Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zvonka Mateovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

ODLUKU

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Zvonka Mateovića izjavljena protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcije policije – Uprave za upravne poslove 03/10 broj 210-1-769/09 od 18. avgusta 2009. godine.

Obrazloženje

1. Zvonko Mateović iz Beograda, preko punomoćnika Dobrivoja Glavonića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 9. oktobra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcije policije – Uprave za upravne poslove 03/10 broj 210-1-769/09 od 18. avgusta 2009. godine, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je protiv njega pokrenut krivični postupak pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, u toku čijeg trajanja mu je od strane Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijske uprave za grad Beograd – Policijske stanice Palilula, oduzet oružni list i pištolj na koji oružni list glasi, te da mu je izdata potvrda o privremeno oduzetim predmetima. U ustavnoj žalbi se takođe navodi da je u toku krivičnog postupka predsednik veća izdao naredbu Ministarstvu unutrašnjih poslova da podnosiocu vrati oduzeti pištolj, u skladu sa odredbom člana 86. Zakonika o krivičnom postupku, ali da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije postupilo po „obavezujućoj“ naredbi suda, već je „arbitrarno“ donelo rešenje o oduzimanju oružja. Prema navodima ustavne žalbe, obrazloženje osporenog rešenja je zasnovano na „proizvoljnoj konstrukciji“, jer prvostepeno rešenje ministarstva ne sadrži nalog da se u roku od godinu dana nađe kupac, odnosno oružje proda posredstvom ovlašćenog preduzeća, a da će u protivnom postati vlasništvo Republike Srbije. U ustavnoj žalbi se, takođe, navodi da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije imalo ovlašćenje da primeni citirane zakonske odredbe u osporenom rešenju, jer je, po mišljenju podnosioca, odredba člana 86. Zakonika o krivičnom postupku „lex specialis karaktera“ u odnosu na odredbe Zakona o oružju i municiji, kojom se konstituiše isključivo ovlašćenje suda da izvršnom naredbom naloži organu koji je sproveo oduzimanje stvari da izvrši njihov povraćaj kad prestanu razlozi za oduzimanje. Podnosilac smatra da je osporenim aktom povređeno ustavno načelo podele vlasti, jer se njime suštinski menja odluka suda i onemogućava podnosilac u mirnom uživanju prava na imovinu. Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud poništi osporeni akt i prvostepeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova, te da naredi Policijskoj stanici Palilula da podnosiocu vrati oružani list i pištolj na koji oružani list glasi.

Na zahtev Ustavnog suda, Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava za upravne poslove dostavilo je 25. februara 2011. godine odgovor na ustavnu žalbu, kao i spise predmeta broj 210.1-107/08, u kome je u upravnom postupku odlučeno o oduzimanju oružja od podnosioca ustavne žalbe. U odgovoru na ustavnu žalbu je navedeno da je podnosiocu oružje oduzeto i odbijena žalba na prvostepeno rešenje, u skladu sa čl. 24. i 25. u vezi sa članom 8. stav 2. Zakona o oružju i municiji, jer je u zakonito sprovedenom postupku utvrđeno da podnosilac ustavne žalbe ne ispunjava uslove za dalje držanje oružja. Predloženo je da se ustavna žalba odbije kao neosnovana.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno­va­no­sti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje­govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta koji se pred organom unutrašnjih poslova vodio u ovom upravnom postupku i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom predmetu:
podnosilac ustavne žalbe je posedovao pištolj marke „Crvena zastava“ M-99, kalibra 9 para, fabrički broj 132054 i oružni list za njega broj P-12747.

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sekretarijat unutrašnjih poslova u Beogradu – Odeljenje unutrašnjih poslova Savski Venac rešenjem 210.1-234/04 od 17. maja 2004. godine oduzelo je podnosiocu ustavne žalbe navedeno oružje i oružni list, do okončanja krivičnog postupka koji se, prema obrazloženju rešenja, vodio protiv podnosioca zbog krivičnog dela iz člana 180. Krivičnog zakona Republike Srbije i krivičnog dela iz člana 33. Zakona o oružju i municiji.

