Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ador Stevana iz Apatina, Ađin Eve iz Apatina, Anke Ajetović iz Apatina, Momira Anđelića iz Apatina, Branka Babića iz Sombora, Marka Babića iz Apatina, Vladimira Babića iz Apatina, Jelene Bačić iz Apatina, Siniše Bačića iz Apatina, Bagi Roze iz Apatina, Julijane Bajramović iz Apatina, Balaš Jovana iz Apatina, Balaš Mare iz Apatina, Marije Bamburać iz Apatina, Banđur Gojka iz Beograda, Milice Barać iz Apatina, Bartaloš Ferenca iz Svilojeva, Snežane Basarić iz Apatina, Basta Sretenke iz Apatina, Benak Antuna iz Apatina, Benak Milomirke iz Apatina, Beslać Milana iz Apatina, Bezbradic a Zorice iz Sombora, Ljubice Bibić iz Sombora, Mlađena Bibića iz Sombora, Blanuš a Borisa iz Apatina, Blanuša Dare iz Apatina, Blanuš a Jovice iz Apatina, Blanuša Milana iz Apatina, Bogdan Jovana iz Apatina, Milije Bogdanovića iz Apatina, Nika Bogdanovića iz Apatina, Ratka Bogića iz Apatina, Veselina Boškovića iz Apatina, Ljiljane Bosnić iz Sombora, Božin Borislava iz Apatina, Božin Marte iz Apatina, Brkljač Koviljke iz V. Gračc a, Nikole V. Bubal a iz Apatina, Nikole J. Bubala iz Apatina, Mirka Bujića iz Apatina, Bukvić Danila iz Sombora, Bukvić Mire iz Apatina, Bukvić Verice iz Sombora, Bursać Duška iz Apatina, Bursać Ivane iz Apatina, Carić Valda iz Prigrevic e, Bogdana Cvijanovića iz Apatina, Milice Cvijanović iz Apatina, Ranka Cvijanovića iz Apatina, Slavice Cvjetičanin iz Apatina, Mirka Cvjetičanina iz Apatina, Marije Čanković iz Sombora, Zlatimira Čavara iz Apatina, Čevari Jožefa iz Svilojeva, Aleksandra Čonića iz Apatina, Čorak Sofije iz Apatina, Čubril o Janka iz Prigrevic e, Čugalj Rada iz Apatina, Ljubice Ćelić iz Apatina, Milke Ćirić iz Apatina, Dragice Ćopić iz Apatina, Mirka Ćopića iz Apatina, Radmile Ćopić iz Apatina, Ćulibrk Gojka iz Apatina, Hije Ćurčića iz Apatina, Dragana Damjanovića iz Sombora, Ljubice Damjanović iz Sombora, Marije Damjanović iz Apatina, Miodraga Damjanovića iz Sombora, Miroslava Dančulovića iz Sombora, Dekan Siniše iz Sonte, Dieneš Marije iz Sombora, Dizi Branka iz Apatina, Dizi Jova iz Apatina, Vere Dmitrović iz Prigrevica, Dodig Željka iz Apatina, Branislava Dojića iz Sombora, Dopuđ a M. Marka iz Apatina, Dopuđ a Mire iz Apatina, Dopuđ a N. Marka iz Apatina, Došen Mirjane iz Apatina, Dozet Gorana iz Apatina, Dozet Marije iz Apatina, Drača Danka iz Apatina, Drača Sava iz Apatina, Dragomira Dražić a iz Apatina, Drljač a Mileve iz Apatina, Nade Dukić iz Apatina, Anke Duraković iz Apatina, Džaja Vojislava iz Apatina, Džakula Milana iz Apatina, Džida Antona iz Apatina, Džida Antonije iz Apatina, Eve Đanić iz Svilojeva, Marije Đebić iz Apatina, Đenadi Mila iz Sombora, Dijane Đenić iz Apatina, Ljubice Đorđević iz Apatina, Marije Đukić iz Apatina, Jovana J. Đurđevića iz Apatina, Ladislava Đurića iz Apatina, Erike Đurkov iz Sombora, Eman Olge iz Apatina, Eror a Ranka iz Apatina, Galika Jovana iz Sombora, Geiser Stevana iz Apatina, Geiser Željka iz Apatina, Glik Veronike iz Apatina, Gojšin Eve iz Apatina, Vesne Gol iz Apatina, Dragice Golović iz Apatina, Vesne Golub iz Apatina, Gomboš Biljane iz Sonte, Ljubice Goretić iz Apatina, Miloša Grbića iz Apatina, Mire Grbić iz Apatina, Radojke Grbić iz Apatina, Željka Grbića iz Apatina, Dušanke Grbić iz Sombora, Dušana Grozdanića iz Apatina, Mare Grozdanić iz Apatina, Olge Grujić iz Niša, Hatvani Jožef iz Sombora, Hercoga Ivana iz Apatina, Ignac Josipa iz Apatina, Miroslava Ivkova iz Apatina, Zorice Ivošević iz Sombora, Antuna Jakšića iz Sonte, Dobrile Jančić iz Apatina, Lidije Janković iz Apatina, Nedeljka Jokića iz Sombora, Ane Josić iz Sombora, Ljubomira Josića iz Apatina, Olge Josić iz Apatina, Milenka Jovanovića iz Apatina, Vlajka Jovanovića iz Apatina, Kalanj Dušanke iz Sombora, Karačonji Ljubice iz Sombora, Savke Karadžić iz Apatina, Radomira Karapandžića iz Sombora, Kašanski Slavice iz Apatina, Kaurin Nade iz Apatina, Klecin Magdalene iz Apatina, Roze Kljajić iz Apatina, Dušana Kneževića iz Apatina, Mirjane Knežević iz Prigrevice, Kopaček Ivana iz Apatina, Korać Daneta iz Apatina, Korać Đoka iz Apatina, Koric a Đura iz Prigrevic e, Đurađa Kosanovića iz Apatina, Milana Kosanovića iz Apatina, Milke Kosanović iz Apatina, Smiljke Kosanović iz Apatina, Kovač Ane iz Apatina, Voje Kovačevića iz Apatina, Rada Kovačevića iz Apatina, Zorke Kovačević iz Apatina, Marije Kovačiček iz Apatina, Kosovke Kravarušić iz Apatina, Sima Kravarušića iz Apatina, Kreča Dušana iz Prigrevice, Janka Kresića iz Sombora, Dragomira Kresojevića iz Apatina, Ljubice Krnjajić iz Prigrevice, Evice Krtinić iz Apatina, Milana Krtinića iz Apatina , Radmile Krtinić iz Apatina, Veljka Krtinić a iz Apatina, Kucurski Irene iz Sombora, Ane Kukić iz Apatina, Dragana Kukića iz Apatina, Kusulj a Rada iz Apatina, Laskač Snežane iz Sombora, Laskač Zlatka iz Sombora, Milana Lavrnića iz Apatina, Milenka Ljubanovića iz Apatina, Ane Lukić iz Apatina, Luke Lukića iz Sombora, Slobodana Lukića iz Stapara, Miodraga Majstorovića iz Apatina, Zorke Majstorović iz Apatina, Malbaša Rada iz Apatina, Malbaša Radmile iz Apatina, Marije Maravić iz Apatina, Marginean M arije iz Apatina, Marijan Ljube iz Sombora, Marijan Maneta iz Sombora, Đurđine Marjanovića iz Sombora, Irene Marković iz Apatina, Savke Mašić iz Apatina, Stanka Mašića iz Apatina, Daneta Medića iz Apatina, Dušana Medića iz Apatina, Đuke Medića iz Apatina, Đura Medića iz Apatina, Ljiljane Medić iz Apatina, Milana Medića iz Apatina, Milice Medić iz Apatina, Mirjane Medić iz Apatina, Nikole Medića iz Apatina, Olgice Medić iz Apatina, Slobodana Medića iz Apatina, Mande Mijalčića iz Apatina, Josipa Mika iz Apatina, Milanko Anke iz Apatina, Laza Milanovića