Republika Srbija
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
R4g.193/14
14.07.2014.godine
Novi Sad

Apelacioni sud u Novom Sadu, po sudiji Branki Maljković, u pravnoj stvari predlagača Lj. J. iz B., ulica ..... ........ broj ., odlučujući po podnetom zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku od 13.06.2014.godine, dana 14.07.2014.godine doneo je

REŠENjE

Nalaže se Osnovnom sudu u Loznici da u predmetu broj P.2073/10 postupak okonča u što skorijem roku, a najkasnije u roku od 120 dana.

Odbija se zahtev predlagača za dosudu tražene novčane naknade.

Obrazloženje

Predlagač J. Lj. je dana 13.06.2014.godine ovom sudu podnela zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Loznici pod brojem P. 2073/10.

Predlagač je u svom podnetom zahtevu navela, pored ostalog, da je kao tužilja podnela dana 25.02.2002. godine tužbu tada Opštinskom sudu u Loznicu protiv tuženih R. J., M. M. i A. M., zakonskih naslednika pokojnog C. M., sa tužbenim zahtevom da sud proglasi zaveštanje pokojnog C. M. ništavim zbog mana volje zaveštaoca, te da navedeno zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo, kao primarni tužbeni zahtev, a ujedno je podnela i eventualni (alternativni) zahtev kojim traži da se utvrdi da je zaveštanjem povređen nužni deo tužilje. Tužba je zavedena u Opštinskom sudu u Loznici pod poslovnim brojem P .477/02, a sada se u Osnovnom sudu u Loznici vodi pod poslovnim brojem P.2073/10. Navedeno je da prvostepeni postupak traje više od 12 godina i da do danas nije doneta presuda po tužbenom zahtevu u celini, pošto je prvostepeni sud dana 22.02.2007.godine doneo delimičnu presudu kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim se traži da sud utvrdi da zaveštanje pokojnog C. M. ne proizvodi pravno dejstvo, a da će se u preostalom tužbenom zahtevu odlučiti docnijom odlukom. Tokom postupka sud je zakazao preko 50 ročišta za glavnu raspravu, s tim što je više od 20 ročišta otkazano zato što sud nije uredno dostavljao pozive strankama u postupku ili kako sud u zapisniku navodi „zbog nedostatka procesnih uslova ročište se odlaže“, te po navodima predlagača za ovako veliki broj neodržanih odnosno otkazanih ročišta odgovornost snosi postupajući sudija, jer je sudija dužna da preduzeme sve mere i radnje da se obezbede svi uslovi za održavanje ročišta, a naročito da se stranke u postupku uredno pozovu na ročište, jer je to osnovni uslov da se isto održi. Predlagač je trpela znatnu materijalnu štetu zbog odloženih ročišta jer živi u B. pa su povećani troškovi suđenja, za koju po njenim navodima mora da odgovara sud. Isto tako se ukazuje da je sudija D. P. bez predloga stranaka donela delimičnu presudu dana 22.02.2007. godine koja je proizvela dalju materijalnu štetu koju trpe zakonski naslednici, stranke u postupku, te da je tužena, naslednica J. R. uz pomoć odgovornih lica u Službi za katastar nepokretnosti L. uspela da koristeći istu delimičnu presudu broj P. 477/02 od 22.07.2007. godine nepokretnost koja je predmet zaostavštine-kuću u L. uknjiži na svoje ime iako je sudski postupak u toku, da kuću proda i pribavi sebi materijalnu korist u visini kupoprodajne cene od 8.000 evra koju je prisvojila. Osim navedene kuće zaostavštinu pokojnog C. M. čine i zemljišta kao i novac na štednji, pa je tek krajem 2013. godine sud pristupio utvrđivanju obima i visine zaostavštine pokojnog C. što ukazuje na to da će se postupak u ovoj pravnoj stvari trajati još dosta vremena. Navedeno je da ovakvim postupanjem sudije predlagač trpi kako materijalnu štetu, jer stalna odlaganja suđenja povećavaju troškove koje tužilja mora da snosi, a tako i nematerijalnu štetu jer već 12 godina želi da dokaže da tužena R. J., njena sestra, inače testamentalni naslednik nije pružila najosnovnije uslove za život njihovom ocu posle izlaska iz bolnice u L.......... godine, a samo posle dva dana od njegovog izlaska iz bolnice – ........... godine, u njegovoj kući, sastavljeno je sudsko zaveštanje, bez pismenog zahteva pokojnog C., nakon čega C. prestaje da uzima hranu i lekove i posle 13 dana je i preminuo. Postupanje tužene prema ocu protivno je svim zakonskim i moralnim normama, a prema duhovnim normama predstavlja greh (srebroljublje) jer je zasnovano na njenoj želji da prigrabi najveći deo imovine pokojnog oca. Predložila je da sud donese rešenje kojim će se utvrditi da je u predmetu Osnovnog suda u Loznici broj P.2073/10 povređeno tužiljino pravo na razumno suđenje, te da se obaveže Osnovni sud u Loznici da u roku od 3 meseca od podnošenja ovog zahteva donese prvostepenu odluku po podnetnoj tužbi, kao i da se utvrdi pravo tužilje J. Lj. na novčanu naknadu zbog povrede prava na razumno suđenje u iznosu od 300.000,00 dinara koji iznos je primeren troškovima neopravdano odloženih ročišta, s tim da se određena naknada isplati na teret budžetskih sredstava Republike Srbije.

