Tužilac je za kupovinu akcija .03., IV, V, VI, VII., IDž, DŽ i DŽI emisije, u periodu od 18.10.1995. godine do 23.10.1998. godine uplatio ukupan iznos od 37.230.000,00 dinara u koji nije uračunata uplata iznosa od 500.000,00 dinara po osnovu osnivačkih akcija.
Pre nego što je ?K. B.?, od komisije Narodne banke Jugoslavija dobila odobrenje za emitovanje akcija, tužilac je uplatu za kupovinu akcija izvršio u celini za .03. emisiju (u iznosu od 1.200.000,00) i 7. emisiju (1.800,000,00 dinara). Uplate za akcije ostalih emisija uplaćivao je i pre i posle dobijanja odobrenja od navedene komisije.
Za sve emisije akcija, Savezna emisija za hartije od vrednosti izdala je rešenje o upisu u registar uspešnosti odobrenih emisija.
Međutim, osnovani su navodi revizije da su pogrešni zaključci nižestepenih sudova po kojima su sporni ugovori o kupovini akcija suprotni članu 19. stav 1. tačka 6. ZHV, odnosno člana 244. st. 1. i 2. ZP i član 40. stav 1. tačka 12. i član 35. Zakona o akcizama i porezu na promet i kao takvi ništavi u smislu člana 103. stav 1. ZOO.
Prema članu 19. stav 1. tačka 6. ZHV javni poziv za upis i kupovinu akcija (prospekt) sadrži broj rešenja nadležnog organa. Odredbama čl. 78.-81. ZHV je regulisano da savezni organ vrši kontrolu poslovanja sa hartijama od vrednosti, kako kod emitenta tako i kod pravnih lica kupaca, zakonitost poslovanja sa akcijama, izvršenje obaveza emitenta i dr., te ukoliko u postupku kontrole utvrdi nezakonitosti preduzima i određene mere, medu kojima je i revizija rešenja kojim je dato odobrenje za emisiju hartija od vrednosti. U toku postupka nije pružen dokaz da je povodom emisije spornih akcija vođen postupak o nezakonitosti poslovanja sa akcijama. Činjenica da je tuženi pre dobijanja odobrenja nadležnog Saveznog organa za emitovanje, odnosno pre objavljivanja javnog poziva (prospekta), primao uplate (prodavao ih) za neke emisije u potpunosti a za neke delimično, a u situaciji kada je za sve emisije Savezna komisija za hartije od vrednosti izdala rešenje za upis u Registar uspešnosti odobrenih akcija, nema osnova za zaključak da su ugovori o kupovini akcija koje su emitovane, a čija se ništavost traži, ništavi.
Članom 244. st. 1. i 2 ZP pravni posao čiji je predmet davanje avansa ili kredita, odnosno obezbeđenje avansa ili kredita od strane akcionarskog društva radi sticanja akcija društva, ništavi su. Odredba stava 1. ovog zakona, između ostalih, ne odnosi se na pravne poslove finansijskih organizacija. Prema tome, neosnovan je i zaključak nižestepenih sudova da su ugovori o kupovini akcija u suprotnosti sa navedenom odredbom zakona i kao takvi ništavi, saglasno članu 103. ZOO.