iz Apatina, Radmile Miličić iz Apatina, Branka Miljevića iz Sombora, Anđelije Milosavljević iz Apatina, Borisa Milosavljevića iz Apatina, Verislava Milosavljević a iz Apatina, Irene Milošević iz Sombora, Leposave Mirić iz Apatina, Snežane Mirić iz Apatina, Rada Mirkovića iz Beograda, Slavice Mirković iz Apatina, Elizabete Miščević iz Apatina, Ane Mišković iz Apatina, Milana Miškovića iz Apatina, Gordane Močević iz Apatina, Moger Pavla iz Apatina, Dare Mraović iz Apatina, Steva Mraovića iz Apatina, Vitomira Mucića iz Apatina, Jova Mudrinića iz Apatina, Munižab a Vere iz Odžaka, Nađ Đerđike iz Apatina, Vesne Novković iz Apatina, Gordane Obradović iz Apatina, Milana Obradovića iz Apatina, Snežane Obradović iz Apatina, Zdenka Obradovića iz Apatina, Orelj Ilinke iz Apatina, Orelj Željka iz Apatina, Milice Orešković iz Apatina, Nikole Orešković a iz Apatina, Branka Orlića iz Bačkog Brestovca, Stanislave Orlić iz Apatina, Milana Ožegovića iz Apatina, Predraga Padežanina iz Apatina, Milice Pajić iz Apatina, Pap Franja iz Apatina, Pašti Dražena iz Apatina, Pašti Novke iz Apatina, Daneta Pavkovića iz Apatina, Stanka Pavlovića iz Apatina, Vesne Pavlović iz Apatina, Branka Pećanca iz Apatina, Vladimira Pejovića iz Apatina, Pereslenji Marije iz Apatina, Marije Periškić iz Bačkog Monoštora, Stjepana Periškića iz Bača, Vere Petrić iz Apatina, Đura Petrovića iz Apatina, Gorana Petrovića iz Apatina, Josipa Petrovića iz Apatina, Predraga Petrovića iz Apatina, Stevana Petrović a iz Apatina, Mirjane Pilipović iz Apatina, Mirka Pilipovića iz Apatina, Mire Plamenić iz Apatina, Počuča Mirjane iz Prigrevice, Dušanke Popović iz Apatina, Jovana Popovića iz Apatina, Petra Popovića iz Apatina, Rada Popovića iz Apatina, Poturic a Marije iz Apatina, Poturica Stipana iz Apatina, Ane Poznanović iz Apatina, Milke Poznanović iz Apatina, Slobodana Pribojana iz Apatina, Prica Nikole iz Sombora, Dušana Pruginića iz Sombora, Milana D. Radakovića iz Apatina, Dijane Radakovića iz Apatina, Ljubomira Radakovića iz Apatina, Milana M. Radaković iz Apatina, Milovana Radakovića iz Apatina, Miroslava Radišića iz Sombora, Nevenke Radišić iz Sombora, Radočaj Jelisavete iz Apatina, Mirjane Radonjić iz Sombora, Sava Rađenović a iz Apatina, Smilje Rađenović iz Apatina, Stanka Rađenovića iz Apatina, Zorana Rađenovića iz Apatina, Ljubice Rakić iz Prigrevice, Stipana Rakića iz Svilojeva, Repac Stojanke iz Apatina, Rezniček Ferenca iz Apatina, Mire Ristić iz Apatina, Miloša Ristivojevića iz Sombora, Mileve Romić iz Apatina, Romod Karla iz Apatina, Milenka Savića iz Sombora, Gorana Sladića iz Sombora, Jovana Sladića iz Stanišića, Mileve Sladić iz Sombora, Milke Slijepčević iz Apatina, Budimke Smiljanić iz Novog Sada, Đorđa I. Smiljanića iz Novog Sada, Đorđa M. Smiljanića iz Apatina, Ingrid Smiljanić iz Apatina, Miroslava Smiljanića iz Apatina, Snežane Smiljanić iz Sombora, Zorana Smiljanića iz Apatina, Zdravka Solača iz Apatina, Zorana Srdića iz Apatina, Miroslava Stakića iz Sombora, Eleonore Stanišić iz Apatina, Kate Stojanov iz Apatina, Đorđa Stojadinovića iz Sombora, Bogdana Stojkova iz Beograda, Darivoja Stojšića iz Sombora, Petra Subotića iz Apatina, Milorada Sučevića iz Apatina, Sudar Branka iz Apatina, Sudar Jelene iz Apatina, Đoka Šašića iz Apatina, Mare Šašić iz Apatina, Milke Šašić iz Apatina, Petra Šašića iz Apatina, V esne Šašić iz Apatina, Šibul Danice iz Apatina, Šijan Branka iz Apatina, Šijan Predraga iz Apatina, Šimon Veronike iz Apatina, Šimunov Adama iz Apatina, Jovana Škorića iz Apatina, Luke Škorića iz Apatina, Milorada Škorića iz Apatina, Škrbić Mire iz Apatina, Šokac Slavide iz Apatina, Štikov ac Drage iz Apatina, Štikov ac Mirka iz Apatina, Ivice Štrangarić a iz Apatina, Švrak a Ivanke iz Sombora, Danice Tadić iz Apatina, Savke Terzić iz Sombora, Tintor Željka iz Apatina, Vesne Todić iz Apatina, Ane Todorović iz Apatina, Nikole Todorovića iz Apatina, Toldi Julijane iz Apatina, Tomp a Gordane iz Apatina, Laza Topića iz Sombora, Torbic a Snežane iz Apatina, Tot Josipa iz Apatina, Tovarlož Milana iz Sombora, Tovarlož Mire iz Sombora, Turanski Marije iz Apatina, Ubiparip Ilije iz Gakova, Uzelac Nade iz Apatina, Vaištan ac Josipa iz Apatina, Vakoš Nikole iz Apatina, Vejin Branka iz Apatina, Vejin Ljiljane iz Apatina, Lončar Vejnović Marije iz Apatina, Vlada Vekića iz Sombora, Vinter Matije iz Apatina, Veljka Vladetića iz Prigrevice, Vesne Vladetić iz Prigrevice, Velimira Vlatkovića iz Apatina, Zorana Vojnovića iz Apatina, Rada Vojvodića iz Apatina, Vračar Milice iz Apatina, Borislavke Vučetić iz Apatina, Mirka Vujičić a iz Apatina, Sofije Vukobratov iz Apatina, Dragoslave Vulović iz Apatina, Zavođa Dušana iz Apatina, Zavođa Mileve iz Apatina, Zdelar Milke iz Apatina, Nade Zdravković iz Apatina, Zec Željka iz Apatina, Mirjane Zorić iz Apatina, Svetka Zorića iz Apatina, Jasne Ivković iz Sombora, Zagorke Žižanović iz Prigrevice, Milene Knežević iz Beograda, Milke Orešković-Knežević iz Bačkog Brestovca, Nikole Kneževića iz Bačkog Brestovca, Henc Nade iz Sombora, Svetlane Grić iz Novog Beograda, Kirda Vladimira iz Novog Sada, Aljoše Bašića iz Apatina, Dušana Ćopića iz Apatina, Janka Marinkovića iz Apatina, Evice Radaković iz Apatina, Dušanke Dubajić iz Apatina, Slavice Maksimović iz Apatina, Miodraga Milutinovića iz Apatina, Borivoja Slavnića iz Vrbasa, Rajka Nikolića iz Sombora, Marka Babića iz Apatina, Radislava Glavića iz Novog Sada, Milorada Stankovića iz Ledinaca, Verice Cvetanovske iz Novog Sada, Sava Vranješevića iz Vrdnika, Velebit Milke iz Prigrevice, Đura Grbića iz Sombora, Ane Grbić iz Sombora, Ane Pejić iz Apatina, Pejin Milenka iz Apatina, Drač a Steva iz Apatina, Željka Ratkovića iz Sombora, Maksima Ratkovića iz Sombora, Dragana Glišovića iz Beograda, Dejana Smiljanića iz Apatina, Milana Lemajića iz Apatina, Milovana Ćeranića iz Beograda, Koric a Milke iz Apatina, Hanka Josipa iz Apatina, Borovac Kosovke iz Apatina, Anđelije Ivanišević iz Apatina, Banjanin Branka iz Aleksinca, Smilje Obradović iz Apatina, Đura Obradovića iz Apatina, Zorana Drobca iz Sombora, Mitra Simića iz Beograda, Milenka Ćirjakovića iz Beograda, Ćulibrk Slobodana iz Novog Beograda, Došen Nedeljka iz Sombora, Milijane Mikić iz Novog Beograda, Branislava Jokića iz Klenja, Živorada Božića iz Belotića, Miroslava Mićića iz Bogatića, Zorana Davidovića iz Bogatića, Gordane Karamarković iz Čonoplje, Miroslava Karamarkovića iz Čonoplje, Krsman Milke iz Sombora i Gojka Perića iz Belotića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2012. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba podnosilaca Ador Stevana i drugih podosilaca ustavne žalbe navedenih u uvodu , izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu P. 86/10 .
2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba podnosilaca Adora Stevan i drugih podnosilaca iz tačke 1 , izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. 13099/10 od 19. septembra 2011. godine zbog povrede prava na pravično suđenje zajmčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

Obrazloženje

1. Ador Stevan i drugi podnosioci ustavne žalbe navedeni u uvodu, su 22. decembra 2011. godine, preko punomoćnika Božidara Ivančevića, advokata iz Sombora, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu P. 86/10 i protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. 13099/10 od 19. septembra 2011. godine zbog povrede prava na sudsku zaštitu zajemčenog odredbom člana 22. stav 1. Ustava i , povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Podnosioci ustavne žalbe su naveli da su 16. septembra 2002. godine podneli tužbu protiv tuženih „KBK BROKER“ AD, Beograd i Mešovite berze „Beogradska berza“ AD, Beograd sa zahtevom da se utvrdi da je ništava trgovina akcijama „Apatinske pivare“ AD, Apatin na aukciji održanoj 29. aprila 2002. godine na Mešovitoj berzi „Beogradskoj berzi“ AD, Beograd. Naveli su da je od podnošenja tužbe do donošenja pravnosnažne presude prošlo više od devet godina . Berzanski posrednik „KBK Broker“, koji je zastupao akcionare „Apatinske pivare“ AD, Apatin , ovde podnosioce ustavne žalbe izneo je na prodaju akcije na prvoj aukciji koja je zakazana za 29. april a 2002. godine sa nalozima u kojima je dominirala cena ne manja od 1.200,00 dinara po akciji, a tokom aukcije broker je utvrdio preovlađujuću cenu od 24.000,00 dina ra po jednoj akciji. Direktor berze je reagovao i prvi prekinuo i poništio ovu aukciju, uz obrazloženje da je postignuta nerealna cena. Druga aukcija je zakazana i započeta istog dana u 13.00 časova, ali usled neusklađenosti časovnika neki berzanski posrednici su onemogućeni da predaju svoje naloge za kupovinu, a time i da učestvuju na aukciji, čime su narušena Pravila berze i poremećen tok trgovine. Na sastanku 8. maja 2002. godine u prostorijama berze na kome su prisustvovali predstavnici tuženih, emitenta, predstavnici Savezne komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište, zaključeno je da će „rezultati trgovanja“ biti priznati ukoliko se utvrdi da nije bilo manipulacija u trgovanju, a kao rezultat navedenog zaključka, usledilo je izdavanje zaključnice o obavljenoj transakciji od 15. maja 2002. godine. Nakon toga, berza je pozvala brokere da pristupe saldiranju transakcije počev od 15. maja 2002. godine, što znači da cena akcija nije utvrđena na aukciji od 29. aprila 2002. godine, nego 15. maja 2002. godine. Podnosioci su istakli da imajući u vidu prvobitno zauzet stav drugostepenog suda da je i pored kršenja berzanskih propisa od strane berze ipak proglašena cena i omogućeno zaključenje transakcija, čime je berza svojim propustima uticala na visinu tako proglašene cene, nije jasno usled čega je prvostepenom presudom odbijen tužbeni zahtev i usled čega je drugostepeni sud promenio pravno stanoviše. Podnosioci su predložili da Ustavni sud poništi osporenu drugostepenu i prvostepenu presudu.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i spise predmeta Privrednog suda u Beogradu P. 86/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Tužioci su 16. septembra 2002. godine podneli tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu protiv tuženih „KBK Broker“ AD, Beograd i Mešovite berze „Beogradske berze“ AD, Beograd, kojom su tražili da se utvrdi da je ništava trgovina akcijama „Apatinske pivare“ AD, Apatin, na aukciji održanoj 29. aprila 2002. godine, na Mešovitoj berzi „Beogradskoj berzi“ AD, Beograd , i to u pogledu akcija čiji su vlasnici tužioci, te da se obavežu tuženi da tužiocima vrate u posed potvrde o pravu vlasništva nad akcijama „Apatinske pivare“ AD, Apatin, a podneli su i eventualni tužbeni zahtev za naknadu štete opredeljujući pojedinačne iznose za svakog tužioca.
Pred Trgovinskim odnosno Privrednim sudom u Beogradu održana su 23 ročišta ( 13. novembra i 18. decembra 2002. godine ; 7. aprila 2004. godine; 10. juna, 14. jula i 10. novembra 2004. godine; 12. decembra 2005. godine; 11. oktobra i 13. novembra 2006. godine; 27. juna 2007. godine; 3. marta, 28. maja, 28. jula, 24. septembra i 24. decembra 2008. godine; 2. februara, 17. marta, 15. aprila, 24. juna, 30. septembra i 16. decembra 2009. godine; 25. januara i 26. februara 2010. godine).
Pred Trgovinskim odnosno Privrednim sudom u Beogradu nije odražano pet ročišta (28. aprila i 8. septembra 2004. godine , 14. februara 2007. godine, 30. januara i 26. novembra 2008. godine).
Trgovinski sud u Beogradu se rešenjem P. 3399/02 od 18. decembra 2002. godine oglasio stvarno nenadležnim za raspravljanje i odlučivanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupio Trećem opštinskom sudu u Beogradu. Treći opštinski sud u Beogradu se na ročištu 7. aprila 2003. godine , oglasio stvarno nenadležnim, odnosno nije prihvatio stvarnu nadležnost i spise predmeta je dostavio Vrhovnom sudu Srbije radi rešavanja sukoba nadležnosti . Rešenjem Vrhovnog suda Srbije R. 404/03 od 25. decembra 2003. godine, utvrđeno je da je za suđenje u ovom predmetu stvarno nadležan Trgovinski sud u Beogradu.
Presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 576/04 od 10. novembra 2004. godine, u stavu prvom izreke je odbijen prigovor apsolutne nenadležno sti Trgovinskog suda u Beogradu, stavom drugim izreke je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ništava kupoprodaja akcija „Apatinske pivare“ AD, Apatin, na aukciji održanoj 29. aprila 1992. godine, na Mešovitoj berzi „Beogradskoj berzi“ AD, Beograd, i to u pogledu akci ja čiji su vlasnici tužioci, pa su obavezani tuženi da tužiocima vrate u posed potvrde o pravu vlasništvu nad akcijama „Apatinske pivare“ AD, Apatin, stavom trećim izreke naloženo je tuženima da tužiocima naknade troškove parničnog postupka.
Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P. 576/04 od 14. februara 2005. godine ispravljena je presuda P. 576/04 od 10. novembra 2004. godine u stavu drugom izreke, tako što reči: „na aukciji održanoj dana 29. aprila 1992. godine“, glase: „ na aukciji održanoj dana 29. aprila 2002. godine“.
Odlučujući o žalbama prvotuženog i drugotuženog, Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. 1958/05 od 16. oktobra 2005. godine ukinuo presud u Trgovinskog suda u Beogradu P. 576/04 od 10. novembra 2004. godine , sa ispravkom od 14. februara 2005. godine i predmet vra tio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Iz obrazloženja rešenja drugostepenog suda proizlazi da se tužioci ne mogu obeštetiti u parničnom postupku, zahtevom za ograničeni poništaj akcija, tako što će im se omogućiti da dva puta trguju istim akcijama na berzi. Pored toga, istakao je i primedbe na prvostepenu presudu, jer je prvostepeni sud usvojio glavni tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti kupoprodaje akcija u odnosu na sve tužioce u ovom sporu, a da o eventualnom tužbenom zahtevu za naknadu štete nije odlučivao, kao i da je tužene, iako nisu ugovarači, obavezao da tužiocima vrate u posed potvrde o pravu vlasništva nad akcijama „Apatinske pivare “ AD, Apatin.
Prvostepeni sud je na ročištu od 12. decembra 2005. godine , dozvolio preinačenje tužbenog zahteva tužilaca , postavljanjem kao glavnog do sada eventualnog t užbenog zahteva za naknadu štete, s tim da do sada glavni tužbeni zahtev za poništaj aukcije bude eventualni.
Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P. 4155/05 od 12. decembra 2005. godine, u stavu prvom izreke odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti Trgovinskog suda u Beogradu za odlučivanje o glavnom tužbenom zahtevu za naknadu štete tužiocima povodom trgovine akcijama „Apatinske pivare“ AD, Apatin na aukciji od 29. aprila 2002. godine , a stavom drugim izreke taj sud se oglasio apsolutno nenadležnim za odlučivanje o eventualnom tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti trgovine akcijama na aukciji od 29. aprila 2002. godine i za poništaj te aukcije, uz zahtev da se tuženi obavežu da tužiocima vrate u posed potvrde o pravu vlasništva nad akcijama „Apatinske pivare“ AD, Apatin.
Odlučujući o žalbi drugotuženog Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. 1154/06 od 8. juna 2006. godine odbio žalbu i potvrdio rešenje Trgovinskog suda u Beogradu P. 4155/05 od 12. decembra 2005. godine u stavu prvom izreke.
Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P. 4155/05 od 5. jula 2006. godine naloženo je punomoćniku tužilaca da u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja, podneskom obrazloži tužbene zahteve tužilaca za naknadu štete, tako što će precizirati vrstu, oblik štete i uzročno-posledičnu vezu između radnji tuženih u nastanku štetnih posledica i da ukoliko predlaže veštačenje precizira okolnosti na koje se treba sprovesti, na osnovu koje dokumentacije i da predloži ličnost veštaka.
Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P. 4155/05 od 22. februara 2007. godine, u stavu prvom izreke odbijen je predlog tuženih da se konstatuje da se tužba tužilaca koji nisu pristupili ročišt u zakazanom za 14. februar 2007. godine smatra povučenom, a stavom drugim izreke je predviđeno da će se po pravnosnažnosti ovog rešenja obaviti veštačenje saglasno rešenju sa ročišta od 13. novembra 2006. godine.
Odlučujući o žalbi tuženog KBK „Broker“ AD, Beograd, Viši trgovinski sud je rešenjem Pž. 2338/07 od 18. aprila 2007. godine potvrdio rešenje Trgovinskog suda u Beogradu P. 4155/05 od 22. februara 2007. godine.
Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P. 4155/05 od 27. juna 2007. godine u stavu prvom izreke odbijeno je proširenje tužbe stupanjem novih tužilaca u parnicu, koji su navedeni u podnescima primljenim u sudu 10. maja 2007. godine od rednog broja 435 od 525, a stavom drugim izreke odbačen je prigovor stvarne nenadležnosti ovog suda u pogledu zahteva za naknadu štete.
Rešenjem Višeg trgovinskog suda Pž. 7517/07 od 26. septembra 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog KBK „Broker“ AD, Beograd i potvrđeno rešenje Trgovinskog suda u Beogradu P. 4155/05 od 27. juna 2007. godine.
Presudom Privrednog suda u Beogradu P. 86/2010 od 26. februara 2010. godine , u stavu prvom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da im tuženi solidarno naknade št etu, stavom drugim izreke izvršena je ispravka rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 4155/05 od 26. juna 2007. godine u stavu prvom izreke tako da umesto brojeva „435 do 525“, sada stoji „435 do 549“, a stavom trećim izreke naloženo je tužiocima da naknade tuženima troškove parničnog postupka i to prvotuženom iznos od 1.038.000,00 dinara i drugotuženom 1.225.000,00 dinara.