Ovaj sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Loznici broj P.2073/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja, ovde predlagač, podnela je dana 25.02.2002. godine tužbu Opštinskom sudu u Loznici protiv tužene prvog reda R. J., tuženog drugog reda M. M.1 i tuženog trećeg reda A. M., radi utvrđenja ništavosti zaveštanja pokojnog C. M. zbog mana volje zaveštaoca te da navedeno zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo, po primarnom tužbenom zahtevu, a po eventualnom tužbenom zahtevu radi utvrđenja da je zaveštanjem povređen nužni nasledni deo tužiteljice.

Pripremno ročište održano je dana 24.10.2002. godine na koje su pristupile pozvane parnične stranke, tužilja je ostala kod tužbe, a tuženi prvog i drugog reda su se protivili tužbi i postavljenom tužbenom zahtevu, dok je tuženi trećeg reda M. A. izjavio da nije primio tužbu, pa mu je na tom ročištu ista i uručena. Rešenjem je rasprava odložena za 14.11.2002. godine, naloženo je tuženoj prvog reda R.J. da dostavi pismenu dokumentaciju o zdravstvenom stanju pokojnog M. C., te je odlučeno da će se združiti spisi istoga suda poslovni broj O.469/01. Na ročištu 14.11.2002. godine saslušani su u svojstvu parničnih stranaka tužilja, tužena prvog reda i tuženi drugog reda, s tim što uredno pozvan tuženi trećeg reda nije pristupio. Rasprava je odložena za 06.12.2002. godine i odlučeno je da će se naložiti veštaku neuropsihijatru dr. N. J. da dostavi nalaz i mišljenje da li je pokojni C. M. mogao sačiniti zaveštanje i shvatiti značaj svojih radnji i posledica, kao i da će se veštak pozvati radi saslušanja na zakazano ročište. Na ročištu 06.12.2002.godine tužilja je izjavila da je tuženi drugog reda M. M1. preminuo, te da proširuje tužbu i kao pravne slednike pokojnog tuženog označava njegovu suprugu M. M.2, ćerku J. Lj. i sinove M. Lj. i M. T.. Ročišta 23.01.2003.godine i 06.03.2003.godine nisu održana jer nije iskazana dostava poziva za M. M.2, suprugu pokojnog tuženog M. M.1, koja se po navodima njene dece nalazi u inostranstvu ali ne znaju na kojoj adresi. Tužilja je podneskom iz marta meseca 2003.godine označila zakonske naslednike iza pokojnog tuženog M. M.1 i to M. M.2, suprugu, sinove Lj. M.2 i T. M., i ćerku Lj. M.1

U 2003. godini nije održano ročište 02.04.2003.godine, kao ni ročište 26.05.2003.godine obzirom da nisu bile uredne dostave poziva za sve tužene, odnosno za tuženu M. M.2. Veštak dr. N. J. je 01.07.2003. godine predao sudu nalaz i mišljenje. Tužilja je podneskom od 12.07.2003. godine predložila da se odloži rasprava zakazana za 28.07.2003. godine i da se naredna zakaže u jesen iste godine obzirom da se M. M.2 nalazi u inostranstvu, da nije primala pozive i da nije saslušavana kao stranka, te zbog ekonomičnosti postupka smatra da bi se odlaganjem izbegli nepotrebni troškovi, pa je stoga sud ročište za 28.07.2003.godine odložio, a sledeće zakazao za 29.09.2003.godine. Ročište 29.09.2003. godine nije održano jer nije bila uredna dostava za tuženu M.M.2, i punomoćnik tužilje je predložio da se istoj postavi privremeni zastupnik, pa je sud rešenjem broj P.477/02 od 28.11.2003.godine doneo rešenje kojim se tuženoj M. M.2 postavlja privremeni zastupnik advokat R. G. iz L..

