Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Rakića iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2010. godine, doneo je

REŠENjE

Odbacuje se ustavna žalba Nebojše Rakića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Šapcu Kv. 139/08 od 24. juna 2008. godine.

Obrazloženje

1. Nebojša Rakić iz Šapca podneo je 10. jula 2008. godine, preko punomoćnika Slobodana Antonića, advokata iz Šapca, ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Šapcu Kv. 139/08 od 24. juna 2008. godine, zbog povrede prava iz člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije. Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, osporeno rešenje poništi i prema njemu ukine pritvor i naredi puštanje na slobodu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio se krivični postupak pred Okružnim sudom u Šapcu zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Prema podnosiocu ustavne žalbe je, na osnovu člana 142. stav 2. tač. 2) i 3) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, određen pritvor rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Šapcu Kri. 36/08 od 15. marta 2008. godine, koji mu se računao od 14. marta 2008. godine kada je lišen slobode. Prilikom kontrole pritvora nakon podignute optužnice, po službenoj dužnosti, krivično vanpretresno veće Okružnog suda u Šapcu je prema podnosiocu ustavne žalbe ukinulo pritvor 23. maja 2008. godine rešenjem Kv. 119/08 i odredilo da se okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, ima odmah pustiti na slobodu. Podnosilac ustavne žalbe je, dakle, 23. maja 2008. godine pušten na slobodu. Rešenje o ukidanju pritvora nije postalo pravnosnažno, jer je po žalbi Okružnog javnog tužilaštva u Šapcu ukinuto od strane Vrhovnog suda Srbije i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje. Okružni sud u Šapcu je 13. juna 2008. godine doneo novo rešenje o ukidanju pritvora (Kv. 125/08), koje je ponovo ukinuto po žalbi rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. II 1524/08 od 19. juna 2008. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U ponovljenom postupku, Okružni sud u Šapcu je 24. juna 2008. godine doneo osporeno rešenje Kv. 139/08 (koje je postalo pravnosnažno 1. jula 2008. godine) i prema podnosiocu ustavne žalbe, koji se tada nalazio na slobodi, odredio pritvor na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. Po ovom rešenju podnosilac ustavne žalbe je lišen slobode 13. februara 2009. godine i pritvor mu je nakon toga produžavan rešenjima Okružnog suda u Šapcu iz razloga predviđenih odredbom člana 142. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku. Nepravnosnažnom presudom Okružnog suda u Šapcu K. 25/09 od 1. juna 2009. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi stava 1. i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i tri meseca, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru. Rešenjem istog suda K. 25/09 od 1. juna 2009. godine, koje je postalo pravnosnažno 9. juna 2009. godine, pritvor je podnosiocu produžen do pravnosnažnosti navedene presude, a najkasnije do isteka vremena trajanja kazne zatvora izrečene tom presudom.

4. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava iz člana 31. stav 2. Ustava.

Odredbom člana 31. stav 2. Ustava utvrđeno je da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom.

Odredbama člana 142. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, pored ostalog, bilo je propisano da ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, a ne postoje uslovi za pritvor iz stava 1. ovog člana, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor se protiv tog lica, između ostalog, može odrediti: ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)) i ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

5. Ustavni sud je, polazeći od svega navedenog, utvrdio da je osporenim rešenjem od 24. juna 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe određen pritvor, a da je podnosilac po ovom rešenju lišen slobode 13. februara 2009. godine. Podnosilac ustavne žalbe žali se na povredu prava na trajanje pritvora, koje pravo proizlazi iz prava na slobodu i bezbednost i predstavlja jedno od osnovnih prava zajemčenih Ustavom. Međutim, imajući u vidu činjenicu da je u vreme podnošenja ustavne žalbe, 10. jula 2008. godine, podnosilac ustavne žalbe još uvek bio na slobodi, to do povrede istaknutog prava nije ni moglo doći u vreme podnošenja ustavne žalbe. Dakle, podnosilac ustavne žalbe nije bio lišen slobode u vreme podnošenja ustavne žalbe, što predstavlja uslov da se može koristiti garancijama koje su predviđene članom 31. stav 2. Ustava. Stoga Ustavni sud zaključuje da u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe nije moglo biti povređeno Ustavom zajemčeno pravo na koje se pozvao.

Ustavni sud je cenio i navode iz ustavne žalbe da je podnosiocu osporenim rešenjem povređeno i pravo na pretpostavku nevinosti, ali je utvrdio da se oni zapravo odnose na razloge zbog kojih mu je pritvor određen.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić