Iz zapisnika o glavnoj raspravi od 27. decembra 1996. godine, vidi se da u zapisniku nije konstatovano da je predmetno poravnanje pročitano strankama od strane suda.Po shvatanju prvostepenog suda, ništavost poravnanja proizilazi iz činjenice što u zapisniku o glavnoj raspravi na koje je zaključeno poravnanje nije konstatovano da je isto pročitano strankama, što je obaveza suda u smislu člana 322. stav 2. ZPP.Navedeno stanovište prvostepenog suda nije pravilno.Obaveza suda da vodi računa o tome, da se u smislu člana 322. stav 2. ZPP, po unošenju sadržine poravnanja u sudski zapisnik isto pročita, ima za cilj da osigura da sadržina poravnanja čiji tekst sud unosi u zapisnik u potpunosti odgovara volji stranaka, i zato ako poravnanje nije pročitano, samo zbog toga nije ništavo.Ovo tim pre, kada se iz spisa vidi da su se o sadržini spornog poravnanja stranke o svemu sporazumele neposredno pre ročišta bez prisustva suda, onako kako poravnanje i glasi.Okolnost da li je sudsko poravnanje pročitano strankama bila bi od značaja samo onda kada bi sadržina poravnanja bila u sumnji.Osim toga, prvostepeni sud nije utvrđivao da li je poravnanje pre zaključenja pročitano strankama, već se zadovoljio samo time što to nije konstatovano u sudskom zapisniku.