U 2004. godini je održano ročište dana 23.02.2004.godine i na istom je pismeni nalaz veštaka od 01.07.2003.godine uručen punomoćnik tužilje, privremenom zastupniku tužene M. M.2, punomoćniku tuženog A. M., punomoćniku tuženog Lj. M.2 i tuženom T. M., a odlučeno je da će se isti pismeno dostaviti tuženoj M. Lj.1, ročište je odloženo i zakazano za 12.03.2004. godine na koju je sud odlučio da pozove veštaka. Međutim, ročište 12.03.2004.godine nije održano jer nije bila uredna dostava poziva za tuženu M. Lj.1. Ročište 13.05.2004.godine je održano i tužilja je predložila da se odredi novo veštačenje kao i da se saslušaju svedoci M. Č., S. Z. i B. M., ročište je odloženo i sledeće je zakazano za 16.06.2004. godine i određeno je da će se pozvati predloženi svedoci. Na ročištu 16.06.2004. godine saslušani su svedoci M., Č. i B., a konstatovano je da nije pristupio veštak koji nije primio poziv, pa je zakazano ročište za 01.07.2004.godine. Na ročištu 01.07.2004. godine saslušan je veštak neuropsihijatar i zakazano je ročište za 10.08.2004. godinu. Ročište 10.08.2004. godine nije održano jer je veštak izvestio sud da ne može pristupiti na isto, a nije održano ni ročište 15.09.2004. godine jer je veštak izvestio da nije u mogućnosti da se na ročištu izjasni na podnesak i postavljena pitanja od strane tužiilje i sud je odložio ročište za dan 14.10.2004. godine. Tužilja je 13.10.2004. godine dostavila podnesak u kome je iznela primedbe na nalaz veštaka neuropsihijatra, a veštak neuropsihijatar je dostavio pismenu dopunu nalaza 14.10.2004. godine. Ročište 14.10.2004. godine je održano i saslušan je svedok J. P., ročište je odloženo i zakazano za 03.12.2004. godine. Tužilja je podnela pismeni predlog za određivanje novog veštačenja putem Instituta za psihijatriju Odeljenja za sudsku psihijatriju, koji predlog je ponovila na ročištu 03.12.2004. godine a kom kontrolnom veštačenju se tuženi nisu protivili, pa je to ročište odloženo na neodređeno vreme i odlučeno je da će se naredno zakazati po određivanju novog veštačenja. Tužilja je 13.12.2004. godine dostavila podnesak sa pismenim dokazima.

U 2005. godini, sud se dopisom od 17.01.2005. godine obratio Sudsko medicinskim odborima B. i N. S. sa zahtevom da izveste sud da li su u mogućnosti da obave veštačenje u ovoj pravnoj stvari. Dopisom od 27.01.2005. godine Sudsko medicinski odbor B. je izvestio sud da nije u mogućnosti da izvrši veštačenje pre juna - jula 2005.godine, a Univerzitet u N. S.-M. f. je podneskom od 25.08.2005. godine izvestio sud o ceni veštačenja. Tužilja je dostavila 04.07.2005. godine podnesak sa pismenom dokumentacijom – medicinskim izveštajem dr. specijaliste. Univerzitet u N. S. M. f. je podneskom od 25.08.2005. godine izvestio sud o ceni veštačenja, a 21.11.2005. godine je vratio spise predmeta prvostepenom sudu jer mu nije plaćeno veštačenje.

U 2006. godini, Univerzitet u N. S. M. f. je dana 26.01.2006. godine dostavio pismeni nalaz i mišljenje. Na ročištu 14.03.2006. godine tužilja je dostavila podnesak od 12.04.2006. godine sa izjašnjenjem na nalaz veštaka od 26.01.2006. godine, te je izvestila sud da je tužena J. Lj. promenila lično ime u M. J., te je ročište odloženo i rešenjem je odlučio sud da se na naredno ročište pozove tužena M. M.2 i privremeni zastupnik iste sa nalazom veštaka. Veštaci su se podneskom od 16.05.2006. godine izjasnili na primedbe tužilje na nalaz i mišljenje. Ročište 17.05.2006. godine je odloženo, odlučeno je da će se od Zdravstvenog centra L. tražiti izveštaj o važenju okruglog pečata i naziva na istom u periodu od 23.05.2001. godine a ujedno je naloženo tužilji da u pogledu eventualnog tužbenog zahteva predloži dokaze pismenim podneskom i isti obrazloži. Ročište 19.06.2006.godine nije održano jer nije bila uredna dostava za tuženu Lj., sada J., a punomoćnik tužilje je predložio da se pozovu na sledeće ročište svedoci M. Đ. i M. J. na okolnost sačinjenja zaveštanja. Punomoćnik tužilje je podneskom od 17.08.2006.godine predložio da se odloži ročište zakazano za 04.09.2006. godine, pa isto nije održano. Podneskom tužilje od 12.10.2006. godine uređen je tužbeni zahtev tako što je predloženo da se utvrdi da zaveštanje ostavioca pokojnog M. C. ne proizvodi pravno dejstvo što su tuženi dužni da priznaju i trpe, te da se utvrdi šta je sve predmet zaostavštine odnosno, koja nepokretna imovina, novac na štednim knjižicama i novac u gotovini koju je u kući posedovao pokojni, što su tuženi dužni da priznaju i trpe, pa da navedena imovina bude uručena zakonskim naslednicima po zakonskom redu nasleđivanja. Ročišta zakazana za 06.11.2006. i 12.12.2006. godine nisu održana jer nije bilo dokaza za urednu dostavu poziva za tuženu Lj. J. odnosno M. J., a pri tome je i punomoćnik tužilje molio odlaganje ročišta zakazano za 12.12.2006. godine.