Predsednik veća u predmetu Prvog opštinskog suda u Beogradu pred kojim se vodio krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe, obavestio je 4. juna 2008. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkciju policije – Policijsku upravu za Grad Beograd da oružje i municija, oduzeti od podnosioca ustavne žalbe na osnovu potvrde o privremeno oduzetim predmetima, sačinjene 11. marta 2004. godine, ne predstavljaju ni predmet, niti sredstvo izvršenja krivičnih dela koji se podnosiocu stavljaju na teret u krivičnom postupku koji se protiv njega vodi pred tim sudom. S obzirom na izneto, sud je ocenio potrebnim da se podnosiocu ustavne žalbe, ukoliko ne postoje druge prepreke sa stanovišta Zakona o oružju i municiji, odmah vrati oduzeto oružje i municija.

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za Grad Beograd – Policijska stanica Palilula, rešavajući po predmetu oduzimanja oružja, donelo je 5. februara 2009. godine rešenje broj 210.1-107/08, kojim se podnosiocu ustavne žalbe oduzima pištolj marke „Crvena zastava“ M-99, kalibra 9 para, fabrički broj 132054 i oružni list za njega broj broj P-12747. Stavom drugim dispozitiva ovog rešenja naloženo je podnosiocu da, po pravnosnažnosti rešenja o oduzimanju oružja, u roku od godinu dana otuđi oduzeto oružje i municiju, a u protivnom, oduzeto oružje i municija postaju vlasništvo MUP Republike Srbije. U obrazloženju rešenja je navedeno da je oružje oduzeto, jer je u sprovedenom postupku utvrđeno da su se stekli uslovi iz člana 8. stav 2. Zakona o oružju i municiji, jer je to neophodno za zaštitu lične i imovinske sigurnosti drugih lica, odnosno javni red i mir, pa je u smislu čl. 24. i 25. istog zakona odlučeno kao u dispozitivu.

U prvostepenom upravnom postupku, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova izvršili su operativne provere podataka koji se uvode u evidencije propisane članom 76. stav 1. tačka 8) Zakona o policiji („Službeni glasnik RS", br. 101/05 i 63/09). Na osnovu prikupljenih podataka, utvrđeno je da postoje smetnje iz člana 8. stav 2. Zakona o oružju i municiji da se podnosiocu dozvoli dalje držanje oružja i da je oduzimanje oružja u ovom slučaju neophodno da bi se zaštitila lična i imovinska sigurnost drugih lica, odnosno javni red i mir.

Protiv prvostepenog rešenja broj 210.1-107/08 od 5. februara 2009. godine podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu, u kojoj je naveo: da se prvostepeni organ pogrešno pozvao na odredbu člana 8. stav 2. Zakona o oružju i municiji, jer nije podnet zahtev za izdavanje odobrenja za nabavljanje oružja, već je traženo da se postupi po naredbi suda, kojom je Ministarstvu unutrašnjih poslova naloženo da vrati oduzeto oružje od podnosioca. Podnosilac je tražio da se preinači odluka prvostepenog organa i postupi po naredbi Prvog opštinskog suda u Beogradu, te da mu se vrati oduzeto oružje i oružni list.

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava za upravne poslove, kao drugostepeni organ, donelo je 18. avgusta 2009. godine osporeno rešenje 03/10 broj 210-1-769/09, kojim je žalba podnosioca odbijena kao neosnovana. U obrazloženju osporenog rešenja je ocenjeno da je u postupku pravilno utvrđeno da je podnosiocu trebalo oduzeti predmetno oružje i da se u donošenju ovakve odluke prvostepeni organ rukovodio ocenom činjenica i podataka koji su utvrđeni proverama i operativnim radom pripadnika ovog ministarstva, za kojima nije prestala potreba za korišćenjem, u skladu sa članom 80. Zakona o oružju i municiji, a što se vidi iz spisa predmeta. Stoga je, po mišljenju donosioca osporenog akta, predmetno oružje oduzeto saglasno odredbama člana 24. u vezi člana 8. stav 2. Zakona o oružju i municiji, jer je to neophodno za zaštitu lične i imovinske sigurnosti drugih lica.

4. Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbom člana 5. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01) propisano je da se u upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ovlašćen da rešava po slobodnoj oceni rešenje mora doneti u granicama ovlašćenja i u skladu sa ciljem u kome je ovlašćenje dato.

Odredbama člana 199. navedenog zakona propisano je: da obrazloženje rešenja mora sadržati - u jednostavnim upravnim stvarima u kojima učestvuje samo jedna stranka, kao i u jednostavnim upravnim stvarima u kojima u postupku učestvuju dve stranke ili više stranaka, ali nijedna ne prigovara postavljenom zahtevu, a zahtev se uvažava, obrazloženje rešenja može sadržavati samo kratko izlaganje zahteva stranke i pozivanje na pravne propise na osnovu kojih je upravna stvar rešena, a u takvim stvarima rešenje se može izdati i na propisanom obrascu (stav 1.); da u ostalim upravnim stvarima, obrazloženje rešenja sadrži kratko izlaganje zahteva stranaka, utvrđeno činjenično stanje, po potrebi i razloge koji su bili odlučni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvažen koji od zahteva stranaka, pravne propise i razloge koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu, te da ako žalba ne odlaže izvršenje rešenja, obrazloženje sadrži i pozivanje na propis koji to predviđa, kao i da se u obrazloženju rešenja moraju obrazložiti i zaključci protiv kojih nije dopuštena posebna žalba (stav 2.); da kad je nadležni organ zakonom ili drugim propisom ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni, dužan je da u obrazloženju, pored podataka iz stava 2. ovog člana, navede taj propis i da izloži razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio, a da se ti razlozi ne moraju navesti u rešenju kad je to u javnom interesu zakonom izričito predviđeno (stav 3.); da ako je zakonom posebno predviđeno da se u rešenju donesenom po slobodnoj oceni ne moraju navesti razlozi kojima se organ pri donošenju rešenja rukovodio, u obrazloženju rešenja navode se podaci iz stava 2. ovog člana, odredba zakona kojom je organ ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni i odredba zakona kojom je ovlašćen da ne mora navesti razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio (stav 4.). Odredbama Zakona o oružju i municiji predviđeno je: da nadzor u primenjivanju ovog zakona sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova (član 6.); da se odobrenje za nabavljanje vatrenog oružja neće izdati, pored ostalog, licu protiv koga se vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, za vreme dok traje postupak (član 8. stav 1. tačka 3.), a da se odobrenje za nabavljanje vatrenog oružja neće izdati i kad je to neophodno za zaštitu lične i imovinske sigurnosti drugih lica, javni red i mir ili za bezbednost i odbranu Republike (član 8. stav 2.); da će nadležni organ oružni list, odnosno odobrenje za držanje oružja, oružje i municiju oduzeti ako nastupi koji od razloga iz člana 8. st. 1. i 2. ovog zakona (član 24. stav 1.); da rešenje kojim se oduzima oružni list, odnosno odobrenje za držanje oružja, oružje i municija, sadrži razloge iz stava 1. ovog člana (stav 2.); da će nadležni organ, po pravosnažnosti rešenja o oduzimanju, pozvati vlasnika da u roku od godinu dana otuđi oduzeto oružje i municiju, odnosno da sam nađe kupca ili ga proda posredstvom ovlašćenog preduzeća za promet oružja i municije (član 25. stav 2.), da po isteku roka iz stava 2. ovog člana, oduzeto oružje i municija koji nisu otuđeni, odnosno prodati, postaju vlasništvo Republike Srbije (stav 3.).

Saglasno odredbama člana 76. stav 1. tačka 8) Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, broj 101/05), policija vodi, između ostalih, evidencije operativnih izveštaja, operativnih izvora saznanja i lica pod posebnom policijskom zaštitom, a saglasno odredbi člana 80. stav 2. zakona, obaveštenja o podacima sadržanim u ovim evidencijama, lice može dobiti tek pošto je za podacima prestala potreba korišćenja.

