Štampa Verzija za štampu

Za postupak naplate jednokratnog poreza na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečenu iskorišćavanjem posebnih pogodnosti i za obezbeđenje izvršenja naplate ovog poreza nadležna je, Poreska uprava, a ne Trgovinski sud

Sud: Ustavni sud Republike Srbije *   Datum: 15.07.2004 Broj: 1.U.270/04
Abstrakt:

Ministarstvo finansija Republike Srbije . Poreska uprava, Centar za velike poreske obveznike, podnelo je Ustavnom sudu Republike Srbije zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti između te uprave i Trgovinskog suda u Beogradu.
U zahtevu se navodi da je rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije . Poreske uprave, Centra za velike poreske obveznike, u Beogradu, broj 414.2E/15.01.od 21. maja 2004. godine preduzeću Mobilne telekomunikacije "Srbija" BK.PTT, kao izvršeniku, po osnovu jemstva za obaveze "Astra banke" a. d., datog u postupku odlaganja poreskog duga, utvrđena obaveza plaćanja jednokratnog poreza, koji "Astra banka" a. d. nije platila u rokovima po rešenju Republičke uprave javnih prihoda . Odeljenja za utvrđivanje i naplatu Novi Beograd broj 414 R/EŠ.01 od 25. oktobra 2001. godine. Poreska uprava je, radi obezbeđenja dospelog poreskog potraživanja, donela rešenje broj 433.67/2004.13 od 10. juna 2004. godine, o ustanovljavanju zakonskog založnog prava u korist Republike Srbije, zabranom prenosa novčanih sredstava preko svih dinarskih i deviznih računa poreskog obveznika. Međutim, Trgovinski sud u Beogradu je na predlog preduzeća Mobilne telekomunikacije "Srbija" BK.PTT prihvatio nadležnost i u odnosu na oba navedena rešenja poreskog upravnog organa odredio privremene mere, i to. rešenjem VI R 379/04 od 28. maja 2004. godine, zabranio izvršenje rešenja Poreske uprave 414.2E/15.01.od 21. maja 2004. godine, a rešenjem 7. R 430/04 od 11. juna 2004. godine odredio privremenu meru zabranom izvršenja rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije . Poreske uprave broj 433.67/2004.13 od 10. juna 2004. godine, a rešenjem pod istim brojem od 17. juna 2004. godine prihvatio predlog o određivanju privremene mere i naložio Narodnoj banci Srbije . Odseku prinudne naplate Novi Beograd da odmah po prijemu tog rešenja izvrši deblokadu svih dinarskih i deviznih računa predlagača sprovedenu ustanovljavanjem zakonskog založnog prava u korist Republike Srbije., U.zahtevu se dalje navodi da je Trgovinski sud u Beogradu, mimo zakonske nadležnosti, postupao u poreskoj stvari i donosio privremene mere zabrane izvršenja rešenja donetih u upravnom postupku od strane Poreske uprave, jer je posebnim Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđena isključiva nadležnost poreskog organa za rešavanje u postupku izvršenja poreskih rešenja.
U odgovoru, Trgovinski sud u Beogradu se nije izjasnio povodom zahteva za rešavanje sukoba nadležnosti, već je izneo činjenično stanje u predmetima.
U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio.
Rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije . Poreske uprave, Centra za velike poreske obveznike broj 414.2E/15.01.od 21. maja 2004. godine obavezan je izvršenik preduzeće za Mobilne telekomunikacije "Srbija" BK PTT, Novi Beograd, kao jemac za obavezu "Astra banke" a. d. iz Beograda, dužnika po rešenju Republičke uprave javnih prihoda Novi Beograd broj 414 R/EŠ.01 od 25. oktobra 2001. godine, da plati nominalni iznos glavnog duga i kamate u iznosu, rokovima i na način bliže naveden u rešenju, a pod pretnjom prinudnog izvršenja, s tim da žalba ne zadržava izvršenje. Na ovo rešenje izvršenik je izjavio žalbu drugostepenom organu, 8. juna 2004. godine, po kojoj je postupak u toku.
Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu VI R 379/04 od 28. maja 2004. godine . izvršnog sudije u vanparničnom predmetu, na predlog predlagača Mobilne telekomunikacije "Srbija BK.PTT" Beograd, u tom postupku kao poverioca, protiv protivnika predlagača Republike Srbije . Ministarstva finansija . Poreske uprave, Centra za velike poreske obveznike, određena je privremena mera radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja, tako da se protivniku predlagača, kao dužniku, zabranjuje da izvrši rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije . Poreska uprava, broj 414.2E/15.01.od 21. maja 2004. godine. Tim rešenjem zabranjuje se Narodnoj banci Srbije . Odseku prinudne naplate Novi Beograd da sprovede postupak prinudne naplate po navedenom rešenju iz sredstava sa svih računa predlagača i prenos istih u korist protivnika predlagača. Rešenjem je takođe, određeno da ovu privremenu meru sprovede Narodna banka Srbije . Odsek za prinudnu naplatu Novi Beograd, da privremena mera ostaje na snazi do drugačije odluke suda ili do pravosnažnog okončanja parničnog postupka koji je predlagač dužan da pokrene u roku od 30 dana od dana prijema prepisa rešenja i da prigovor ne zadržava izvršenje. Iz odgovora Trgovinskog suda u Beogradu proizlazi da je u toku postupak pred Republičkim javnim tužilaštvom pod brojem Gt 1916/04, u vezi sa ovim predmetom.
Ministarstvo finansija Republike Srbije . Poreska uprava, Centar za velike poreske obveznike je rešenjem broj 433.67/2004.13 od 10. juna 2004. godine, radi obezbeđenja naplate dospelog poreza po rešenju od 21. maja 2004. godine, ustanovio zakonsko založno pravo u korist Republike Srbije, kao poreskog poverioca . zabranom prenosa novčanih sredstava preko svih dinarskih i deviznih računa poreskog obveznika otvorenih kod banaka, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upisa zabrane u registar blokiranih računa preduzeću za Mobilne telekomunikacije "Srbija" BK PTT, Novi Beograd. Istim rešenjem je Narodnoj banci Srbije . Odseku za prinudnu naplatu Novi Beograd naloženo da odmah po prijemu ovog rešenja zabrani prenos svih novčanih sredstava preko svih dinarskih i deviznih računa poreskog obveznika otvorenih kod banaka osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i izvrši upis zakonskog založnog prava u registar blokiranih računa, te da zakonsko založno pravo traje do namirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja, s tim da žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Postupak po žalbi je u toku pred drugostepenim organom.
Trgovinski sud u Beogradu, izvršni sudija u vanparničnom predmetu, na predlog predlagača Mobilne telekomunikacije "Srbija" BK.PTT iz Beograda, rešenjem 7. R 430/04 od 11. juna 2004. godine odredio je privremenu meru kojom je protivniku predlagača Republici Srbiji . Ministarstvu finansija . Poreskoj upravi, zabranio da izvrši rešenje Ministarstva finansija . Poreske uprave . Centra za velike poreske obveznike broj 433.67/2004.13 od 10. juna 2004. godine, u celosti, a Narodnoj banci Srbije . Odseku za prinudnu naplatu Novi Beograd, zabranio da sprovede postupak prinudne naplate po navedenom rešenju, odnosno ustanovljavanje zakonskog založnog prava u korist protivnika predlagača . zabranom prenosa novčanih sredstava preko svih dinarskih i deviznih računa otvorenih kod banaka po nalogu predlagača. Istim rešenjem je određeno da privremena mera ostaje na snazi do drugačije odluke suda ili do pravosnažnog okončanja parničnog postupka koji je predlagač bio dužan da pokrene po rešenju Suda VI R 379/04, a da prigovor izjavljen na ovo rešenje ne zadržava izvršenje. Prigovor protiv tog rešenja je odbijen rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu I Ipv. (I) br. 385/04 od 21. juna 2004. godine.
Trgovinski sud u Beogradu je rešenjem 7. R 430/04 od 17. juna 2004. godine, usvojio predlog predlagača Mobilne telekomunikacije "Srbija" BK.PTT iz Beograda i odredio privremenu meru kojom nalaže Narodnoj banci Srbije . Odseku prinudne naplate Novi Beograd da odmah po prijemu tog rešenja izvrši deblokadu svih dinarskih i deviznih računa predlagača sprovedenu ustanovljavanjem zakonskog založnog prava u korist Republike Srbije kao poreskog poverioca po osnovu rešenja Ministarstva finansija . Poreske uprave . Centra za velike poreske obveznike broj 433.67/2004.13 od 10. juna 2004. godine. Ovim rešenjem naloženo je Narodnoj banci Srbije da odmah po prijemu rešenja briše upisano zakonsko založno pravo u korist Republike Srbije. Rešavanje po prigovoru je u toku pred Trgovinskim sudom u Beogradu.
Preduzeće Mobilne telekomunikacije "Srbija" BK.PTT, Beograd, podnelo je tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu protiv tužene Republike Srbije . Ministarstva finansija, radi utvrđenja da ne postoji pravni odnos jemstva između tužioca i tuženog po kome je tužilac jemčio tuženom izvršenje obaveze "Astra banke", a. d. Beograd, po osnovu jednokratnog poreza na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečenu iskorišćavanjem posebnih pogodnosti; kao i da ne postoji pravo tuženog da vrši naplatu poreza od tužioca kao poreskog jemca, što je tuženi dužan da prizna i trpi; da tuženi tužiocu isplati tužbom određene iznose na ime duga po rešenju tuženog broj 433.3/288 od 12. decembra 2003. godine, kao i tužbom bliže navedeni iznos na ime naknade štete i izgubljene dobiti a sve sa odgovarajućom zakonskom kamatom.
Prema članu 125. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud odlučuje o sukobu nadležnosti između sudova i drugih organa. Postupak odlučivanja o sukobu nadležnosti između sudova i drugih organa propisan je odredbama čl. 26. do 29. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka ("Službeni glasnik RS", br. 32/91 i 67/93), prema kojima Ustavni sud o nastalom sukobu odlučuje nezavisno od toga u kojoj fazi se nalazi postupak pred državnim organom, odnosno sudom.
Postupajući u okviru svoje ustavne nadležnosti, Ustavni sud je, na osnovu navedenih činjenica, konstatovao da postoji sukob nadležnosti između Poreske uprave, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija i Trgovinskog suda u Beogradu u pogledu izvršenja rešenja o naplati utvrđene poreske obaveze. Naime, Ministarstvo finansija . Poreska uprava je donelo rešenje broj 414.2E/15.01.od 21. maja 2004. godine i rešenje broj 433.67/2004.13 od 10. juna 2004. godine. Oba rešenja Uprave su doneta u postupku izvršenja . naplate poreza po poresko upravnim aktima, na osnovu odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakona o opštem upravnom postupku. Trgovinski sud je doneo rešenje, R. 397/04 od 28. maja 2004. godine i rešenja, R. 430/04 od 11. i 17. juna 2004. godine o određivanju privremenih mera, s pozivom na odredbe Zakona o izvršnom postupku, koje su upravljene prema poreskom organu kao donosiocu akta, zabranom izvršenja poresko upravnih rešenja, sa nalogom mera sprečavanja dejstva tih rešenja. Iz navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su u pogledu istog sadržaja rešavanja i upravni organ i sud prihvatili nadležnost, odnosno da je došlo do tzv. pozitivnog sukoba nadležnosti.
U cilju rešavanja nastalog sukoba nadležnosti između Poreske uprave i Trgovinskog suda, Ustavni sud je utvrdio.
Ustav Republike Srbije utvrđuje da izvršna vlast pripada Vladi; da sudska vlast pripada sudovima (član 9. st. 3. i 4); da je svako dužan da plaća poreze i druge dažbine utvrđene zakonom (član 52); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansijski sistem; kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa (član 72. stav 1. tač. 4, 8. i 11). Članom 94. st. 1. do 4. Ustava, utvrđeno je da poslove državne uprave obavljaju ministarstva; da ministarstva, između ostalog, rešavaju u upravnim stvarima, vrše upravni nadzor i obavljaju druge poslove utvrđene zakonom; da su ministarstva samostalna u vršenju Ustavom i zakonom utvrđenih nadležnosti; da se za obavljanje određenih poslova državne uprave obrazuju organi uprave u sastavu ministarstva, a za vršenje stručnih poslova obrazuju se posebne organizacije.
Član 122. Ustava utvrđuje da državni organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja mogu u pojedinačnim stvarima rešavati o pravima i obavezama građana ili, na osnovu zakona, primenjivati mere prinude i ograničenja, samo u zakonom propisanom postupku u kome je svakome data mogućnost da brani svoja prava i interese i da protiv donesenog akta izjavi žalbu, odnosno upotrebi drugo zakonom predviđeno pravno sredstvo. Članom 124. stav 3. Ustava, utvrđeno je da o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima državni organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja rešavaju o pravima ili obavezama, odlučuje sud u upravnom sporu, ako za određenu stvar nije zakonom predviđena druga sudska zaštita.
Zakonom o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/2001) uveden je jednokratni porez na ekstra dohodak i ekstra imovinu, koji su stečeni iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, kao vanredni prihod budžeta Republike (član 1). Prinudna naplata poreza sprovodi se na osnovu shodne primene odredaba zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, odnosno porez na dobit preduzeća, ukoliko ovim zakonom nije drukčije određeno (član 22).
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 27/03, 70/03 i 55/04), uređen je postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda na koje se ovaj zakon primenjuje, poreski postupak i prava i obaveze poreskih obveznika i obrazovana Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i ekonomije i uređena njena nadležnost i organizacija (član 1). Ovaj zakon se primenjuje na sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom nije drukčije uređeno (član 2). Odredbom člana 3. Zakona, određen je odnos prema drugim zakonima, tako da ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primenjivaće se odredbe ovog zakona, a ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim ss uređuje opšti upravni postupak.
Članom 10. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, određuje se sadržina poresko.pravnog odnosa kao odnosa javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku Poreske uprave, s jedne i fizičkog, odnosno pravnog lica, s druge strane. Odredbom člana 11. Zakona, između ostalog, propisano je da Poreska uprava obavlja poslove državne uprave koji se odnose na vođenje prvostepenog i drugostepenog poreskog postupka. Zakon uređuje u članu 64. st. 1. do 3. postupak naplate poreza, koji je redovan ili prinudan, s tim da se redovna naplata poreza vrši po dospelosti poreske obaveze, a prinudna naplata se preduzima kada dospela poreska obaveza nije namirena do isteka roka dospelosti. Zakonom je predviđeno i obezbeđenje izvršenja poreske obaveze propisivanjem privremenih mera obezbeđenja naplate poreza (član 66); sredstava obezbeđenja naplate poreskog duga (član 74) i zaloge kao sredstva obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati (član 86).
Odredbom člana 86. stav 2. istog zakona određeno je da je poreski poverilac, u smislu ovog zakona, Republika. Članom 95. stav 2. Zakona propisano je da se rešenje o prinudnoj naplati poreza i sporednih poreskih davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika izvršava na način uređen zakonom kojim se uređuje platni promet. Članom 140. st. 1, 3. i 4. Zakona propisano je da se protiv poreskog upravnog akta kojim je odlučeno o pojedinačnim pravima i obavezama iz poreskog pravnog odnosa može podneti žalba, da se protiv konačnog poreskog upravnog akta može pokrenuti upravni spor, ako zakonom nije drukčije propisano i da se tužba u upravnom sporu može podneti, kao da je žalba odbijena, i onda kada podnosilac tužbe istakne da o njegovoj žalbi odluka nije doneta u zakonskom roku. Poreska uprava je prema članu 160. stav 1. tačka 4. Zakona nadležna da vrši utvrđivanje poreza u skladu sa zakonom i vrši redovnu i prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja.
Iz izloženih zakonskih odredaba sledi da su naplata poreza, kako redovna tako i prinudna, kao i sredstva obezbeđenja u vezi sa naplatom, u celini stavljeni u nadležnost Poreske uprave.
Zakon o platnom prometu ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 27/03, 130/03 i 29/04) u članu 47. stav 1. tačka 1. propisuje da se prinudna naplata s računa klijenta vrši, između ostalog, i na osnovu izvršnih rešenja poreskog organa.
Član 3. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01) propisuje da odredbe zakona kojima ss, zbog specifične prirode upravnih stvari u pojedinim upravnim oblastima, propisuju neophodna odstupanja od pravila opšte upravnog postupka, moraju biti u saglasnosti sa osnovnim načelima utvrđenim ovim zakonom.
Zakon o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001) u članu 1. stav 2. propisuje da se odredbe ovog zakona primenjuju i na prinudno izvršenje odluke donesene u upravnom ili prekršajnom postupku koja glasi na ispunjenje novčane obaveze, osim ako je za to izvršenje ili obezbeđenje zakonom određena nadležnost drugog organa. Kako Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređuje da se postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda, kao i prinudna naplata utvrđenog poreza vrši administrativnim putem, a da redovnu i prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja vrši Poreska uprava, koja je nadležna i da obezbeđuje izvršenje poreske obaveze, to se isključuje primena člana 266. stava 2. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da se izvršenje radi ispunjenja novčanih obaveza sprovodi sudskim putem, a tim je isključena i primena Zakona o izvršnom postupku.
Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", broj 46/96) propisano je da u upravnim sporovima sudovi odlučuju o zakonitosti akata kojima državni organi i preduzeća ili druge organizacije koje vrše javna ovlašćenja rešavaju o pravima ili obavezama fizičkih lica, pravnih lica ili drugih stranaka u pojedinačnim upravnim stvarima (član 1); da se upravni akt može pobijati ako u aktu nije ili nije pravilno primenjen zakon, drugi propis ili opšti akt, ako je akt doneo nenadležni organ i ako u donošenju akta nije postupljeno po pravilima postupka, a naročito što činjenično stanje nije pravilno utvrđeno, ili što je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja (član 10), i da o tužbama protiv upravnih akata drugih organa i organizacija, odlučuje sud određen republičkim zakonom (član 17. stav 3).
Prema članu 17. stav 1. tačka 1đ) Zakona o sudovima ("Službeni glasnik RS", br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92) koji se primenjuje u smislu člana 84. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 27/03, 130/03 i 29/04), Vrhovni sud odlučuje u prvom stepenu u upravnim stvarima, ukoliko zakonom nije drukčije određeno.
Iz navedenih ustavnih i zakonskih odredaba i utvrđenih činjenica, po oceni Ustavnog suda, proizlazi da je izvršenje i obezbeđenje izvršenja poreskog upravnog akta u nadležnosti državne uprave, koju vrši Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija. Po svojoj prirodi poresko.pravni odnos i poreski akti su javno.pravnog karaktera, a Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao posebnim zakonom, određena je nadležnost državnog upravnog organa za rešavanje u svim fazama postupka.
Sudsku kontrolu zakonitosti upravnih akata donetih u vršenju državne vlasti u poreskom postupku može vršiti samo sud u upravnom sporu, a to je u konkretnom slučaju Vrhovni sud Srbije.
Trgovinski sud je, u konkretnom slučaju, suprotno zakonu, prihvatio da odlučuje o privremenim merama, i preuzeo upravnu, odnosno upravno.sudsku nadležnost, jer je neposredno nalogom prema donosiocu akata zabranio izvršenja poreskih upravnih akata i odredio druge mere sprečavanja izvršenja. Na taj način ovaj sud je povredio i načelo podele vlasti propisano članom 9. Ustava.
Prema tome, po oceni Ustavnog suda, za postupak naplate jednokratnog poreza na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečenu iskorišćavanjem posebnih pogodnosti i za obezbeđenje izvršenja naplate ovog poreza nadležna je, Poreska uprava, a ne Trgovinski sud u Beogradu.