U 2007. godini nije održano ročište 10.01.2007. godine jer nije pristupila tužilja zbog bolesti, i sud je rešenjem odredio da će se na sledećem ročištu zakazanom za 22.02.2007. godine saslušati parnične stranke kao i svedoci Đ. i J.. Podneskom od 29.01.2007. godine tužilja je dostavila prepis posedovnih listova i izvestila sud da ostaje kod tužbenog zahteva preciziranog u podnesku od 09.11.2006. godine kao i kod eventualnog (alternativnog) tužbenog zahteva od 25.02.2002. godine. Na ročištu 22.02.2007. godine saslušani su predloženi svedoci M. Đ. i M. J. i zaključena je glavna rasprava.

Opštinski sud u Loznici je delimičnom presudom broj P. 477/02 od 22.02.2007. godine odbio primarni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da zaveštanje ostavioca pokojnog M. C. ne proizvodi pravno dejstvo a što su tuženi dužni priznati i trpeti s tim da će se o preostalom tužbenom zahtevu kao i o troškovima parničnog postupka odlučiti docnjom odlukom. Pismeni otpravak presude je ekspedovan 23.02.2007. godine, na istu je tužilja uložila žalbu 12.03.2007. godine koju je dopunila podneskom od 13.04.2007. godine. Presudom Okružnog suda u Šapcu broj Gž. 922/07 od 06.06.2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena delimična presuda Opštinskog suda u Loznici broj P. 47/02 od 22.02.2007. godine. Na tu odluku tužilja je izjavila reviziju dana 02.07.2007. godine, a rešenjem Vrhovnog suda u Beogradu broj Rev. 743/08 od 19.03.2008. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Okružnog suda u Šapcu Gž. 922/07 od 06.06.2007.godine.

Spis je iz Vrhovnog suda Srbije dostavljen u Opštinski sud u Loznici dana 16.04.2008. godine, a sud je zakazao ročište za 12.11.2008. godine. To ročište 12.11.2008. godine nije održano jer je punomoćnik tužilje obavestio sud da je sprečen da pristupi. Ročište 01.12.2008. godine nije održano jer nije pristupio punomoćnik tuženog A.M. a punomoćnik tužilje je predložio da se glavna rasprava zakaže početkom februara meseca 2009. godine pošto su i tužilja i on sprečeni da u januaru mesecu pristupe na ročište. Sud je od Agencije za osiguranje depozita dopisom od 15. 12.2008. godine tražio dostavljanje izveštaja o stanju depozita za sada pokojnog M. C. i to iznos novca na štednim knjižicama I. b. i B. u L., a koje banke su udovoljile traženju suda dopisima od 22.12.2008. i 20.01.2009. godine.

U 2009. godini ročišta zakazana za 02.03.2009. i 02.04.2009. godine nisu održana jer je tužilja podnescima zamolila odlaganje ročišta zbog njene bolesti. Tužilja je podneskom od 06.05.2009. godine postavila primarni tužbeni zahtev kojim je tražila da se utvrdi da je nastupio raskidni uslov iz stava 4 zaveštanja pokojnog, te se utvrdi da on ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na zaostavštinu opisanu u stavu 3 zaveštanja, da se utvrdi da su predmet zaostavštine nepokretna imovina i novčana sredstva, kao i da se za naslednike na zaostavštini po zakonskom redu nasleđivanja oglase tačno određena lica u određenim preciziranim idealnim delovima, ujedno tražeći i troškove spora. Ročište 12.05.2009. godine nije održano. Tužilja je podneskom od 01.06.2009. godine predložila da se saslušaju svedoci S. Z. i J. P. na okolnost odnosa tužene R.J. prema pokojnom C. navodeći da su te činjenice bitne za ocenu da li je uslov iz zaveštanja ispunjen, i navedeno je da tužilja ostaje kod preciziranog tužbenog zahteva kao i kod eventualnog (alternativnog) tužbenog zahteva. Ročište 12.06.2009. godine nije održano jer su prisutne parnične stranke predložile da se ročište odloži zbog korišćenja godišnjeg odmora, te je isto odloženo za 28.09.2009. godine na kome će se saslušati parnične stranke. Na ročištu 28.09.2009. godine saslušana je tužilja u svojstvu parnične stranke i naredno je zakazano za 05.11.2009. godine. Podneskom od 19.10.2009. tužena je predložila da se odredi privremena mera kojom će se zabraniti tuženoj J. R. da na bilo koji način, prodajom, davanjem u zakup raspolaže nepokretnostima koje čine predmet zaostavštine pok. C. M., sečom šume i slično kao i raspolaganjem novcem i drugim predmetima koji su predmet zaostavštine pod pretnjom novčanog kažnjavanja. Ročište 05.11.2009. godine nije održano a sledeće je zakazano za 30.11.2009. i određeno je da će se na istom saslušati stranke. Podneskom od 26.11.2009. godine tužilja je izvestila sud da ne može pristupiti na ročište 30.11.2009. godine zbog bolesti i predložila da se isto odloži. Nije održano ročište 30.11.2009. godine i sud je doneo rešenje da se zastane sa postupkom do 01.01.2010. godine.

U 2010. godini je zakazano ročište za 18.06.2010. godine, međutim tužilja je podneskom od 08.06.2010. zamolila da se isto odloži obzirom da nije u mogućnosti da se odazove pozivu u naznačeno vreme a pri tome je dostavila i uverenje osnovne škole pa ročište 18.06.2010. godine nije održano i zakazano je naredno za 06.09.2010. godine. Ročište 06.09.2010. godine je održano ali nije izvođen dokaz saslušanjem stranaka pošto tužena R. nije uredno primila poziv radi saslušanja. Ročište 22.10.2010. nije održano zbog generalnog štrajka administrativnih radnika suda i isto je zakazano za 01.12.2010. godine, ali to ročište nije održano jer je tužilja telegramom obavestila sud da je sprečena da pristupi na isto zbog bolesti. Isto tako nije održano ni ročište 25.01.2011. godine jer tužena J. M. nije uredno primila poziv.

U 2011. godini, tužilja je podneskom od 16.02.2011. godine predložila izdavanje privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti kao i novca na štednim knjižicama i pokretnim stvarima u zaostavštini pok. C. M. pod pretnjom novčanog kažnjavanja. Ujedno je podneskom od 08.03.2011. godine tražila od suda da proveri da li su pozvani primili pozive za ročište i da li su se vratile povratnice kao dokaz uručenja te ako sve stranke nisu uredno primile poziv da je sud o tome obavesti kako ne bi morala dolaziti u L. i imala nepotrebne troškove. Na ročištu 23.03.2011. godine punomoćnik tužilje je predložio izvođenje dokaza saslušanjem svedoka navedenih u podnesku od 06.05.2009. godine na okolnost nastupa raskidnog uslova iz testamenta pokojnog da tužena R. J. nije pružila odgovarajuću negu, pažnju i lečenje pokojnom M. C., kao i na okolnost obima i vrednosti zaostavštine pokojnog, te je predložio i saslušanje nova dva svedoka na iste okolnosti-nastupanja raskidnog uslova, na ovom ročištu saslušana je tužilja u svojstvu suparnične stranke, a ročište je odloženo za 25.05.2011. godine i odlučeno je da će se pozvati tuženi radi saslušanja kao i predloženi svedoci.

Rešenjem Osnovnog suda u Loznici broj P.2073/10 od 23.03.2011. godine odbijen je predlog tužilje kojim je tražila da se odredi privremena mera zabrane tuženoj J. R. da na bilo koji način prodajom, davanjem u zakup, sečom šume i slično raspolaže nepokretnostima kao i da raspolaže novcem na štednim knjižicama. Protiv ove odluke žalbu je blagovremeno uložila tužilja, a rešenjem Višeg suda u Šapcu broj Gž.1106/11 27.07.2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i rešenje Osnovnog suda u Loznici broj P.2073/10 od 23.03.2011. godine je potvrđeno.

Tužilja je podneskom od 18.08.2011. godine izvršila dopunu preciziranog tužbenog zahteva od 04.05.2009. godine kojim je tražila da se utvrdi da je predmet zaostavštine pokojnog pored navedenih katastarska parcela još jedna katastarska parcela te je izvestila sud da ostaje i kod eventualnog (kako se navodi alternativnog) zahteva kojim se traži da se utvrdi da je zaveštanjem pokojnog povređen nužni deo tužilje i da se izvrši redukcija zaveštanja za utvrđeni nužni deo u korist tužilje što su tuženi dužni priznati i trpeti. Na zakazano ročište 25.07.2011. godine nije pristupila tužilja, a sud je i konstatovao da se spisi nalaze u Višem sudu radi odluke po žalbi na privremenu meru, ročište je odloženo i zakazano je za 29.08.2011. godine. Međutim, ročište 29.08.2011. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Podneskom od 24.10.2011. godine tužilja je precizirala tužbeni zahtev i to kako primarni tako i eventualni, a tužena prvog reda je podneskom od 09.11.2011. godine osporila i primarni i eventualni zahtev predlažući da sud oba odbije i obaveže tužilju na snašanje troškova postupka. Ročište 09.11.2011. godine nije održano jer za tuženog M. T. nije bila uredna dostava poziva. Ročište 26.12.2011. godine je održano i saslušani su svedoci Č. M. i J. P., naredno ročište je zakazano za 13.03.2012. godine te je odlučeno da se na isto pozovu svedoci B. M. i M. kao i tuženi radi saslušanja.

