Nesporno je tokom postupka bilo da su parnične stranke zaključile ugovor br. 83/99 od 2. 7. 1999. godine o izmirenju dospelih obaveza po računima tužioca br. 73178-74036 u iznosu od 734. 165, 22 dinara.
Među strankama je bilo sporno da li je taj ugovor fiktivan i da li proizvodi pravno dejstvo, kao i da li je tuženi ugovorom o asignaciji br. 11 od 21. 11. 1999. godine izmirio obavezu prema tužiocu.
Na napred utvrđeno činjenično stanje pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu kojom je tuženi obavezan da tužiocu plati iznos od 734. 165, 22 dinara sa zateznom kamatom i troškovima spora, jer je na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno da je tuženi primio robu i da istu nije platio.
Navod tuženog u reviziji da sud nije pravilno cenio ugovor o asignaciji i da je prema Ugovoru br. 11 od 21. 11. 1999. godine obavezu prema tužiocu trebao da izvrši "Nistal" Čačak, tuženi je isticao i tokom prvostepenog postupka i nižestepeni sudovi su taj navod pravilno ocenili da je bez značaja i uticaja za odluku o tužbenom zahtevu.
Prema navedenom .
Ugovoru tuženi je asignant-uputilac, "Nistal" Čačak je upućenik-asignat, a tužilac primalac uputa asignatar.
Prema navedenom ugovoru koji su potpisali i overili sve tri stranke iz ugovora, upućenik "Nistal" iz Čačka je prihvatio da tužiocu plati 700. 000, 00 dinara.
Prema čl. 1026. ZOO kad je poverilac pristao na uput učinjen od njegovog dužnika u cilju ispunjenja obaveze, ta obaveza ne prestaje ako nije drukčije ugovoreno, ni njegovim pristankom na uput, ni prihvatanjem od strane upućenika, nego tek ispunjenjem od strane upućenika.
Provedenim dokazima, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka je utvrđeno da nema dokaza da je navedeni ugovor i realizovan, te je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tuženi kao dužnik dužan da izmiri obavezu plaćanja čija visina i nije sporna, za robu koju je primio.
Upućivanje ASIGNACIJA