Prema stanju u spisima, tužilac je u tužbi predložio da se donese presuda kojom će se utvrditi da je on vlasnik dela kat. parcele br. 2247 na severoistočnom kraju upisane u posedovani list br. 317 KO P. na ime ranijeg vlasnik V.S. iz P., u površini od 7,43 ara, što je tuženi dužan priznati i omogućiti tužiocu da putem fizičke deobe ovu površinu izdvoji i da je upiše na svoje ime u javnim knjigama.Podneskom od 23.9.2003. godine precizirao je tužbeni zahtev utoliko što je tražio da se utvrdi da je on vlasnik na severoistočnom kraju dela označene parcele u površini od 743/2407 idealnih delova, dok je u svom podnesku od 12.1.2004. godine predložio da se veštačenjem odredi deo označene parcele u površini od 743 m2 koji bi njemu pripao, nakon čega bi konačno precizirao tužbeni zahtev.S obzirom na takve navode tužioca, a postupajući po nalogu ovog suda iz ranijeg rešenja Rev. 2877/02 od 31.10.2002. godine, prvostepeni sud je na ročištu održanom dana 13.1.2004. godine naložio tužiocu da uredi tužbu saglasno odredbama člana 187. stav 1. ZPP i tužbeni zahtev opredeli u idealnom delu, a ne u realnom delu, u roku od osam dana, pod pretnjom odbačaja tužbe.Tužilac nije postupio po prednjem u ostavljenom roku.Pri takvom stanju stvari, pravilno je prvostepeni sud svojim rešenjem P. 7374/02 od 30.1.2004. godine utvrdio da je tužba povučena, a drugostepeni sud takvo rešenje potvrdio, a žalbu tužioca odbio, kao neosnovanu.Prema članu 186. stav 1. ZPP, tužba treba da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (član 106).Prema članu 187. stav 1. ZPP, tužilac može u tužbi tražiti da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave.Kada se radi o tužbi za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti, u parnici na koju je zajedničar upućen po odredbama člana 150. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, onda zahtev takve tužbe može biti usmeren samo na utvrđivanje udela u zajedničkoj stvari izraženog u idealnom delu u smislu člana 13. stav 1. u vezi člana 14. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, a ne može biti usmeren na parcelaciju zemljišta ili utvrđivanje realnih delova zajedničara na stvari koja je u njihovom suvlasništvu.Prema tome, pošto podneta tužba u pogledu postavljenog tužbenog zahteva, nije bila uredna, a tužilac u roku koji mu je prvostepeni sud ostavio, nije otklonio nedostatak na koji mu je ukazano i pravilno postavio tužbeni zahtev, stekli su se uslovi iz člana 109. stav 4. ZPP za donošenje prvostepenog rešenja.