Prema propisu člana 200. ZOO za pretrpljene fizičke bolove, kao i za strah, za naruženost tužilac ima pravo na novčanu naknadu kao klasifikaciju trpljenjima kojima je izložen.
Novčana naknada kao oblik otklanjanja štetnih posledica sastoji se u isplati sume novca da bi se kod oštećenog donekle uspostavila narušena psihička ravnoteža (član 200. stav 2. ZOO) To znaci da visina novčanog iznosa na ime naknade treba da bude tako utvrđena da omogući ono zadovoljenje oštećenog koje ce biti u stanju da mu donekle kompenzira nematerijalno dobro koga je lišen.
Sud prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini naknade, vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, kao i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom Imajući u vidu da je prema utvrđenju suda tužilac zadobio laku telesnu povredu, kao i njenu prirodu koja nije ostavila trajne posledice, da je tužilac u momentu povređivanja i narednih 24 časa trpeo jak bol, a zalim tri do četiri dana bol srednje jakog intenziteta, te povremen i neodređen bol još oko šest meseci, zalim da je osetio kratkotrajan strah jakog intenziteta, a zalim je trpeo sekundarni strah u vidu psihičke reakcije dok mu lekar nije saopštio o kakvim se povredama radi, da ovaj strah nije ostavio trajne posledice u psihičkoj sferi tužioca, da je povreda prouzrokovala.naruženost koja se ogleda u više sitnih.ožiljaka koji su vidljivi kada tužilac nosi reducirano odelo, kao i druge okolnosti kao i svrhu radi koje se naknada dosuđuje, Vrhovni sud nalazi da je naknada ove štete tužiocu za fizičke bolove 20.000 dinara, za strah 20.000 dinara i za naruženost 20.000 dinara odgovarajuća okolnostima slučaja i svrsi radi koje se dosuđuje, a koji su iznosi uobičajeni za takve slučajeve dok preko ove visine tužbeni zahtevi nisu osnovani Naknada nematerijalne štete zbog lake telesne povrede