REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 2421/2014
Dana 08.07.2015. godine
B E O G R A D
Nemanjina br. 9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorice Đaković, predsednika veća, dr Dragice Popesku i Svetlane Pavić, članova veća, u parnici tužilje AA, čiji je punomoćnik AB, protiv tužene BB, čiji je punomoćnik advokat AB1, radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužilje koja je izjavljena protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 51 P br. 52950/10 od 06.06.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2015. godine, doneo je

PRESUDU

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 51 P br. 52950/10 od 06.06.2013. godine.

Obrazloženje

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 51 P br. 52950/10 od 06.06.2013. godine stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA iz Beograda, kojim je tražila da se utvrdi da je pored svojeg ranije suvlasničkog udela od 1/4 suvlasnik na još 1/4 dela na osnovu ulaganja u rekonstrukciju i dogradnju, odnosno suvlasnik na ukupno 1/2 dela nepokretnosti – kuće aa, a što je tužena BB dužna da trpi da se u zemljišnim knjigama ili katastru, bez njenog daljeg prisustva izvrši upis prava svojine od ukupno 1/2 idealnog suvlasničkog dela nepokretnosti u korist tužilje na nepokretnosti – kući aa, kao neosnovan. Stavom drugim izreke pobijane presude obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 221.400,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Protiv ove presude tužilja je izjavila blagovremenu žalbu pobijajući je iz svih žalbenih razloga predviđenih odredbom člana 360 ZPP.

Ispitujući pravilnost ožalbene presude u granicama ovlašćenja iz člana 372 ZPP (“Službeni glasnik RS” br. 125/04, 111/09) ovaj sud ocenio da je žalba tužilje neosnovana.

Tužena je odgovorila na žalbu tužilje, predlažući da se ista odbije kao neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude pred prvostepenim sudom nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje povrede ovaj sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, a žalbom nije ukazano na druge povrede odredaba parničnog postupka koje bi mogle biti od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja i tužena su suvlasnice sa po 1/4 idealnog dela nepokretnosti (porodične stambene zgrade) u ulici Kordunaškoj br. 23 u Zemunu, sagrađenoj na parceli br. 2819/3 KO Zemun. Pokojna majka parničnih stranaka, AA1, bila je suvlasnik sa 2/4 udel na predmetnoj nepokrenosti, u čiju korist je za života bilo konstituisano pravo doživotnog plodouživanja na preostalih 1/2 predmetne nepokretnosti. Overenom pismenom izjavom tužene i AA1, kao suvlasnica predmetne nepokretnosti, dozvoljeno je tužilji da može kao suvlasnica na predmetnoj nepokretnosti zgradi aa, da izvrši rekonstrukciju, gradnju i dogradnju na ovim nekretninama, zgradi i parcelama, prema planu i projektu koji bude podnela opštini Zemun na odobrenje. Ta izjava je služila tužilji kao saglasnost tužene i njihove pokojne majkeza ishodovanje građevinske dozvole za gore opisane radove, kod opštine Zemun. Tužilja je opštinu Zemun obavestila, pismeno prijavivši početak sledećih radova na investicionom održavanju u predmetnoj stambenoj zgradi aa: pretres krova sa zamenom dotrajalih letvi, rogova i krovnog pokrivača; zamena dotrajalih trščanih plafona u dve prostorije; zamena dotrajalih jednokrilnih prozora u tri prostorije; zamena dotrajalih dvokrilnih prozora u tri prostorije; zamena dotrajalih trokrilnih prozora u dve prostorije; zamena dvoja dotrajalih vrata; zamena dotrajalih oluka; zamena dotrajalih podova u četiri prostorije; oblaganje zidova kupatila keramičkim pločicama; horizontalna i vertikalna izolacija vlage u zidovima; zamena dotrajalih uređaja u postojećem kupatilu; zamena dotrajale elektroinstalacije; popravka oštećenih zidova – obijanje starog maltera; novo malterisanje i krečenje; betoniranje staza u dvorištu; popravka dotrajalih delova ograde. Od Odeljenja za građevinsko komunalno-stambene poslove opštine Zemun, obaveštena je da nije potrebno pribavljati odobrenje za izgradnju, u smislu člana 14 Odluke o izgradnji objekata građana (“Službeni list Grada Beograda” br. 26/86 i 12/89), već samo opis radova sa skicom izmene i dopuna koje se vrše u tehničkoj dokumentaciji, jer se pod navedenim radovima podrazumevaju radovi investicionog održavanja, kao i radovi u okviru postojećeg objekta kojima se poboljšavaju uslovi stanovanja, odnosno stvaraju uslovi za vršenje određene delatnosti, a kojima se ne menjaju konstruktivni elementi i ne ugrožava stabilnost i spoljni izgled objekta, a kako je navedeno u Obaveštenju opštine Zemun od 11.05.1995. godine, upućenog tužilji. Radi izvođenja navedenih radova tužilja je 22.05.1995. godine zaključila Ugovor o zajmu sa Narodnom bankom Jugoslavije, kojim joj je odobren zajam u iznosu od 60.000,00 dinara, sa rokom vraćanja od 40 godina, kao i Ugovor o zajmu na iznos od 20.000,00 dinara, dana 14.11.1996. godine, takođe sa rokom vraćanja od 40 godina, koje zajmove je vraćala od svojih sredstava i zbog čega je prihvatila zabeležbu hipoteke prvog reda na stanu i angažovala je preduzeće „_“ iz Beograda, za izvođenje radova na spornom objektu. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke, VV, utvrđeno je da je tužilja izvela radove na rekonstrukciji kuće, koja se razlikuje u odnosu na stanje pre rekonstrukcije u tome što je ulazni antre, koji je bio zastakljena veranda, ozidan i natkriven međuspratnom pločom, promenjeni su fasadna stolarija i ulazna vrata, uključujući i rešetke; od predsoblja koje se koristilo kao dnevna soba, jedan deo je ostao predsoblje, a ostatak pretvoren u stepenišni prostor sa ostavom i deo novog, većeg, potpuno renoviranog kupatila. Jedna spavaća soba je ostala u istom gabaritu, ali je potpuno rekonstruisana: plafon, zidovi, fasadna stolarija, pod i drugo. Druga spavaća soba je rušenjem zida spojena sa trpezarijom i kuhinjom i sve je rekonstruisano, kao i spavaća soba, a novoizgrađenim armiranobetonskim stepeništem, izlazi se na tavanski prostor. U prizemlju su urađeni moleraj, u trpezariji skinut parket s poda i urađen ravnajući sloj sa keramičkim pločicama, na dva zida je urađena keramika u visini od 1,4 metara. U dnevnom boravku je ishoblovan parket kao i u hodniku. Kupatilo je prošireno sa postavljanjem novih sanitarija, kao i pločicama na podu i na zidovima do plafona. U spavaćoj sobi je presložen parket i postavljena je roletna na prozoru. Stari tavanski prostor, uključujući od kara tavana, sve do krovnog pokrivača, potpuno je uklonjen i zamenjen novim, koji je većeg gabarita i površine zbog dela tavana koji se nalazi iznad ozidanog antrea, izveden je nadzidak i kalkanski zidovi sa jednim pregradnim zidom, zatim armirano-betonske grede i stubovi (betonske rožnjače i stolice), sa drvenom krovnom konstrukcijom podaščanom daskom i postavljanjem ter hartije i crepom. U tavanu su postavljena dva krovna prozora i drveni prozori sa dvostrukim staklom u kalkanu. Izvedeni su horizontalni i vertikalni oluci sa opšivkama oko krovnih prozora i dimnjaka. Takođe, na kući je izvršena kompletna rekonstrukcija elektro razvoda i zamena elektro galanterije i zamena razvodnog ormana, kao i zamena kanalizacione i vodovodne mreže, ali je objekat i dalje prikačen na septičku jamu. Tavan je pre konstrukcije imao manju površinu, koja je iznosila 65,86 m2, dok je posle rekonstrukcije tavana 74,71 m2. Veštak je procenio da je građevinska vrednost predmetnog objekta pre izvođenja radova iznosila 6.469.196,49 dinara (56.296,91 evro), a posle izvođenja radova ukupna građevinska vrednost je 9.057.766,34 dinara (81.623,71 evro), dok je na dan veštačenja 15.03.2012. godine, iznosila 8.580.397,05 dinara odnosno 77.321,91 evro. Prema nalazu i mišljenju veštaka svi radovi u obimu, vrsti i količini nisu izvedeni samo prema Obaveštenju poslatom opštini Zemun br. 354-90/95-3 od 11.05.1995. godine, te je prilikom izvođenja radova došlo do promene konstruktivnih elemenata izrade međuspratne ploče, zidanja zidova na samoj ploči, izrade nove krovne konstrukcije, te se može konstatovati da pored radova na investicionom održavanju, izvedeni radovi obuhvataju i radove na rekonstrukciji objekta. Na osnovu navedenog veštak je našao da je građevinska vrednost izvedenih radova za investicionog održavanje prema Obaveštenju opštine Zemun, od 11.05.1995. godine 10.068,24 evra, a građevinska vrednost ostalih radova na rekonstrukciji koji nisu odobreni ovim Obaveštenjem opštine Zemun, 13.477,68 evra. Radovi koje je tužilja izvela spadaju u rekonstrukciju i u investiciono održavanje. Veštak nalazi da je nakon izvedenih radova na prvoj ploči i promenom konstrukcije tavana i krovnog pokrivača, dakle, nakon završetka radova na predmetnom objektu koji nisu u svemu izvedeni prema Obaveštenju opštine Zemun, tavanski prostor dobio veću zapreminu i nalazi se u fazi grubih građevinskih radova, tj. u sivoj fazi. Da bi se nešto moglo tretirati kao potkrovlje, potrebno je pribaviti svu neophodnu urbanističku u tehničku dokumentaciju, uraditi glavni projekat i pribaviti građevinsku upotrebnu dozvolu i dozvolu urbanista, s tim da se po mišljenju veštaka sadašnje stanje tavana može opisati i kao nelegalno izgrađeno potkrovlje, jer se može porušiti na zahtev građevinske inspekcije. No, ukoliko se ta činjenica zanemari, vrednost preostalih ulaganja, radi prevođenja ovako izgrađenog potkrovlja u grubim građevinskim radovima, u potkrovlje koje bi bilo završeno kompletno građevinsko-zanatskim radovima, trebalo bi duplo više sredstava od onih koja su do sada uložena, s tim da je izvedenim građevinskim radovima i na investiconom održavanju i na rekonstrukciji, uvećana građevinska vrednost objekta za 23.545,92 evra. Prema nalazu veštaka površina tavana je ostala ista, kao i sleme, ali su nadzici promenjeni i povećani zbog čega je povećana zapremina tavana, s tim da je sve urađeno nad gabaritom prizemlja koje je ranije postojalo. Radovi koji nisu obuhvaćeni Obaveštenjem opštini, nisu bili nužni, ali su povećali vrednost objekta, a iz iskaza parničnih stranaka je utvrđeno da je tužena znala za sve radove koje je tužilja izvodila od 1995. do 2005. godine i da im se nije protivila.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je prvostepeni sud utvrdio da navedenim rekonstruktivnim radovima pod kojima se u smislu Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS” br. 72/09), članom 2 definisan pojam, između ostalog, "rekonstrukcije," koja predstavlja izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se utiče na stabilnost i sigurnost objekta, menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces, menja spoljni izgled objekta, povećava broj funkcionalnih jedinica, utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životna sredina, menja režim vode, utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra i njegove zaštićene okoline, radovima koje je izvodila tužilja na spornom objektu, nije izgrađena nova stvar.

Odredbom člana 22. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da lice koje od svog materijala, svojim radom izradi novu stvar, stiče pravo svojine na tu stvar. Pravo svojine na novu stvar pripada vlasniku od čijeg je materijala tu stvar na osnovu pravnog posla izradilo drugo lice. U konkretnom slučaju tužilja je angažovala Preduzeće za građevinske poslove, trgovinu i inžinjering “_” iz Beograda, radi rekonstrukcije porodične kuće aa, ali na tavanskoj ploči nije izgrađena nova stambena celina. Odredbom člana 21. istog Zakona propisano je da se po samom zakonu, pravo svojine stiče, između ostalog, stvaranjem nove stvari, ali i spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu i dr. Odredbom člana 23. istog Zakona propisano je da kada su stvari koje pripadaju raznim vlasnicima tako spojene ili pomešane da se više ne mogu razdvojiti bez znatne štete ili bez nesrazmernih troškova, na novoj stvari nastaje pravo susvojine u korist dotadašnjih vlasnika, srazmerno vrednosti koje su pojedine stvari imale u trenutku spajanja ili mešanja. Ako je neko od vlasnika bio nesavestan, savestan vlasnik može zahtevati u roku od godine dana od dana spajanja ili mešanja stvari da mu cela stvar pripadne u svojinu ili da cela stvar pripadne nesavesnom vlasniku i da mu ovaj naknadi vrednost njegove stvari.

Naime, dogradnjom, nadziđivanjem ili adaptacijom građevinskog objekta može se steći svojina na njemu, s tim da nije nužno da graditelj bude i suvlasnik objekta na kome se ovi radovi izvode, već je dovoljno da je o tome postignut sporazum sa vlasnikom, odnosno sa svim suvlasnicima objekta i za punovažnost tog sporazuma nije nužno da bude zaključen u pismenom objektu. Sporazum je punovažan i ako je usmeno između stranaka postignut, a potreba da on bude pismeno sačinjen, zbog dobijanja odobrenja za izvođenje radova, ne utiče na njegovu punovažnost.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud nalazi da tužilja ne bi imala prava na uvećanje suvlasničkog dela zgrade po osnovu izvedenih radova na rekonstrukciji objekta, imajući u vidu da se navedenim radovima koji su povećali kvalitet postojeće predmetne nepokrenosti i njegovu građevinsku vrednost, nije promenila postojeće površine i spratnost objekta, te ne mogu biti osnov za sticanje prava suvlasništva u smislu odredbe člana 20 i 21 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, jer se prema nalaženju prvostepenog suda prema načelnom stavu zajedničkih sednica Saveznog suda, Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 23.10.1990. godine, adaptacijom, rekonstrukcijom i dogradnjom suvlasničkog i građevinskog objekta ne stiče pravo svojine, ako zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno, odnosno ukoliko nije izgrađen poseban deo zgrade koji predstavlja zasebnu celinu, a vlasnik je za takvu gradnju znao i tome se nije protivio.Takođe, Vrhovni sud Srbije je prihvatio pravno shvatanje Republičkog javnog tužioca da se dogradnjom, nadziđivanjem ili adaptacijom građevinskog objekta može steći svojina na njemu i od strane lica koje nije suvlasnik, ako se sa tim saglasi vlasnik, odnosno svi suvlasnici objekta na kojima se ovi radovi izvode, i ako je ovo izvođenje u skladu sa urbanističkim prorpisima. U konkretnom slučaju postojeći karatavan je srušen i napravljeno je na tom mestu “potkrovlje” nad međuspratnom pločom sa vertikalnim armirano-betonskim zidovima i novim krovnim pokrivačem, s tim da istom nedostaju pregradni zidovi. Majka stranaka i tužena su bile upoznate sa tim koje radove tužilja izvodi,budući da su trajali određen niz godina, te se tužilja uselila u kuću tek 2007. godine. Izvesno je da su joj majka i tužena dale, ne samo usmenu, već i pisanu saglasnost da može, kao suvlasnik na ovim nekretninama - zgradi aa, izvršiti rekonstrukciju, gradnju i dogradnju prema planu i projektu koji bude podnela opštini Zemun na odobrenje, što je od uticaja na mogućnost legalizacije ovog objekta, ali ne i na sticanje susvojine, ali je utvrđeno da tavanski prostor koji je tužilja podigla na spratnoj ploči, sa nešto uvećanom korisnom površinom za oko 8 m2, koji je opisan od strane sudskog veštaka, kao nedovršeno potkrovlje, nije nova stvar.

Neosnovano se žalbom tužilje ističe da je prvostepeni sud pogrešno našao da je neosnovan tužbeni zahtev tužilje za uvećanjem suvlasništva na predmetnoj kući, po osnovu izvođenja investicionih i rekonstrukcionih radova u koje je uložila velika novčana sredstva, shodno odredbama čl. 21. i 22. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, čime je povećala svoj suvlasnički udeo za ¼ udela, preko 1/4 koju već poseduje, što je potvrđeno i tumačenjem Vrhovnog suda Srbije u GZZ 89/96 od 24.12.1997. godine. Iz tog razloga smatra da se ne mogu prihvatiti navodi veštaka u nalazu, a potom stav suda u ožalbenoj presudi, da izvedeni radovi ne mogu uticati na promenu suvlasničkih delova. Naime, veštak je u odgovoru na primedbe na nalaz zauzeo stav da nije menjana površine kuće, već je samo povećana vrednost objekta, jer izvedeni radovi predstavljaju investicione radove, a radovi na tavanu se mogu opisati kao nelegalno izgrađeno potkrovlje, jer nisu odobreni, te smatra da izvođenjem istih nije moglo doći do povećanja spratnosti korisne površine objekta. Međutim, isti ne mogu uticati na promenu suvlasničkih odnosa, iako je postavljena međuspratna betonska ploča, izmenjen stari karatavan i napravljen ozidani prostor, pošto nije stvorena nova stvar, u smislu nove stambene jedinice na toj spratnoj ploči, jer, iako je došao do povećanja površine nekadašnjeg tavanskog prostora za oko 8 m2, kako to nalazi veštak, isti je podignut na postojećim gabaritim starog prizemlja, a osim toga nije pretvoren u stan, jer nije utvrđeno da je sprovedena vodovodna, kanalizaciona i eletroinstalaciona mreža, pa proizlazi da je od starog tavana, novim materijalom, sa nešto izmenjenom površinom bivšeg tavanskog prostora, sve ostalo u prethodnim gabaritima. Dakle, iako je tužilja izmenila krovnu konstrukciju i krovni pokrivač, postavila betonske serklaže i betonsko-armiranu ploču između prizemlja i potkrovlja, umesto ranije postojećeg karatavana i izvela druge radove koji direktno utiču na bolju stabilnost i iskorišćenost objekta, ti radovi mogu voditi samo njenom obligacionopravnom zahtevu u odnosu na tuženu, kako je to pravilno našao prvostepeni sud.

Neosnovano se ističe da je prvostepeni sud prihvatio da je tužilja izvela rekonstrukcione radove na potkrovlju, a da rekonstrukcija predstavlja izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši nadziđivanje, sanacija, adaptacija, zamena instalacije, uređaja, postrojenja i opreme, te da utiče na stabilnost i sigurnost objekta, da se njome menjaju bitni konstruktivni elementi, menja tehnološki proces, spoljni izgled objekta, te da rekonstukcija vodi sticanju svojine Međutim, prvostepeni sud pravilno nalazi da u konkretnom slučaju tužilja nije povećala svoj suvlasnički udeo na predmetnoj kući, upravo stoga što nije izgradila novu stvar, bez obzira na činjenicu da što je uvećala građevinsku vrednost objekta za uložena sredstava i rekonstrukcione radove, koji nisu doveli do izgrađenosti potkrovlja, kao novog stanbenog prostora.

Imajući u vidu da se izvedenim radovima tužilje, nisu promenili površina i spratnost predmetnog objekta, bez obzira na postavljanje međuspratne ploče od armiranog betona, umesto karatavana, izvedeni radovi ne mogu biti osnov za sticanje suvlasništva na objektu, u smislu odredbe člana 21 i 22 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Činjenica da objekat može da ima dve etaže, zbog postavljene međuspratne ploče od armiranog betona na kojoj je moguće izgraditi stanbeni prostor, što tužilja nije učinila, ne predstavlja građenje nove stvari u smislu odredaba navedenog zakona, već za sada, samo zamenu starog karatavana, novom armirano-betonskom pločom, budući da je i sam veštak na pitanje suda koliko je još potrebno sredstava uložiti da bi se dovršilo potkrovlje, izjavio da je za to potrebno uložiti još dvostruko više sredstava, odnosno da bi isto moglo da predstavlja novu stvar.

Sud je cenio i ostale navode žalbe, našavši da su bez uticaja na drugačiju odluku suda u ovoj parnici.

Pravilna je odluka prvostepenog suda o troškovima parničnog postupka budući da je ista doneta shodno uspehu stranaka u sporu.

Sa svega izloženog odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 375 ZPP (“Službeni glasnik RS” br. 125/04 i 111/09), primenjene su na osnovu odredbe člana 506 stav 1 ZPP (“Službeni glasnik RS” br. 72/11 sa svim izmenama i dopunama).

PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Zorica Đaković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Jasmina Đokić