REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Poslovni broj: Rehž.2/13
Dana 05.02.2013. godine
NOVI SAD

Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sudija Milice Bogdan-Ličen predsednika veća, Mirjane Andrijašević i Branke Maljković, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača S. M. iz B. G., ulica ....., koga zastupa B. S., advokat iz N. S., protiv protivnika predlagača R.S., koju zastupa V. M., zamenik Višeg javnog tužioca u N. S., radi rehabilitacije pokojnog P. G., odlučujući o žalbi protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu posl.br. Reh.16/12 od 24.10.2012. godine u nejavnoj sednici veća održanoj dana 05.02.2013. godine, doneo je

REŠENjE

Žalba protivnika predlagača se USVAJA i rešenje Višeg suda u Novom Sadu posl.br. Reh.16/12 od 24.10.2012. godine UKIDA u delu u kojem je sada pok. P. G. rehabilitovan za krivično delo iz čl. 5. tač. 8. Zakona o suzbijanju nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže (“Službeni list DFJ“br.26/45 i FNRJ br.56/46) za koje je osuđen pravnosnažnom presudom Sreskog suda u Bečeju, posl.br.K.223/1949/5 od 05.10.1949. god., te u delu u kojem je utvrđeno da je presuda Sreskog suda u Bečeju, posl.br.K.223/1949/5 od 05.10.1949. god. kojom je isti oglašen krivim za krivično delo iz čl. 5. tač. 8. Zakona o suzbijanju nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže, ništava u tom delu od njenog donošenja i da su ništave sve pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine, te da se sada pok. G. P. ima smatrati neosuđivanim za krivično delo iz č. 5. tač. 8. Zakona o suzbijanju nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže i predmet u tom delu VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno postupanje.

Obrazloženje

Pobijanim rešenjem usvojen je zahtev za rehabilitaciju pok. P. G. iz B. G., pa je utvrđeno da je pok. P. G. od oca S., rođen ......... god. u B. G., preminuo ...... god., regabilitovan po sili zakona za krivično delo privredne sabotaže iz čl. 6. tač. 4. zakona o suzbijanju nedopuštene trgovine, nedozvoljene špekulacije i privredne sabotaže „Službeni list DFJ“ br. 26/45 FNRJ br. 56/46) za koje je osuđen pravnosnažnom presudom Sreskog suda u Bečeju, posl.br.K.223/1949 od 05.10.1949. god., te je isti rehabilitovan i za k. delo iz čl. 5. tač. 8. Zakona o suzbijanju nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže („Službeni list DFJ“ broj 26/45 i FNRJ br. 56/46) za koje je osuđen pravnosnažnom presudom Sreskog suda u Bečeju, posl.br. K.223/1949/5 od 05.10.1949. god. pa je utvrđeno da je pravnosnažna presuda Sreskog suda u Bečeju, poslovni broj K.223/1949/5 od 05.10.1949.godine ništava od njenog donošenja i da su ništave sve pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine, a G. P. rođen ....... u B. G., bivši iz B. G., državljanin FNRJ, preminuo ......., kao rehabilitovano lice se smatra neosuđivanim.

Protiv navedenog rešenja protivnik predlagača je blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući ga iz svih zakonom predviđenih razloga, u delu u kojem je određena sudska rehabilitacija P. G., te utvrđeno da se isti ima smatrati neosuđivanim, kao i u delu u kojem je utvrđeno da je presuda za pomenuto krivično delo iz člana 5. tačka 8. Zakona o suzbijanju nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže, ništava i da su ništave sve pravne posledice.

Žalba je osnovana.

Ispitujući pobijano rešenje u granicama žalbenih razloga, pazeći pri tom po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba o parničnom postupku iz člana 374. stav 2. tačka 1., 2., 3., 5., 7. i 9. ZPP-a, kao i na pravilnu primenu materijalnog prava, shodno članu 402. ZPP-a, u vezi sa članom 386. stav 3. ZPP-a, te u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, sud je ustanovio da ožalbeno rešenje u delu koji se pobija žalbom, sadrži nedostatke zbog kojih se ne može ispitati, te da je usled pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

U prvostepenom postupku, pored ostalog je utvrđeno, da je presudom Sreskog suda u Bečeju poslovni broj K.233/1949/5 od 05.10.1949.godine, P. G., oglašen krivim za krivično delo sabotaže iz člana 5. tačka 4. Zakona o suzbijanju nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže i to zato što na više poziva MNO-a B. G., krajem avgusta i septembra meseca 1949.godine, nije isporučio obaveznu količinu pšenice u smislu Uredbe o otkupu žitarica za ek. 1949/50 godinu u količini od 9508 kg, već je u cilju oštećenja interesa narodne privrede i ugrožavanja državne privredne politike, uklonio žetveni prinos na svom poljoprivrednom gazdinstvu. Navedenom presudom P. G. oglašen je krivim i za krivično delo privredne sabotaže iz člana 5. tačka 8. istog zakona i to iz razloga što je u jesen 1948.godine u B. G. u vreme prijavljivanja setvenog plana na svom poljoprivrednom gazdinstvu prijavio da će zasejati pšenicom 11 jutara, a stvarno je zasejao 9 jutara, na koji način je svesno izvršio poljoprivredne radove u protivnosti sa propisanim planom, a u cilju oštećenja narodne privrede i ugrožavanja državne privredne politike. Za oba dela P. G. je na osnovu odredbe člana 66. KZ osuđen na jednu kaznu od dve godine i 10 meseci lišenja slobode prinudim radom, kao glavnu kaznu, u koju mu je uračunato i vreme provedeno u istražnom zatvoru, tako da mu se kazna ima računati od 01.10.1949.godine, te konfiskacijom celokupne pokretne i nepokretne imovine poljoprivrednog značaja i dve godine gubitka biračkog prava kao sporednim kaznama. Obavezan je da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 25 dinara, dok je paušalan iznos mimoiđen. Obrazloženje ove presude je kao nepotrebno izostavljeno. P. je u krivičnom postupku, imao advokata, koristio se pravom izjavljivanja žalbe, te je putem advokata izjavio žalbu na prvostepenu presudu, koja je žalba odbijena presudom Okružnog suda u Novom Sadu poslovni broj Kž.861/1949 od 15.10.1949.godine.

Konfiskacija imovine, pokretne i nepokretne, koja je određena navedenim presudama, izvršena je od strane Sreskog suda u Bečeju u postupku koji je vođen pod brojem I.588/1949 Dn.1616/1949, u kom postupku je doneto rešenje kojim je utvrđeno da su konfiskovane sve pokretne stvari navedene u zapisniku od 14.10.1949 godine u spisu tog suda b roj I. 582/1949, koji je sastavni deo tog rešenja, kao i nekretnine koje se nalaze u k.o. B. G. i to navedene u zknj. ul. br. 4069 parcela broj 4953 oranica i Koštanicama od 2j. 1185 kvhv, zknj.ul. br. 4215 parc.br. 4323/12 oranica u Velikom Jarošu od 5 jutara i 1479 kv hv, zknj.ul. br. 4449 parc. br. 4323/1 oranica, a ostale oduzete parcele, njihova površine i zknj.ul. gde su upisani, su u rešenju nečitki. Istim rešenjem određeno je da preostala pokretna imovina, kao i nekretnine navedene u zknj.ul. br. 3296 k.o. B. G. parcela broj 1867/4 vinograd u donjem ritu od 573 kvhv, predstavlja egzistencijalni minimum i vlasništvo na ravne delove u korist i na ime P. G. i supruge mu Lj., P. Đ., M. i S., svi iz B. G., članova uže porodice konfiskanta. U obrazloženju tog rešenja navedeno je konfiskacija celokupne pokretne i nepokretne imovine poljoprivrednog značaja konfiskanta P. G. i da je na ime egzistencijalnog minimuma ostavljeno konfiskantu i članovima njegove uže porodice navedene pokretnine i nekretnine smatrajući da će isti biti dovoljni za njihovo izdržavanje, odnosno za izshranu za vreme od 4 meseca. Na osnovu tog rešenja, izvršena je konfiskacija nepokretnosti u zemljišnim knjigama, a konfiskovana pokretnina je stavljena pod sekvestar.

Dana 12.01.1946. godine Mesni Narodni odbor B. G. je u predmetu P. S. i P. G. iz B. G. radi utvrđivanja objekta agrarne reforme doneo odluku o utvrđivanju objekta agrarne reforme na posedu P. S. i P. G. nalazeći da su vlasnici poseda zemljoradnici i da njihov posed pada pod udar agrarne reforme, da je porodica vlasnika poseda inokosna zemljoradnička porodica, kojoj pripada jedan minimum od 20 hektara zemlje, da na oduzetom zemljištu srednji prinos iznosi po 1 kat. Jutru 5 mc kukuruza u klipu ili 3 mc žita, te da se vlasnicima poseda ostavlja na ime minimuma 2 jutra i 1202 kvhv neobradivog zemljišta i 31 jutra i 1060 kvhv obradivog zemljišta, odnosno ukupno 34 jutra i 662 kv.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, kada je u pitanju zahtev za rehabilitaciju zbog krivičnog dela iz člana 5. tačka 8. Zakona o suzbijajnju nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže („Službeni list DFJ“ broj 26/45 i FNRJ broj 56/46), koji je predmet žalbe protivnika predlagača, prvostepeni sud je našao da je isti osnovan. Naime, sud je našao da je sada pok. P. G. osuđen jedinstvenom kaznom zatvora za oba krivična dela u idealnom sticaju, i da mu je za oba krivčna dela izrečena jedinstvena kazna zatvora, na osnovu koje mu je konfiskovana imovina. Takođe, sud je našao da tokom postupka nije bilo predlaganih dokaza na osnovu kojih bi sud mogao izvesti zaključak da je sada pok. P. G. „svesno izvršavao poljoprivredne radove u protivnosti sa propisanim planom ili u protivnosti sa naredbama nadležnih vlasti ili nije izvršavao te radove bez opravdanih razloga „ što sve predstavlja obeležja krivičnog dela za koje je osuđen. Na osnovu navedenog, sud je našao da je za krivično delo iz člana 5. tačke 8. Zakona o suzbijanju nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže, kažnjen i osuđen kao žrtva političkih i ideoloških razloga, u kom smislu ga je sud rehabilitovao.

Osnovano se žalbom protivnika predlagača ističe da ožalbeno rešenje, u delu koji predmet žalbenih navoda, sadrži nedostatke zbog kojih se ne može ispitati, kao i da je usled pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje u tom delu ostalo nepotpuno utvrđeno. Naime, tokom postupka je na nesumnjiv način utvrđeno da je sada pok. P. G., oglašen krivim za krivično delo iz člana 5. tačke 8. Zakona o suzbijanju nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže, zato što je u jesen 1948. godine u B. G. u vreme prijavljivanja setvenog plana na svom poljoprivrednom gazdinstvu prijavio da će zasejati pšenicom 11 jutara, a stvarno je zasejao 9 jutara, na koji način je svesno izvršio poljoprivredne radove u protivnosti sa propisanim planom, a u cilju oštećenja narodne privrede i ugrožavanja državne privredne politike. S tim u vezi, razlozi koje prvostepeni sud navodi u prilog zaključku da je pomenuta presuda Sreskog suda u Bečeju doneta iz političkih ili ideoloških razloga, nisu ubedljivi i prihvatljivi za ovaj sud. Naime, činjenica da je P. G. osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora za oba krivična dela, ni na koji način, po mišljenju ovog suda ne ukazuje da je ista doneta isključivo iz političkih ili ideoloških razloga, bez obzira na činjenicu da li se radi o krivičnim delima učinjenim u idealnom ili u realnom sticaju. Takođe, kazna konfiskacije imovine, iako tipična za posleratni period, sama po sebi ne povlači automatski zaključak da je ista motivisana političkim ili ideološkim progonom.

U tom smislu, iako zadatak suda u postupku rehabilitacije nije ocena zakonitosti i pravilnosti odluka čiji se poništaj zahteva, prvostepeni sud je ipak morao voditi računa o tome da li je odluka Sreskog suda u Bečeju poslovni broj K. 223/1949/5 od 05.10.21949. godine, doneta u skladu sa načelima pravne države i opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda, u smislu člana 1. stava 2. Zakona o rehabilitaciji. S tim u vezi, sud utvrđuje da je obrazloženje ove presude izostavljeno kao nepotrebno, da je P. G. imao advokata, da se koristio pravom izjavljivanja žalbe, te da je putem advokata izjavio žalbu na prvostepenu presudu, koja je žalba odbijena od strane drugostepenog suda. Međutim, sud nije cenio da li je izrečena kazna srazmerna i proporcionalna stepenu neprava koje je utvrdio Sreski sud u Bečeju, te da li u tom smislu, ista doneta u skladu sa načelima pravne države i opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda. Kao što je rečeno, zadatak suda u postupku rehabilitacije nije da ulazi u meritorno ispitivanje administrativnih ili sudskih odluka koje se nastoje oglasiti ništavim, ali je njegova dužnost da na pouzdan i nesumnjiv način, pored ostalog, ispita da li je donošenje tih odluka bilo motivisano političkim, odnosno ideološkim razlozima. O tome se zaključuje na posredan način, kroz ispitivanje poštovanja procesnih prava u postupku ( pravo na pravni lek, pravo na odbranu, pravo na obrazloženu presudu, itd.), ali i kroz ispitivanje srazmernosti izrečene sankcije,sa ponašanjem pojedinca koje je sud oglasio za krivično delo. U tu svrhu, Zakonom o rehabilitaciji je propisano istražno načelno, pa je u članu 13. istog Zakona propisano da sud pribavlja dokaze i podatke od nadležnih državnih organa i organizacija, koji su dužni da ih na zahtev suda dostave u roku od 60 dana od dana prijema zahteva (stav 1.), odnosno da sud može i samostalno istraživati činjenice koje stranka nije iznela (stav 2.). S tim u vezi, ne stoji zaključak suda prema kojem tokom postupka nije bilo predlaganih dokaza na osnovu kojih bi sud mogao izvesti zaključak da je sada pok. P. G. „svesno izvršavao poljoprivredne radove u protivnosti sa propisanim planom ili u protivnosti sa naredbama nadležnih vlasti ili nije izvršavao te radove bez opravdanih razloga“. O tome neposredno svedoči pomenuta presuda Sreskog suda u Bečeju, ali sud se nije koristio pomenutim istražnim ovlašćenjima, pa nije utvrdio da li je ova odluka doneta u skladu sa načelima pravne države ili opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda, u smislu člana 1. stava 2. Zakona o rehabilitaciji.

Iz navedenih razloga, preuranjen je zaključak prvostepenog suda u ožalbenom delu odluke, te se ista ne može pouzdano ispitati. Imajući u vidu sve navedeno, u ponovljenom postupku, prvostepeni sud će pravilnom ocenom dokaza, a shodno istražnom načelu kojim raspolaže, utvrditi sve relevantne činjenice i na osnovu tako potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, sud će doneti odluku o preostalom delu zahteva predlagača.

Zbog svega iznetog, sud je primenom člana 401. tačka 3. ZPP-a, u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, odlučio kao u izreci rešenja.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Milica Bogdan Ličen,s.r.
z.t.o.