Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane nižestepenih sudova, tužilac je kao vlasnik zemljišta dozvolio tuženom (koji mu je brat po ocu) da renovira jednu šupu u dvorištu i na taj način obezbedi sebi stambeni prostor.
Tuženi je još 1981. godine istu šupu porušio i od svojih sredstava i svojim radom sazidao objekat veličine 8,5 h 3,20 metara, uz saglasnost tužioca kao vlasnika zemljišta.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zahtev tužioca za iseljenje tuženog iz predmetnog objekta odbili, a zahtev tuženog za utvrđenje prava vlasništva na novosagrađenom objektu usvojili.
Tuženi je uz saglasnost i dozvolu tužioca svojim sredstvima gradio na zemljištu, čiji je vlasnik tužilac, građevinski objekat sebi za stanovanje, pa je tako u smislu člana 24. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima postao vlasnik sagrađenog objekta.
Stoga zahtev tužioca za njegovo iseljenje iz objekta na kome je vlasnik nije osnovan.
Neosnovano se u reviziji tužioca ističe da je materijalno pravo pogrešno primenjeno jer je sticanje svojine nemoguće na pomoćnom objektu koji pripada glavnom.
Ovo iz razloga što tuženi nije gradio pomoćni objekat, već je isti porušio i na njegovo mesto sazidao objekat za stanovanje.
Činjenica da li je tuženi imao odobrenje za gradnju takvog objekta nije od značaja za odluku u ovom sporu, već eventualno u upravnom postupku.
Tuženi svojim protivtužbenim zahtevom ne traži uknjižbu prava vlasništva na sagrađenom objektu, u kom slučaju bi bila potrebna građevinska dozvola, već samo utvrđenje da je on vlasnik objekta kojeg je sagradio sopstvenim sredstvima na tuđem zemljištu, a uz saglasnost vlasnika zemljišta.
IZGRADNJA OBJEKTA NA TUÐEM ZEMLJIŠTU