U 2012. godini, tužilja je uz podnesak od 05.03.2012. godine dostavila Sporazum koji je zaključen u L. 28.02.2012. godine između J. Lj. ovde tužilje i Č. M. iz M.g P. Na ročištu 13.03.2011. punomoćnk tužilje je predložio da se isto odloži kako bi utvrdio tačan identitet tužene M. J., odnosno da li je pravo i tačno ime i prezime tužene M. J. ili J. Lj., a istakao je i da tužilja ima saznanja da je od strane tužene J. R. izvršena prodaja kuće u L. te je predložio da sud naloži tuženoj da za sledeću raspravu dostavi dokaz o otuđenju i o kakvim pravnim poslom se radi, pa je ročište odloženo i sledeće zakazano za 23.05.2012. godine. Podneskom od 19.03.2011. tužilja je izvršila preciziranje zahteva, te je kao tuženu četvrtog reda označila je J. Lj. dostavljajući izvod iz Matične knjige rođenih za istu. Tužilja je podneskom od 15.05.2012. godine uredila eventualni tužbeni zahtev kojim se traži utvrđenje povrede nužnog dela tužilje i na okolnost osnovanosti i visine eventualnog tužbenog zahteva predložila je dokazne predloge između ostalog i veštačenje putem veštaka ekonomsko-finansijske struke. Na ročištu 23.05.2012. godine je punomoćnik tužene prvog reda J. R. izvestio sud da je toga dana – 23.05.2012. primio podnesak tužilje od 15.05.2012. godine i da se ne može na isti izjasniti na tom ročištu, a sud je i konstatovao da nema dokaza da su ostali tuženi primili navedeni podnesak tužilje, pa je isto odloženo i sledeće zakazano za 31.07.2012. godine na koje su proglasom rešenja pozvani i prisutni svedoci. Ročište 31.07.2012. godine nije održano jer nije bila uredna dostava poziva za tužene M. M.2, J. Lj.1 i J. Lj.2. Na ročištu 28.08.2012. punomoćnik tužene se protivio tužbenom zahtevu osporio je i eventualni (alternativni) tužbeni zahtev kao i primarni iz podneska od 29.06.212. godine, ročište je odloženo i sledeće zakazano za 23.11.2012. godine. Tužilja je podneskom od 30.08.2012. uredila primarni tužbeni zahtev. Ročište 23.10.2012. godine je odloženo jer je punomoćnik tužilje obavestio sud da je tužilja sprečena da pristupi na to ročište te je izvestio sud da će zbog prirode bolesti tužilja biti u mogućnosti da u sud pristupi u decembru mesecu 2012., te je sud naredno ročište zakazao za 03.12.2012. godine. Međutim, ni ročište 03.12.2012. godine nije održano jer je tužilja podneskom obavestila sud da je sprečena da na isto pristupi, prilažući uz taj zahtev i medicinsku dokumentaciju.

U 2013. godini, tužilja je podneskom od 18.03.2013. godine predložila izvođenje dokaza građevinskim veštačenjem kako bi se moglo utvrditi da li je i u kom obimu povređeno pravo tužilje kao testamentalnog naslednika na nužni nasledni deo. Ročište 09.04.2013. nije održano.Podneskom od 16.05.2013. godine tužilja je navela da ostaje kod svih dokaznih predloga, kao i tužbenih zahteva te je predložila da se saslušaju tužilja i tužena prvog reda J. R. na okolnost obima zaostavštine pok. C. M. Ročišta 21.06.2013. i 10.09.2013. godine nisu održana jer za tuženu Lj. M.2 nije bilo dokaza da je primila poziv. Na ročištu 05.11.2013. saslušani su tužilja, tužena J. R., tuženi T. M. i tužena M. Lj.2 u svojstvu parničnih stranaka, ročište je odloženo i sledeće zakazano za 22.01.2014. godine a tužilji je naloženo da u prolazni depozit suda uplati iznos od 20.000,00 dinara u roku od 15 dana nakon čega će sud rešenjem veštacima poljoprivredne i ekonomske struke naložiti predmet veštačenja. Rešenjem suda od 02.12.2013. godine određeno je izvođenje dokaza veštačenjem putem veštaka građevinske struke kao i putem veštaka poljoprivredne struke, međutim, pošto je veštak poljoprivredne struke izvestio sud da iz ličnih razloga nije u mogućnosti da veštači u ovom predmetu, sud je rešenjem od 16.12.2013. odredio izvođenje dokaza putem drugog veštaka poljoprivredne struke.

U 2014. godini, ročište 22.01.2014. nije održano, konstatovano je da veštaci nisu postupili po nalogu suda te nisu dostavili svoje nalaze i zakazano je sledeće za 27.03.2014. godine. Dana 17.03.2014. godine veštak građevinske struke je dostavio nalaz sa mišljenjem. Ročište 27.03.2014. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Dana 06.05.2014. veštak poljoprivredne struke je dostavio svoj pismeni nalaz i mišljenje. Na ročištu 12.06.2014. godine punomoćnik tužilje je predložio da se izvede dokaz veštačenjem po veštaku šumarske struke sa spiska stalnih sudskih veštaka, kom dokaznom predlogu se nije protivio punomoćnik tužene J. R.. Ročište je odloženo a sledeće zakazano za 25.07.2014. godine s tim što je odlučeno da će se posebnim rešenjem veštaku naložiti predmet veštačenja a punomoćniku tužilje je naloženo da na ime predujma veštačenja uplati iznos od 15.000,00 dinara u roku od 7 dana.

Predmetni parnični postupak je u toku.

Razmatrajući navode i razloge zahteva predlagača J. Lj. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku kojima se ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji se vodi pred Osnovnim sudom u Loznici pod brojem P. 2073/10, a koji predmet još nije završen, ovaj sud, odlučujući saglasno odredbama člana 8a i člana 86. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/2008, 104/2009, 101/2010, 101/2011 i 101/2013), vodeći pri tome računa i o odredbi člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije kojom je propisano da svako ima pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, a koja prava su po svojoj sadržini u osnovi istovetna pravima propisanim članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pri tome polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koji se odnose na predmetni sudski postupak, je utvrdio da je predlagač pokrenula parnični postupak pred Opštinskim sudom u Loznici tužbom dana 25.02.2002. godine koja je zavedena pod brojem P.477/02, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Loznici pod brojem P. 2073/10, i da postupak do podnošenja predloga za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku – 13.06.2014. godine nije završen pred prvostepenim sudom.

Utvrđeno je da parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je i podnet ovaj predlog, od svog pokretanja podnošenjem tužbe dana 25.02.2002. godine pa do podnošenja zahteva za zaštitu prava na razumno suđenje od ovde predlagača – 13.06.2014. godine traje 12 godina 3 meseca i 18 dana i još uvek nije završen pred prvostepenim sudom, a što samo po sebi ukazuje da je osnovan zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, odnosno njegov zahtev za ubrzanje postupka, saglasno čemu, ovaj sud smatra da je u konkretnom slučaju povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku.

Prilikom odlučivanja o podnetom zahtevu ovaj sud je vodio računa o tome da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a koja je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu,ponašanja predlagača kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koje vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za predlagača.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, ovaj sud je ocenio da se ovde radilo o složenom sporu u kome je sud trebalo da odluči o primarnom i eventualnom tužbenom zahtevu postavljenim u tužbi, kao i o postavljenom primarnom zahtevu po preinačenoj tužbi nakon pravnosnažno odbijenog primarnog zahteva postavljenog u tužbi, kao i odlučiti o zahtevu tužilje, ovde predlagača za izdavanje privremene mere, a pri tome je više lica tuženo, što je sve doprinelo trajanju ovog postupka. Pri tome, sud je odlučio o primarnom tužbenom zahtevu delimičnom presudom broj P.477/02 od 22.02.2007. godine kojom je odbijen zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da zaveštanje ostavioca pokojnog C. M. ne proizvodi pravno dejstvo što su tuženi dužni priznati i trpeti, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Šapcu broj Gž. 922/07 od 06.06.2007. godine, a i revizija tužilje, ovde predlagača je odbačena rešenjem Vrhovnog suda Srbije u Beogradu broj Rev.743/08 od 19.03.2008. godine, nakon čega je predlagač kao tužilja preinačila tužbu postavljajući drugi primarni tužbeni zahtev kojim je tražila utvrđenje delimične ništavosti predmetnog zaveštanja pokojnog C. M., a ostajući pri tome i kod eventualnog tužbenog zahteva kojim je tražila da se utvrdi da je istim zaveštanjem povređeno pravo tužilje kao testamentalne naslednice na nužni nasledni deo. Za utvrđivanje činjeničnog stanja trebalo je u konkretnom slučaju izvesti složen dokazni postupak, pre svega veštačenjem, kako neuropsihijatrijskim veštačenjem na okolnosti pravne valjanosti osporenog testamenta, tako i veštačenjem putem veštaka građevinske, poljoprivredne i drugih struka radi utvrđenja obima zaostavštine pok. testamentalnog ostavioca, a radi utvrđenja osnovanosti eventualnog tužbenog zahteva tužilje da li joj je povređeno pravo na nužni nasledni deo, ali što sve ne može opravdati dužinu trajanja ovoga postupka i činjenicu da isti još uvek nije okončan.

Po oceni ovoga suda, prvostepeni sud se nije tokom postupka koristio ovlašćenjima propisanim Zakonom o parničnom postupku, iako je u članu 10. Zakona o parničnom postupku („Sl. list SFRJ“ br.4/77, 36/77, 6/80…. 27/90, 35/91 i „Sl. list SRJ“ br.27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, propisano je da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku. Isto tako je i odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.125/04, 111/09) koji se primenjivao u ovom postupku od 23.02.2005. godine, propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je su dužan da nastoji da postupak sprovede.

Naime, sud nije izvršio koncentraciju dokaza i nije se koristio ovlašćenjima prilikom vršenja dostave pismena tuženima (nije odmah postavio privremenog zastupnika tuženoj M. M.2, koja je zajedno sa svojom decom sinovima M. Lj.1 i M. T. i ćerkom M. Lj.2 kao zakonska naslednica pok. tuženog M. M.1 nakon njegove smrti označena kao jedna od pravnih slednika istoga u 2003. godini, iako je izvešten da se M. M.2 nalazi u inostranstvu i da se ne zna njeno tačno prebivalište, već je po učinjeno rešenjem br.P.477/02 od 28.11.2003. godine), a imao je problem tokom čitavog postupka oko dostave poziva na ročišta za glavnu raspravu tuženima, tako da većina zakazanih ročišta za glavnu raspravu nije održana zbog neuredne dostave poziva za nekog od tuženih, tako da je od zakazanih 58 ročišta, zbog neuredne dostave poziva za nekog od tuženih nije održano 18 ročišta, a što je sve dovelo do dugog trajanja postupka i nezavršavanja postupka pred prvostepenim sudom.

Međutim, po oceni ovoga suda i predlagač, kao tužilja u predmetnom parničnom postupku je svojim radnjama u postupku doprinela dugom vođenju istoga. Naime, kao prvo, svi tuženi su srodnici tužilje, ovde predlagača i ona je morala da dostavi njihove tačne adrese već u tužbi, odnosno u podnesku kojim je zakonske naslednike pok. M. M.1 označila kao tužene po pravu predstavljanja iza pok. M. M.1, odnosno u podnesku od marta meseca 2003. godine kada ih je označila kao pravne sledbenike tuženog, M. M.1 koji je preminuo tokom postupka. Isto tako, predlagač je tokom trajanja ovog postupka tražila odlaganje i neodržavanje ročišta za glavnu raspravu, pa je tako ročište 28.07.2003. godine odloženo na zahtev tužilje, na ročište 10.01.2007. godine nije pristupila tužilja zbog bolesti pa je isto odloženo, ročište 12.11.2008. godine nije održano jer je punomoćnik tužioca izvestio sud da je sprečen da pristupi, a tužilja je tražila odlaganje i 4 ročišta zakazana u 2009. godini (04.02.2009., 02.03.2009., 02.04.2009. i 30.11.2009.), 2 ročišta u 2010. godini (18.06.2010. i 1.12.2010.) jedno ročište u 2011. godini (25.05.2011.) i 3 ročišta u 2012. godini (13.03.2012., 23.10.2012. i 3.12.2012.).

Ujedno, iako je predlagač kao tužilja u tužbi postavila primarni i eventualni zahtev, a o primarnom je odlučeno pravnosnažnom delimičnom presudom Opštinskog suda u Loznici br.P.477/02 od 22.02.2007. godine kojom je odbijen primarni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je zaveštanje ostavioca pok. M. C. ne proizvodi pravno dejstvo, a što su tuženi dužni priznati i trpeti, s tim da će se o preostalom tužbenom zahtevu kao i o troškovima parničnog postupka odlučiti docnijom presudom, predlagač je tek u podnesku od 15.05.2012. godine uredila eventualni tužbeni zahtev kojim se zahteva utvrđenje povrede nužnog dela tužilje kao testamentalne naslednice i na okolnost osnovanosti i visine eventualnog tužbenog zahteva predložila je dokazne predloge između ostalog i veštačenje putem veštaka ekonomsko-finansijske struke, a podneskom od 18.03.2013. godine je predložila izvođenje dokaza i građevinskim veštačenjem kako bi se utvrdilo da li je i u kom obimu povređeno pravo tužilje kao testamentalnog naslednika na nužni nasledni deo, da bi na ročištu 12.06.2014. godine punomoćnik tužilje predložio da se izvede dokaz i veštačenjem po veštaku šumarske struke, a koji dokazi su, po oceni ovoga suda, a saglasno odredbama člana 48.-52. Zakona o nasleđivanju, ključni za utvrđenje obima zaostavštine i povrede nužnog naslednog dela, odnosno za odlučivanje o osnovanosti eventualnog tužbenog zahteva.

Navedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da je zahtev predlagača za ubrzanja postupka osnovan, primenom odredbi čl.8a. i 86. Zakona o uređenju sudova, te je stoga odlučeno kao u stavu 1. izreke i naloženo Osnovnom sudu u Loznici da u predmetu br.P.2073/10 postupak okonča u što skorijem roku, a najkasnije u roku od 120 dana, imajući u vidu dokaze koje sud treba da izvede, kao i da su neki od dokaza kao što je građevinsko i poljoprivredno veštačenje izvedeni u dosadašnjem toku postupka dostavljanjem pismenih nalaza i mišljenja veštaka.

Međutim, zbog izloženog doprinosa predlagača kao tužilje trajanju predmetnog parničnog postupka, po oceni ovoga suda, nije osnovan zahtev predlagača za naknadu štete i materijalno obeštećenje zbog povrede zajamčenog prava na suđenje u razumnom roku, pa je odlučeno kao u stavu 2. izreke i u tom delu zahtev predlagača je odbijen.

Imajući u vidu napred navedeno, ovaj sud je primenom odredbi člana 8a., člana 86., člana 15. stav 3. i člana.23. stav 1. tačka 2. Zakona o uređenju sudova odlučio kao u izreci.

SUDIJA
Branka Maljković

Napomena:
Rešenjem VKS Rž g 59/2014 odbija se kao neosnovana žalba predlagača Lj.J izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu R4 g 193/14.