Odlučujući o žalbi tužilaca Privredni apelacioni sud je doneo presudu Pž. 13099/10 od 19. septembra 2011. godine kojom je potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P. 86/2010 od 26. februara 2010. godine. Iz obrazloženja drugostepene presude proizlazi da se o postojanju relevantne građansko-pravne odgovornosti tuženih za štetu prema prodavcima sa sporne aukcije nije moglo raspravljati bez rezultata upravnopravne kontrole rada berze. U opisanoj situaciji, vezano za prekid aukcije od 8. maja 2002. godine u prostorijama Berze, održan je sastanak na kome su prisustvovali predstavnici svih berzanskih kuća koji su učestvovali na aukciji od 29. aprila 2002. godine, predstavnik emitenta, predstavnik Savezne komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište, predstavnik Agencije za privatizaciju, predstavnik Ministarstva za privredu i privatizaciju i predstavnici Beogradske berze. Na ovom sastanku razmatrana su pitanja vezana za održavanje aukcije i konstatovano je da su stavovi učesnika u trgovanju akcijama „Apatinske pivare“ AD, Apatin , u smislu sagledavanja regularnosti trgovanja i na istom je zaključeno, da ukoliko se utvrdi da nije bilo manipulisanja u trgovanju na aukciji održanoj u 13 časova, rezultati trgovine druge aukcije bi će priznati, a potom će se zaključiti kupoprodajna tranasakcija. Otuda se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi žalbe, da bez obzira ko je pristustvovao neformalnom sastanku od 8. maja 2002. godine, da na takvom sastanku nije mogla biti doneta odluka o „priznanju“ rezultata trgovine akcijama sa aukcije od 29. aprila 2002. godine u 13 časova, koja aukcija je nesporno prekinuta. Pravilno je prvostepeni sud našao da tužioci, nisu dokazali da je u njihovoj imovini došlo do štetne posledice krivicom ili neispunjenjem ugovorne obaveze tuženih i da postoji uzročno-posledična veza između štetne radnje ili propuštanja i nastanka eventualne štete na strani tužilaca. Iz priloženih naloga prodaje , sud je utvrdio da su se tužioci u ovom sporu opredelili za cenu po komadu akcije „ne manje od 1.200,00 dinara“ i „pod najpovoljnijim uslovima“. Ovlastili su prvotuženog da potpiše sva potrebna dokumenta vezana za pravo po osnovu prodaje akcija iz ovog naloga nakon isplate kupoprodajne cene. Kao emitent akcija označena je „Apatinska pivara“ AD, Apatin. Iz priloženih zaključnica od 15. maja 2002. godine, sud je utvrdio da je prodaja akcija izvršena po ceni od 1.350,00 dinara, emitenta „Apatinske pivare“ AD, Apatin, uz učešće brokera prodavca „Dark broker“ AD i „KBK Broker“ i brokera kupca „Senzal“ AD i „M&V Investments” AD. Prema nalazu veštaka Instituta za ekonomiku i finansije iz Beograda, imajući u vidu da za aukciju u 13 sati, nisu bili ispostavljeni nalozi bez pokrića, nije bilo razloga da se na ovoj aukciji ne zaključe transakcije. Tužioci se nisu mogli obeštetiti u parničnom postupku zahtevom za ograničeni poništaj aukcije, tako što će im se omogućiti dva puta da trguju akcijama na berzi. Tužioci se nisu mogli pozivati na građanskopravnu odgovornost tuženih, usled povrede berzanskih pravila, ukoliko ista nije sankcionisana unutar upravnopravne kontrole rada berze poništajem aukcije ili na drugi odgovarajući način. Stoji činjenica da je bilo određenih nepravilnosti prilikom sporne aukcije, ali da one očito nisu bile takvog značaja da bi bile dalje upravnopravno sankcionisane i dovele do nepriznavanja rezultata trgovine akcijama druge aukcije od 29. aprila 2002. godine, ako bi u nastavku postupka pred parničnim sudom omogućile stepenovanje i odmeravanj e građanskopravne odgovornosti tuženih, sa jasnom i nedvosmislenom ocenom o u ticaju na visinu proglašene cene i zaključenju transakcija i pored kršenja berzanskih propisa. U tom smislu, prvostepeni sud je, upravo da bi upotpunio činjenično stanje i pouzdano zaključio o stepenu poštovanja berzanskih pravila proveo oba veštačenja i precizirao odštetne parametre, s obzirom na aktuelni metod trgovanja, ali i nove rezultate do kojih se došlo u daljem dokaznom postupku, tako da nije bilo protivrečnosti u pogledu podataka dobijenih veštačenjem. Bitne činjenice i okolnosti za ovakav zaključak suda su: da je u svemu postupljeno po nalozima tuž ilaca prodavaca akcija na berzi; da je aukcija od 29. aprila 2002. godine prekinuta, ali da nije poništena; da je izvršeno saldiranje i unošenje i objavljivanje aukcije od 29. apr ila 2002. godine u kursnu listu; da mali akcionari nisu mogli da učestvuju na trgovanju akcijama “Apatinske pivare” AD, Apatin od 20. maja 2002. godine, kao i da tužioci nisu pokušali da vrše objedinjavanje akcija sa Akcijskim fondom od 29. aprila 2002. godine. Pravilno je prvostepeni sud našao da tužioci nisu mogli da pretrpe štetu zato što su akcije “Apatinske pivare” AD, Apatin, na aukciji dana 29. aprila 2002. godine prodate po ceni od 1.350,00 dinara, jer su naveden e akcije prodate po ceni koja je zvanično važila tog dana za navedene akcije, a nije dokazano da je drugotužena berza imala uticaja na formiranje cena akcija na tržištu, dok prvotuženi broker nije prekršio ugovor sa tužiocima da bi postojao osnov za naknadu štete, iako su postojale određene neregularnosti pri trgovini sa akcijama.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.
Zakonom o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima ("Službeni list SRJ", br. 90/94, 20/99 i 44/99) bilo je propisano : da s avezna vlada imenuje komesara na berzi koji prisustvuje berzanskoj trgovini; da komesar ima pravo da prisustvuje sastancima svih organa berze i da ukazuje na uočene propuste i nepravilnosti u primeni zakona i akata berze; da je komesar dužan da preduzima mere za otklanjanje uočenih nepravilnosti (član 64.); da ako je poslovanje berze suprotno zakonu, statutu i pravilima berze ili ako kretanje cena tržišnog materijala ugrožava stabilnost berze, komesar može da obustavi berzansku trgovinu i da o tome odmah obavesti organ koji je izdao dozvolu za rad toj berzi (član 65.); da je organ kojeg je komesar obavestio o obustavi berzanske trgovine dužan da odmah izvrši kontrolu poslovanja berze i preduzme mere u skladu s ovim zakonom (član 66.); da se kontrolom iz člana 66. ovog zakona utvrđuje sprovođenje zakona, drugih propisa i akata berze; da u obavljanju kontrole organ kojeg je komesar obavestio ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju berze (član 67.); da ako se kontrolom utvrdi da je berza postupila suprotno zakonu i aktima berze, organ koji je izdao dozvolu za rad berze može preduzeti sledeće mere: naložiti da berza u propisanom roku svoje poslovanje uskladi sa zakonom i aktima berze; privremeno obustavi rad berze ako oceni da dalje poslovanje berze ugrožava interese učesnika u radu berze, narušava ravnotežu na tržištu ili ugrožava funkcionisanje berze; da se mere iz stava 1. ovog člana izriču rešenjem koje je konačno u upravnom postupku (član 68.); da će propise o izvršavanju kontrole iz člana 66. ovog zakona doneti organ koji je izdao dozvolu za rad berze (član 69.); da će ako berza u roku određenom u rešenju o preduzimanju mera ne otkloni nepravilnosti i ne postupi po zahtevu organa koji je vršio kontrolu, taj organ oduzeti dozvolu za rad berze; da je rešenje iz stava 1. ovog člana konačno (član 70.);
Zakonom o privatizaciji ("Službeni glasnik RS" broj 38/01) bilo je propisano : da na dzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za poslove privatizacije; da kontrolu rada Vlade Republike Srbije i ministarstva nadležnog za poslove privatizacije u sprovođenju postupka privatizacije vrši nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije; da je ministarstvo nadležno za poslove privatizacije dužno da nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije podnosi redovne mesečne izveštaje o stanju postupka privatizacije, zaključenim ugovorima o prodaji kapitala, odnosno imovine, sa priloženim ugovorima, pokrenutim postupcima privatizacije, radu subjekata nadležnih za sprovođenje postupka privatizacije navedenih u članu 4. ovog zakona, kao i da pruža sve potrebne podatke i informacije po zahtevu nadležnog odbora (član 62.); da nadzor iz člana 62. stav 1. ovog zakona obuhvata i nadzor nad poslovima prodaje akcija iz postupka privatizacije koja se obavlja preko finansijske berze dok akcije ne budu na listingu berze (član 63.).
Zakonom o Akcijskom fondu ("Službeni glasnik RS", br. 38/01 i 45/05) bilo je propisano : da se Akcijskom fondu prenose akcije, odnosno udeli: preostali do dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija u preduzećima koja su izvršila privatizaciju dela društvenog, odnosno državnog kapitala prema odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/01), akcionara koji su odustali od otplata upisanih akcija koje se otplaćuju na osnovu Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ", br. 84/89 i 46/90), Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94) i Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/01) , koje Fond za razvoj Republike Srbije prenese Akcijskom fondu radi prodaje , preostali posle prodaje kapitala u postupku privatizacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija, kao i akcije posle raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine između Agencije za privatizaciju i kupca kapitala (član 8.); da Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) organizuje postupak prodaje akcija ili udela iz člana 8. ovog zakona , da Akcijski fond prodaje akcije, odnosno udele na osnovu naloga Agencije; da se akcije iz st. 1. i 2. ovog člana prodaju na finansijskoj berzi javnom aukcijom i van berze prihvatanjem ponude za preuzimanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, a udeli javnom aukcijom, osim akcija za koje ministarstvo nadležno za poslove privatizacije odluči da ih evidentira u Privatizacionom registru, da se izuzetno od stava 3. ovog člana, ako Agencija donese odluku, akcije, odnosno udeli mogu prodavati i putem javne ponude i javnog tendera, da se i stovremeno sa ponudom za prodaju akcija iz Akcijskog fonda, mogu nuditi na prodaju i akcije pojedinačnih akcionara pravnog lica čije se akcije nude na prodaju, radi prodaje većinskog paketa akcija, da Akcijski fond u postupku prodaje poštuje principe javnosti i nediskriminacije; da je Akcijski fond dužan da akcije koje su mu prenete proda najkasnije u roku od šest godina od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija (član 9.) .
Pravilima mešovite berze „Beogradske berze“ AD, Beograd od 15. aprila 1997. godine bilo je propisano: da je početna cena za trgovinu hartijom cena utvrđena na prethodnom berzanskom sastanku (član 70.); da odmah po zaključenju posla kupoprodaje hartije od vrednosti, broker Berze podatke unosi u informacioni sistem Berze i obaveštava učesnike na Berzi: da je posao kupoprodaje hartije od vrednosti zaključen; o ceni po kojoj je posao zaključen i o obimu posla (član 71.) ; da berzanski kontrolor obaveštava Komesara Berze o potrebi da se privremeno obustavi trgovina svim ili pojedinim tržišnim materijalom, ako oceni da njihova trgovina ugrožava ravnotežu na finansijskom tržištu ili tržištu roba, ili ako očekuje objavljivanje informacije za koju se pretpostavlja da bi mogla znatno da utiče na cenu tržišnog materijala (član 115.); da se pod disciplinskim prekršajima u smislu ovih Pravila podrazumevaju radnje koje su učinjene od strane člana Berze i učesnika na Berzi i to - nepoštovanje odredaba zakona koje regulišu trgovinu tržišnim materijalom; nepoštovanje odredaba Statuta, ovih pravila i drugih akata Berze i ugovora zaključenih sa Berzom, neizvršavanje obaveza p o poslovima zaključenim na Berzi, podnošenje netačnih izveštaja Berzi u kome su izostavljeni ili pogrešno dati relevantni podaci; prevara ili vršenje radnji u ci lju prevare vezano za trgovinu na Berzi, ponašanje koje nije u skladu sa korektnim i pravednim principima trgovine , vršenje radnji koje nisu u interesu poslovanja Berze i koje narušavaju ugled Berze , podnošenje fiktivnih naloga za kupovinu ili prodaju tržišnih materijala na Berzi i svesno izvršavanje ovih naloga; davanje naloga za kupovinu, odnosno prodaju kojima se ne menjaju vlasnik tržišnog materijala i svesno izvršavanje takvih naloga, davanje naloga za kupovinu, odnosno prodaju tržišnog materijala sa isključivom namerom da se izazove neravnoteža na tržištu ili prouzrokuje formira nje cena koje nisu realne, pružanje pomoći pri vršenju takvih transakcija, svesno učestvovanje u njima zajedno sa drugim licima, kao i vršenje ostalih radnji sa tim ciljem ili pružanje pomoći u njihovoj realizaciji, izostavljanje bitnih činjenica ili davanje netačnih podataka prilikom podnošenja zahteva za sticanje statusa člana ili učesnika na Berzi , propusti ili nepostupanje u skladu sa zahtevima Berze koji se odnose na dostavljanje na uvid knjiga i dokumentacije koji su predmet uvida i kontrole, kao i drugi propusti u davanju informacija i podataka i druge radnje kojima se krše dobri poslovni običaji (član 139.) .
Pravilnikom o trgovanju akcijama iz postupka privatizacije od 26. jula 2001. godine bilo je propisano: da se maksimalni debalans između ponude i tražnje izvan koga se ne dopušta zaključenje transakcija utvrđuje na nivou od desetostruke količine svih naloga ponude, odnosno tražnje (član 18.); da ukoliko broker Berze utvrdi debalans prema članu 17. ovog Pravilnika on ga objavljuje i poziva članove Berze na balansiranje tržišta; da se balansiranje može izvršiti pozivom članovima Berze da ispostave nove naloge radi uspostavljanja ravnoteže tržišta, u zavisnosti od strane na kojoj je iskazan debalans i to intervencijom iz emitentovog portfelja ili intervencijom za emitentov portfelj, da ako se predajom naloga iz prethodna dva stava ne postigne ravnoteža tržišta, Broker berze će pristupiti isključivanju predatih naloga, po sledećim kriterijumima, dok ne postigne ravnotežu tržišta: prvo se isključuju nalozi sa cenama koji +/-21% odstupaju od indikativne cene, drugo, isključuje manje naloge po količini; da ako se ravnoteža tržišta ne može uspostaviti na način iz prethodnog stava, cena se formira u iznosu +/-20% od indikativne cene (u zavisnosti od strane na kojoj je nastupio debalans) i ona služi kao reper za sledeću aukciju (član 19.); da se rok za saldiranje zaključenih transakcija utrđuje na period od pet radnih dana (član 40.); da o zaključenoj transakciji Berza izrađuje zaključnicu koju potpisuju članovi Berze koji su zaključili transakciju i broker Berze; da zaključnica iz prethodnog stava ne mora da sadrži podatke o identitetu klijenata za koje su berzanski posrednici zaključili transakciju; da radi vršenja relevantnih promena, član Berze uz zaključnicu iz prethodnog stava, prilaže nadležnim organima specifikaciju klijenata za koju snosi odgovornost a koja sadrži: broj zbirne zaključnice Berze, matične brojeve klijenata, broj realizovanih akcija i naziv berzanskog posrednika (član 41.).
Pravilnikom o trgovanju akcijama iz postupka privatizacije, koji je doneo Upravni odbor „Beogradske berze“ AD, Beograd , od 17. aprila 2002. godine i 26. aprila 2002. godine, bilo je propisano da kada je aukcija zakazana po prijavi Akcijskog fonda, na strani ponude učestvuje samo Akcijski fond, a na strani tražnje učestvuju članovi Berze , koji su prethodno ispunili uslove utvrđene od strane Akcijskog fonda i koji imaju naloge tražnje sa ispunjenim uslovima minimalne cene i minimalne količine (član 23c).
Zakonom o obligacionim odnosima ( "Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) je propisano da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice ( član 154. stav 1.); da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) (član 155.); da krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom (član 158.); da kad dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu štete koju je usled tog pretrpeo (član 262. stav 2.).
5. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine. Ustavni sud je konstatovao da su podnosioci podneli tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu 16. septembra 2002. godine. Ustavni sud nalazi da je za ocenu postojanja povrede navedenog ustavnog prava podnosilaca ustavne žalbe relevantan period od 16. septembra 2002. godine, kao dana podnošenja tužbe do okončanja postupka osporenom drugostepenom presudom.
Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioce, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.
Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.
Po oceni Ustavnog suda, razlog koji je doveo do povrede navedenog zajemčenog prava je postupanje nadležnog prvostepenog suda u ovom složenom parničnom postupku . Naime, Ustavni sud je utvrdio da se propust prvostepenog suda ogleda u oglašavanju stvarno nenadležnim za raspravljanje i odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, rešenjem P. 3399/02 od 18. decembra 2002. godine i ustupanj u spisa predmeta Trećem opštinskom sudu u Beogradu, koji se rešenjem od 7. aprila 2003. godine oglasio stvarno nenadležnim . Odlučujući o sukobu nadležnosti Vrhovni sud Srbije je rešenjem R. 404/03 od 25. decembra 2003. godine, utvrdio da je za suđenje u ovom predmetu stvarno nadležan Trgovinski sud u Beogradu, jer je navedeni sud nadležan da postupa u sporovima u kojima je predmet spora sticanje prava na deonicama ili akcijama i u sporovima o akcionarsko deoničarskom statusu bez obzira na svojstvo stranaka. Pored toga, prvostepeni sud presudom P. 576/04 od 10. novembra 2004. godine nije odlučio o eventualnom tužbenom zahtevu tužilaca, a tužene je, iako nisu ugovarači , obavezao da tužiocima vrate u posed potvrde o pravu vlasništva nad akcijama „Apatinske pivare“ AD, Apatin. Prvostepeni sud se tek rešenjem P. 4155/05 od 12. decembra 2005. godine oglasio apsolutno nenadležnim za odučivanje o napred navedenom eventualnom tužbenom zahtevu tužilaca. Ustavni sud je takođe imao u vidu da je prvostepeni sud u redovnim vremenskim intervalima od mesec dana zakazivao ročišta za glavnu raspravu, a da samo pet ročišta nije održano usled nedostatka procesnih pretpostavki.
Ustavni sud ocenjuje da su i podnosioci ustavne žalbe doprineli dužini trajanja parničnog postupka, jer su u toku postupka preinačili tužbeni zahtev postavljanjem kao glavnog do tada eventualnog tužbenog zahteva za naknadu štete, s tim da do tada glavni tužbeni, odnosno zahtev za poništaj aukcije bude eventualni, koje preinačenje je sud dozvolio na ročištu od 12. decembra 2005. godine . Kako punomoćnik tužilaca nije precizirao vrstu, oblik štete i uzročno-posledičnu vezu između radnji tuženih u nastanku štetnih posledica, to je rešenjem od 5. jula 2006. godine prvostepeni sud naložio punomoćniku tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, da uredi tužbu u ovom delu.
Predmet parničnog postupka, po oceni Ustavnog suda, jeste od velikog interesa za podnosioce ustavne žalbe, budući da se radi o trgovini akcijama “Apatinske pivare” AD, Apatin, a u pogledu akcija čiji su vlasnici podnosioci. Ustavni sud je ocenio da određena složenost postupka ne može biti opravdanje za propuste prvostepenog suda u pogledu stvarne nadležnosti i za neodlučivanje o eventualnom tužbenom zahtevu tužilaca u ovoj pravnoj stvari i devetogodišnje trajanje osporenog parničnog postupka .
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.
Ovakva odluka je doneta u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, s obzirom na to da podnosioci ustavne žalbe nisu zahtevali pravično zadovoljenje u vidu naknade nematerijalne štete.
6. Odlučujući o delu ustavne žalbe podnosilaca koja je izjavljena protiv presude Privrednog apelacinog suda Pž. 13099/10 od 19. septembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčeno g odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je prethodno ocenio da se podnosioci u suštini žale na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema navodima podnosilaca ustavne žalbe pogrešna primena materijalnog prava u konkretnom slučaju odnosi se na pogrešnu primenu relevantnih propisa za odlučivanje tada važećih Pravila mešovite berze „Beogradske berze“ AD, Beograd, i to čl. 70, 71, 115 . i 139, kao i Pravilnika o trgovanju akcijama iz postupka privatizacije , i to čl. 18, 19, 40 . i 41.
Pojam berzanskog posla obuhvata svaki ugovor o prodaji tržišnog materijala kojim se trguje na berzi, zaključen po nalogu nalogodavca-brokera, člana berze za berzanskim pultom između brokera berze kao posrednika i brokera članova berze kao kupca, odnosno prodavca na način i pod uslovima utvrđenim pravilima i drugim aktima berze. Specifičnost berzanskog u odnosu na druge poslove, ogleda se u tome što je mesto zaključenja ovog posla na berzi, ali ne u bilo kojim prostorijama, nego za njenim pultom (na parketu), a vreme zaključenja berzanskog posla jeste za vreme trajanja sastanka na berzi tzv. berzanskog sastanka.
Prema Pravilima mešovite berze „Beogradske berze“ AD, Beograd, pod promptnom trgovinom podrazumeva se izvršavanje kupoprodajnih obaveza odmah, a najkasnije u roku od pet dana, od dana zaključenja posla na berzi, a pod terminskom trgovinom podrazumeva se izvršenje kupopro dajnih obaveza u roku dužem od pet dana od dana zaključenja posla na berzi. Početna cena za trgovinu hartijom je cena utvrđena na prethodnom berzanskom sastanku shodno članu 70. Pravila , a shodno članu 71. istih pravila odmah po zaključenju posla, odnosno kupoprodaji hartija od vrednosti „Broker berze“ unosi podatke u informacioni sistem berze i obaveštava učesnike na berzi: da je posao kupoprodaje hartija od vrednosti zaključen; o ceni po kojoj je posao zaključen i o obimu posla. Berzanski kontrolor u skladu sa odredbom člana 115. obaveštava Komesara berze o potrebi da se privremeno obustavi trgovina svim ili pojedinim tržišnim materijalom, ako oceni da njihova trgovina ugrožava ravnotežu na finansijskom tržištu ili tržištu roba, ili ako očekuje objavljivanje informacije za koju se pretpostavlja da bi mogla znatno da utiče na cenu tržišnog materijala. Članom 139. Pravila, između ostalog , je propisano da se pod disciplinskim prekršajima u smislu ovih pravila podrazumevaju radnje koje su učinjene od strane člana berze i učesnika na berzi, kao što su: nepoštovanje odredaba Zakona koje regulišu trgovinu tržišnim materijalom; nepoštovanje odredaba Statuta, ovih pravila i drugih akata berze i Ugovora zaključenih sa berzom, kao i neizvršavanje obaveza po poslovima zaključenim na berzi.
Prema Pravilniku o trgovanju akcijama iz postupka privatizacije, akcijama prvog i drugog tržišta trguje se metodom periodičnih akcija sa preovlađujućom cenom, a aukcije se održavaju prema utvrđenom kalendaru. Maksimalni debalans između ponude i tražnje izvan koga se ne dopušta zaključenje transakcija, utvrđuje se na nivou od desetostruke količine svih naloga ponude, odnosno tražnje u skladu sa članom 18. Ukoliko je broker berze utvrdio debalans, on ga u skladu sa članom 19. Pravilnika objavljuje i poziva članove berze na balansiranje tržišta, a balansiranje se može izvršiti pozivom članovima berze da ispostave nove naloge radi uspostavljanja ravnoteže tržišta u zavisnosti od strane na kojoj je iskazan debalans , i to: intervenciojom iz emitentovog portfelja ili intervencijom na emitentov portfelj. Ako se predajom naloga ne postigne ravnoteža tržišta, broker berze će pristupiti isključivanju predatih naloga, po sledećim kriterijumima, dok se ne postigne ravnoteža tržišta, tako što se prvo isključuju nalozi sa cenom koje +/-21% odstupaju od indi kativne cene, a drugo isključuje manje naloge po količini. Ako se ravnoteža tržišta ne može uspostaviti na način iz prethodnog stava, cena se formira u iznosu od +/-20% od indikativne cene (u zavisnosti od strane na kojoj je nastupio debalans) i ona služi kao reper za sledeću aukciju. O zaključenoj transakciji berza izrađuje zaključnicu koju potpisuju članovi berze koji su zaključili transakciju i broker berze u skladu sa odredbom člana 41. Pravilnika. Zaključnica ne mora da sadrži podatke o identitetu klijenata za koje su berzanski posrednici zaključili transakciju. Radi izvršenja relevantnih promena, član berze uz zaključnicu, prilaže nadležnim organima specifikaciju klijenata za koju snosi odgovornost, a koja sadrži: broj zbirne zaključnice berze, matične brojeve klijenata, broj realizovanih aukcija i naziv berzanskog posrednika.
Sudovi su u toku postupka utvrdili da pri zakazivanju aukcije za 29. april 2002. godine za trgovinu akcijama „Apatinske pivare“ AD, Apatin, metod trgovanja minimalne cene i minimalne količine nije postojao, a s obzirom na to da se zakazane aukcije nisu mogle otkazivati, to ni ova aukcija , ni u kom slučaju nije mogla da bude otkazana pre njenog održavanja. Takođe su utvrdili da nema dokaza da su akcionari povukli svoje naloge ispostavljene brokeru, niti da je bilo namere njihovog objedinjenja po metodi minimalna cena minimalna količina. Po unosu svih naloga ponude i tražnje, ustanovljeno je da ponuda i tražnja iskazuju debalans veći od maksimalno dozvoljenog debalansa iz člana člana 18. Pravilnika o trgovanju akcijama iz postupka privatizacije, te se pristupilo balansiranju tržišta u skladu sa članom 19. istog pravilnika.
Mali akcionari nisu mogli da učestvuju u trgovanju akcija ma „Apatinske pivare“ AD , Apatin, na aukciji koja je održana 20. maja 2002. godine, s obzirom na to da je aukcija zakazana po prijavi Akcijskog fonda. Po važećem Pravilniku o trgovanju akcijama iz postupka privatizacije, kada je aukcija zakazan a po prijavi Akcijskog foda , na strani ponude učestvuje samo Akcijski fond. Tako ni Akcijski fond, ni Agencija za privatizaciju, nisu pozvale male akcionare da se pridruže, jer su već u posedu imali većinski paket. Naime, prodavac je bio jedino i isključivo Akcijski fond, metod je bio „minimalna cena, minimalna količina“, a nalog „sve ili ništa“, te nije bilo moguće objedinjavanje akcija malih akcionara akcijama Akcijskog fonda, jer Akcijski fond nije pozvao male akcionare da izvrše objedinjavanje, a tužioci su mogli to da traže od Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda, pre 29. aprila 2002. godine odnosno pre ispostavljanja naloga brokeru, shodno odredbama člana 9. Zakona o Akcijskom fondu.
Sudovi su zaključili da je u svemu postupljeno po nalozima tužilaca prodavaca akcija na berzi, da je aukcija od 29. aprila 2002. godine prekinuta, ali da nije poništena, da je izvršeno saldiranje, unošenje i objedinjavanje aukcije od 29. aprila 2002. godine u kursnu listu, da mali akcionari nisu mogli da učestvuju na trgovanju akcijama Apatinske pivare AD, Apatin, od 20. maja 2002. godine i da tužioci nisu pokušali da vrše objedinjavanje akcija sa Akcijskim fondom od 29. aprila 2002. godine. Imajući u vidu napred navedeno, tužioci se nisu mogli obeštetiti u parničnom postupku, zahtevom za ograničeni poništaj aukcije, tako što će im se omogućiti da dva puta trguju istim akcijama na berzi. Takođe, tužioci se nisu mogli pozvati na građanskopravnu odgovornost tuženih, usled povrede berzanskih pravila, ukoliko ista nije sankcionisana unutar upravnopravne kontrole rada berze poništajem aukcije ili na drugi odgovarajući način. S udovi su konstatovali da stoji činjenica da je bilo određenih nepravilnosti prilikom sporne aukcije (izrečene disciplinske kazne prvotuženom-opomena, odnosno suspenzija u obavljanju trgovine akcijama na berzi u trajanju od jedne godine), ali da one očito nisu bile takvog značaja da bi bile dalje upravnopravno sankcionisane i dovele do nepriznavanja rezultata trgovine akcijama druge aukcije od 29. aprila 2002. godine, kako bi u daljem toku parničnog postupka omogućile stepenovanje i odmeravanja građanskopravne odgovornosti tuženih, sa jasnom i nedvosmislenom ocenom o uticaju na visinu proglašene cene i zaključenju transakcija i pored kršenja berzanskih propisa.
Ustavni sud smatra da je Privredni apelacioni sud za svoje stavove dao jasne, precizne i lo gične zaključke, zasnovane na ustavnopravno prihvatljivoj primeni materijalnog prava. Ustavni sud nije našao ništa što bi ukazivalo da su materijalnopravni propisi proizvoljno i nepravično primenjeni na štetu podnosilaca ustavne žalbe, niti da ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje . Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenio da osporenom presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 13099/10 od 19. septembra 2011. godine podnosiocima nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS" br. 109/07 i 99/11) , u ovom delu odbio ustavnu žalbu, kao u tački 2. izreke.
U pogledu navoda podnosilaca ustavne žalbe kojima se poziva na povredu prava na “delotvornu sudsku zaštitu” iz člana 22. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ovom ustavnom odredb om ne jemči nijedno posebno (samostalno) ljudsko pravo, već je reč o jednom od osnovnih načela na kojem, saglasno Ustavu, počiva ostvarivanje svih Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Stoga je povreda ovog načela akcesorne prirode, jer može biti vezana samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode. U tom smislu, da bi Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi cenio da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom došlo do povrede navedenog načela, navodi podnosilaca moraju biti u vezi sa povredom ili uskraćivanjem konkretno označenog ljudskog ili manjinskog prava ili slobode, što u predmetnoj žalbi nije učinjeno. Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu odbacio , kao u drugom delu tačke 2. izreke.
7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS”, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević