Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mare Popović iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembra 2010. godine, doneo je

ODLUKA

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mare Popović izjavljena protiv radnje nečinjenja Ministarstva finansija, Poreska uprava, Regionalni centar Kragujevac, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se predlog Mare Popović za odlaganje izvršenja rešenja Ministarstva finansija, Poreska uprava, Filijala Novi Pazar broj 413 - 4/1457-01a od 14. februara 2008. godine.

Obrazloženje

1. Mara Popović iz Novog Pazara, preko punomoćnika Marine Popović, advokata iz Novog Pazara, podnela je 11. juna 2008. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka se istovremeno poziva i na povredu prava iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je 5. marta 2008. godine podnela žalbu protiv rešenja Ministarstva finansija, Poreska uprava, Filijala Novi Pazar broj 413 - 4/1457-01a od 14. februara 2008. godine. Imajući u vidu da ni nakon urgencije od 15. maja 2008. godine nadležni drugostepeni upravni organ o toj žalbi nije odlučio u zakonom predviđenom roku od 50 dana od predaje žalbe, podnositeljka smatra da joj je time povređeno Ustavom zajemčeno pravo na delotvorno pravno sredstvo, kao i pravo na imovinu. Stoga se ustavnom žalbom predlaže da se utvrdi povreda istaknutih prava i odloži izvršenje navedenog prvostepenog rešenja.

2. Ustavna žalba je ustanovljena kao pravno sredstvo Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Ministarstva finansija, Poreska uprava, Filijala Novi Pazar broj 413 - 4 - 1457/2001 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Filijala Novi Pazar donelo je rešenje broj 413 - 4/1457-01a od 14. februara 2008. godine, kojim se obvezniku Mari Popović iz Novog Pazara, ovde podnositeljki ustavne žalbe utvrđuje u odgovarajućem iznosu porez na prenos apsolutnih prava za nepokretnu imovinu, po ugovoru overenom dana 26. novembra 2001. godine broj 713/01. Podnositeljka ustavne žalbe je prvostepenom upravnom organu 5. marta 2008. godine izjavila žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja, koja je u Ministarstvu finansija, Poreska uprava, Regionalni centar Kragujevac primljena 31. marta 2008. godine. Uvidom u službenu belešku koja je sačinjena 25. marta 2008. godine u Ministarstvu finansija, Poreska uprava, Filijala Novi Pazar broj 11 - 413 - 4 - 1457/01a, pored ostalog, je utvrđeno da se poreski obveznik Mara Popović nije odazvala na poziv ovog organa koji je primila 13. marta 2008. godine, a u vezi žalbe koju je izjavila protiv navedenog prvostepenog rešenja, iz razloga što ne želi da učestvuje u postupku utvrđivanja spornog poreza, budući da ja pravo Poreske uprave na utvrđivanje tog poreza zastarelo. Podnositeljka je potom 15. maja 2008. godine podnela zahtev za donošenje rešenja o žalbi, s obzirom da drugostepeni organ nije doneo odluku o žalbi, a koji zahtev je primljen u Ministarstvu finansija, Poreska uprava, Regionalni centar dana 20. maja 2008. godine. Odlučujući o navedenoj žalbi Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Regionalni centar Kragujevac donelo je 28. maja 2008. godine rešenje broj 01 - 413 - 1 - 00208/2008 - 3, kojim je poništilo prvostepeno ožalbeno rešenje i predmet vratilo prvostepenom upravnom organu na ponovni postupak i odlučivanje. Navedeno drugostepeno rešenje je 19. avgusta 2008. godine dostavljeno prvostepenom upravnom organu sa nalogom da se jedan primerak tog rešenja uruči žaliocu uz potvrdu prijema. Podnositeljka je 30. maja 2008. godine podnela tužbu Vrhovnom sudu Srbije zbog neodlučivanja drugostepenog upravnog organa o žalbi u zakonom predviđenom roku od 50 dana od dana prijema žalbe.

4. Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja sledeće odredbe Ustava i zakona:

Ustavom je utvrđeno: da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči mirno uživanje imovine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, kao i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (člana 58.).

Kako su odredbama člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini istovetna pravima iz člana. 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07), koji se primenjivao u vreme podnošenja žalbe, propisano je: da se tužba u upravnom sporu može podneti, kao da je žalba odbijena, i onda kada podnosilac tužbe istakne da o njegovoj žalbi odluka nije doneta u zakonskom roku (član 140. stav 4.); da po žalbi drugostepeni poreski organ mora odlučiti u roku od 60 dana od dana predaje žalbe (člana 147. stav 4.).

5. Polazeći od sadržine ustavne žalbe i zahteva podnositeljke, Ustavni sud je utvrdio da je predmet osporavanja ustavne žalbe radnja nečinjenja nadležnog drugostepenog upravnog organa, odnosno nedonošenje u zakonom predviđenom roku rešenja o žalbi protiv rešenja Ministarstva finansija, Poreska uprava, Filijala Novi Pazar, broj 413 - 4/1457-01a od 14. februara 2008. godine. S tim u vezi, ocenjujući osnovanost navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava na koje podnositeljka ukazuje, Ustavni sud nalazi da navedena ocena pre svega zavisi od utvrđivanja činjenice da li je odlučeno o žalbi podnositeljke protiv navedenog rešenja Ministarstva finansija, Poreska uprava, Filijala Novi Pazar.

U tom smislu utvrđeno je, kao što se i u samoj ustavnoj žalbi navodi, da je 5. marta 2008. godine podnositeljka ustavne žalbe izjavila žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja. O izjavljenoj žalbi odlučeno je 28. maja 2008. godine rešenjem Ministarstva finansija, Poreska uprava, Regionalni centar Kragujevac broj 01 - 413 - 1 - 00208/2008 - 3, kojim je poništeno prvostepeno ožalbeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom upravnom organu na ponovni postupak i odlučivanje.

Međutim, imajući u vidu da je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisani rok za odlučivanje o žalbi 50 dana od dana prijema žalbe, Ustavni sud nalazi da je za ocenu povrede ustavnog prava na pravno sredstvo od značaja i vremenski period u kome je u konkretnom slučaju doneta odluka o izjavljenoj žalbi. Ovakvo stanovište Sud zasniva i na praksi Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj samo postojanje prava na pristup sudu nije dovoljno, već pravo na pristup sudu mora biti i efikasno. Iako se praksa Evropskog suda pre svega odnosi na pristup sudu i efikasnost sudskog postupka, nesporno je da se izgrađeni standardi mutatis mutandis primenjuju i na administrativne (upravne) postupke, budući da se i u njima odlučuje o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim interesima građana.

Ocenjujući navode ustavne žalbe sa ovog aspekta utvrđeno da je o podnetoj žalbi odlučeno u roku od nepuna tri meseca od dana izjavljivanja žalbe, pri čemu je drugostepeni organ poništio ožalbeno rešenje. Stoga je Ustavni sud je konstatovao da nadležni drugostepeni upravni organ nije odlučio o žalbi podnosioca ustavne žalbe u Zakonom propisanom roku, ali je na osnovu svega navedenog ocenio da činjenica da je drugostepena odluka doneta u roku od nepuna tri meseca, umesto u roku od 50 dana od dana kada je prvostepeni organ primio žalbu, ne može biti dovoljan osnov za utvrđivanje da je time povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnositeljke ustavne žalbe iz člana 36. stav 2. Ustava.

6. S obzirom na to da je drugostepenim rešenjem poništeno rešenje Ministarstva finansija, Poreska uprava, Filijala Novi Pazar, broj 413 - 4/1457-01a od 14. februara 2008. godine, te da je upravni postupak koji prethodi podnošenju ustavne žalbe još uvek u toku, to je zahtev podnositeljke ustavne žalbe za utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, za sada, preuranjen, te je Ustavni sud u odnosu na istaknutu povredu označenog prava, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Takođe, imajući u vidu činjenicu da prvostepeno rešenje doneto u predmetnom upravnom postupku više nije u pravnom poretku, to su prestali da postoje procesni uslovi za isticanje zahteva za odlaganje izvršenja tog rešenja, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud odbacio predlog za obustavu izvršenja rešenja Ministarstva finansija, Poreska uprava, Filijala Novi Pazar, broj 413 - 4/1457-01a od 14. februara 2008. godine.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i odredbe člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA