepena presuda nije doneta uz bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1,2,5,7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.
Neosnovani su žalbeni navodi da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP, jer suprotno žalbenim navodima, izreka pobijane presude nije protivrečna razlozima i izvedenim dokazima.
Činjenično stanje je pravilno i potpuno utvrđeno, a materijalno pravo je pravilno primenjeno.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kao zakupodavac sa tuženim kao zakupcem zaključio Ugovor o zakupu poslovnih prostorija broj 09-361-15/97 dana 31.03.1997. godine. Predmet Ugovora su poslovne prostorije koje se nalaze u K., u ulici ………., u ukupnoj površini od 15m2, koje će tuženi koristiti za obavljanje obućarske delatnosti. Zakupni odnos počeo je da teče 01.04.1997. godine, a Ugovor je zaključen na neodređeno vreme. Stranke su ugovorile plaćanje mesečne zakupnine propisane od strane zakupodavca, a u visini i na način predviđen u članu 7 Ugovora, a tuženi se obavezao da tužiocu plaća utvrđenu visinu zakupnine svakog meseca unapred, najkasnije do 5. og u mesecu, na žiro račun tužioca. Ugovoreno je da su ugovorne strane saglasne da u slučaju promene visine zakupnine na osnovu rešenja Izvršnog odbora Skupštine grada K., da se ne menjaju odredbe ovog Ugovora već da se promena visine zakupnine vrši na osnovu pismenog obaveštenja od strane zakupodavca, a u slučaju neprihvatanja mesečne zakupnine propisane od stra
ne zakupodavca, zakupac je dužan da o tome obavesti zakupodavca u roku od 7 dana od dana prijema obaveštenja o visini zakupnine, u kom slučaju će se smatrati da zakupac otkazuje Ugovor o zakupu poslovnih prostorija. Predviđeno je da u iznos zakupnine nisu uračunati troškovi redovnog tekućeg održanja poslovnih prostorija i oni padaju na teret zakupca. Ugovoreno je da će se zakupcu priznati troškovi rekonstrukcije i adaptacije koje bude vršio po odobrenju zakupodavca, na taj način što će na ime visine troškova biti oslobođen plaćanja određenog broja mesečne zakupnine, a broj mesečnih zakupnina za koje se zakupac oslobađa na osnovu troškova učinjenih po osnovu rekonstrukcije i adaptacije, odrediće komisija koju imenuje izvršni odbor Skupštine grada K.. U članu 15 Ugovora ugovoreno je da Ugovor prestaje kada zakupac ne plati zakupninu u roku od 15 dana nakon opomene, a u članu 16 Ugovora predviđeno je da ukoliko zakupac ne plati dve uzastopne mesečne zakupnine, zakupodavac nije u obavezi da mu dostavlja opomenu i
Ugovor o zakupu prestaje.
Utvrđeno je da tuženi nije izmirio svoju obavezu plaćanja ugovorene zakupnine tužiocu za period od marta meseca 2008. godine do marta meseca 2011. godine, a u tom periodu je koristio predmetne poslovne prostorije tužioca.
Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomske struke od 26.09.2012. godine, utvrđeno je da glavni dug tuženog prema tužiocu po osnovu neplaćene zakupnine za period od 24.03.2008. godine pa do 24.03.2011. godine, iznosi 472.305,32 dinara. Veštak je obračunao i kamatu na javne prihode polazeći od datuma dospeća svakog mesečnog iznosa neplaćene zakupnine pa do dana veštačenja 26.09.2012. godine i utvrdio da ona iznosi 661.326, 48 dinara, tako da prema nalazu i mišljenju veštaka ukupan dug tuženog prema tužiocu na ime neplaćene zakupnine sa kamatom na javne prihode od dospeća do dana veštačenja 26.09.2012. godine, iznosi 1.133.631,80 dinara.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo, odredbe članova 262 stav 1, 583 stav 1 i 279 stav 3 Zakona o obligacionim odnosima, kada je u stavu 1. izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da tužiocu na ime duga za neplaćenu zakupninu u periodu od marta meseca 2008. godine do marta 2011. godine, isplati iznos od 472.305,32 dinara, sa kamatom od dana kada je tužilac podneo zahtev za isplatu, a u stavu 2. izreke odbio tužbeni zahtev za razliku od dosuđenog do traženog iznosa od 1.133.631,80 dinara, sa kamatom počev od 26.09.2012. godine, kao dana veštačenja, pa do 18.10.2012. godine, kao dana kada je tužilac podneo zahtev za isplatu neplaćene zakupnine u ovom periodu. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao razloge, koje prihvata i Apelacioni sud.
Neosnovani su žalbeni navodi tužioca da je odluka prvostepenog suda sadržana u stavu 2. izreke, doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava i da tužilac ima pravo, a da je tuženi je u obavezi da tužiocu za period od marta 2008. godine do marta 2011. godine, na ime duga zbog neplaćene zakupnine isplati pored dosuđenog iznosa od 472.305,32 dinara i razliku do iznosa koji je veštak utvrdio u ukupnoj visini od 1.133.631,80 dinara, sa kamatom obračunatom na ovaj iznos od dana veštačanja pa do isplate.
Odredba člana 279 stav 3 Zakona o obligacionim odnosima propisuje da na povremena dospela novčana davanja teče zatezna kamata od dana kada je sudu podnesen zahtev za njihovu isplatu.
U konkretnom slučaju radi se o povremenom dospelom novčanom davanju. Ovo stoga što je među strankama zakupnina ugovorena kao povremeno novčano davanje, pošto je dogovoreno da zakupac plaća zakupodavcu zakupninu svakog meseca, u utvrđenoj visini i sa utvrđenim datumom dospelosti plaćanja svakog mesečnog iznosa zakupnine, do 5-og u mesecu. Stoga shodno članu 279 stav 3 ZOO na dospele neisplaćene mesečne iznose zakupnine tužiocu pripada zatezna kamata od dana kada je sudu podnesen zahtev za njihovu isplatu, kako je pravilno zaključio prvostepeni sud.
Traženi iznos od 1.133.631,80 dinara, u sebi sadrži obračunati glavni dug na ime neplaćenih dospelih iznosa zakupnine u visini od 472.305,32 dinara i obračunatu kamatu zbog docnje u visini od 661.326,48 dinara, a zahtev za isplatu dospelih neisplaćenih zakupnina u periodu od marta 2008 do marta 2011. godine tužilac je istakao tek u podnesku od 18.10.2012. godine ( nakon veštačenja), iako je tužbu podneo 24.03.2011. godine. Stoga je pravilna odluka prvostepenog suda u stavu 2. izreke, jer bi dosuđivanje preko iznosa od 472.305,32 dinara, a do traženog iznosa od 1.133.631,80 dinara, sa kamatom počev od 26.09.2012. godine pa do 18.10.2012. godine, bilo u suprotnosti sa odredbom člana 279 stav 3 Zakona o obligacionim odnosima.
Neosnovani se ukazuje u žalbi da pošto je prvostepeni sud tužiocu dosudio samo glavni dug bez obračunate kamate, da je u tom slučaju tužiocu na taj iznos trebao dosuditi kamatu od dana podnošenja tužbe, 23.04.2011. godine. Ovo stoga što je tužilac tek u podnesku od 18.10.2012. godine, postavio zahtev da se obaveže tuženi da isplati dug po osnovu neplaćene zakupnine za period od marta meseca 2008. godine do marta 2012. godine, pa mu shodno članu 279 stav 3 ZOO od 18.10.2012. godine, pripada i pravo na zateznu kamatu na iznos glavnog duga. Osim toga, tužilac tužbenim zahtevom istaknutim u podnesku od 18.10.2012. godine, nije tražio zateznu kamatu od dana podnošenja tužbe već od dana veštačenja.
Kako se ni jednim žalbenim navodom ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude u osporenom stavu 2 izreke, svi žalbeni navodi ocenjeni su kao neosnovani.
Zbog iznetih razloga, na osnovu člana 375 ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija,
Jasmina Simović