Odredbom člana 86. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06 i 49/07) propisano je da će se predmeti koji su u toku krivičnog postupka privremeno oduzeti, vratiti vlasniku, odnosno držaocu ako postupak bude obustavljen, a ne postoje razlozi za njihovo oduzimanje (član 512), te da će se predmeti vratiti vlasniku, odnosno držaocu i pre okončanja krivičnog postupka ako prestanu razlozi za njihovo oduzimanje.

6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno navedeno ustavno pravo.

Ustavni sud je našao da podnosilac tvrdnju o povredi prava na imovinu vezuje za postupanje prvostepenog upravnog organa „protivno naredbi Prvog opštinskog suda u Beogradu za vraćanje oružja“, odnosno za „suštinsko menjanje izvršne odluke suda“ drugostepenim rešenjem, čime je „onemogućen u mirnom uživanju prava svojine stečenog na osnovu zakona“. Po mišljenju Ustavnog suda, ovi navodi ustavne žalbe ne zasnivaju se na ustavnopravnim razlozima, već na pogrešnom uverenju podnosioca da je prvostepeni upravni organ imao obavezu da „postupi po naredbi suda“. Ustavni sud je utvrdio da je predsednik veća u predmetu nadležnog suda pred kojim se vodio krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe, ocenio potrebnim da se podnosiocu ustavne žalbe odmah vrati oduzeto oružje i municija, ali samo ukoliko ne postoje druge prepreke sa stanovišta Zakona o oružju i municiji. Prema tome, procena nadležnog suda o potrebi vraćanja oružja oduzetog do okončanja predmetnog krivičnog postupka, zasnovana je na utvrđenju da to oružje ne predstavlja ni predmet, niti sredstvo izvršenja krivičnih dela koji se podnosiocu ustavne žalbe stavljaju na teret u tom postupku. Međutim, kao organ uprave nadležan da vrši nadzor nad sprovođenjem Zakona o oružju i municiji, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima obavezu da, sa stanovišta tog zakona, ispita da li postoje smetnje da se dozvoli dalje držanje oružja licu od koga je ono bilo oduzeto do okončanja krivičnog postupka. Stoga Ustavni sud nalazi da su bez osnova tvrdnje podnosioca da nadležni upravni organ nije imao ovlašćenja da primeni navedene odredbe člana 8. stav 2. i čl. 24. i 25. Zakona o oružju i municiji. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da osporeno drugostepeno rešenje sadrži ocenu da je od podnosioca ustavne žalbe trebalo oduzeti oružje jer je to neophodno da bi se zaštitila lična i imovinska sigurnost drugih lica, što je utvrđeno na osnovu činjenica i podataka do kojih se došlo proverama i operativnim radom pripadnika ministarstva - a za čijim korišćenjem nije prestala potreba. Polazeći od toga, a imajući u vidu navedene odredbe člana 76. stav 1. tačka 8) i člana 80. Zakona o policiji, kao i odredbe stava 4. člana 199. Zakona o opštem upravnom postupku, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju rešenje ne može smatrati arbitrernim zbog toga što ne sadrži razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio donosilac akta.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je u upravnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe rešenje o oduzimanju oružja doneto u granicama ovlašćenja koja su organu unutrašnjih poslova data i u skladu sa ciljem u kome su ta ovlašćenja data. Takođe, Ustavni sud je ocenio da su nadležni upravni organi postupali u skladu sa odredbama odgovarajućeg procesnog zakona, uz ustavnopravno prihvatljivu primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Pravo svojine podnosioca ustavne žalbe je, po mišljenju Ustavnog suda, oduzeto u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz istovremeno obezbeđenje naknade koja ne može biti niža od tržišne, kako je utvrđeno stavom 2. člana 58. Ustava. Tržišna naknada podnosiocu je obezbeđena nalogom datim u prvostepenom rešenju Ministarstva unutrašnjih poslova - da podnosilac u roku od godinu dana otuđi oduzeto oružje, odnosno da nađe kupca, ili da ga proda posredstvom ovlašćenog preduzeća za promet oružja i municije.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem nije povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcije policije – Uprave za upravne poslove 03/10 broj 210-1-769/09 od 18. avgusta 2009. godine.

7. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević