Presudom Privrednog suda u S. P. 49/2000 od 27. 12. 2000. godine primarni tužbeni zahtev tužioca se odbija, eventualni tužbeni zahtev se delimično usvaja tako što se obavezuje tuženi da tužiocu na ime povraćaja osnivačkog uloga isplati iznos od 1.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. 01. 1994. godine, dok se preko dosuđenog eventualni tužbeni zahtev tužioca odbija, a svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Višeg privrednog suda Pž. 1965/2001 od 4. 04. 2001. godine odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u S. P. 49/2000 od 27. 12.2000. godine u delu u kojem je delimično usvojen eventualni tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime povraćaja osnivačkog uloga iznos od 1.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. 01. 1994. godine do konačne isplate.
Tužena je podnela predlog za ponavljanje postupka koji je pravosnažno završen presudom Višeg privrednog suda Pž. 1965/2001 na osnovu člana 421. tačka 2,3 i 9. ZPP. Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem odbio predlog 33 , D V." S. za ponavljanje parničnog postupka U ovoj pravnoj stvari, sa obrazloženjem da je istaknute razloge za ponavljanje postupka tuženi već isticao u žalbi i da je iste razloge već ispitao drugostepeni sud, te je doneo presudu od 4. 04. 2001. godine imajući u vidu sve činjenice na kojima tuženi zasniva predlog za ponavljanje postupka.
Viši trgovinski sud u potpunosti deli obrazloženje prvostepenog suda u vezi sa neosnovanosti podnetog predloga za ponavljanje postupka.
Prvostepeni sud je pravilno primenio procesno pravo kada je na osnovu člana 421. stav 1. tačka 9. u vezi sa članom 422. ZPP doneo odluku koju tuženi pobija žalbom.
Nisu pravno relevantni žalbeni navodi da tuženi uopšte nije dobio prvostepenu presudu u roku i na način predviđen Zakonom o parničnom postupku i da mu je time navodno uskraćena mogućnost za primenu drugih vanrednih pravnih lekova.
Samim tim što je tuženi izjavio žalbu protiv prvostepene presude, koja je cenjena kao dozvoljena i blagovremena, proizilazi da je tuženom omogućeno da raspravlja pred sudom, tako da ne stoji razlog za ponavljanje postupka iz člana 421. tačka 2. ZPP.
Tuženi se u žalbi protiv prvostepenog rešenja ponovo poziva na činjenicu da njegov punomoćnik nije imao ovlašćenje za priznavanje tužbenog zahteva, jer se radi o punomoćniku pravnog lica koje za priznavanje tužbenog zahteva mora imati posebna ovlašćenja ili makar odobrenje parnične radnje od strane tuženog pravnog lica.
Ovaj navod cenjen je u drugostepenoj presudi Višeg trgovinskog suda Pž. 1965/ 2001 od 4. 04. 2001. godine i to kao neosnovan, tako da se više ne može ponavljati ni u predlogu za ponavljanje postupka.
Drugostepeni sud je u obrazloženju svoje presude Pž. 1965/2001 od 4. 04. 2001. godine jasno naveo da je punomoćnik tuženog ustvari priznao činjenicu postojanja osnivačkog uloga tužioca kod tuženog i iznos tog uloga.
Priznanje činjenice se može poreći ili ograničiti na osnovu člana 221. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ali u postupku u privrednim sporovima to je moguće samo do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom, a ne i u žalbi protiv presude, odnosno u žalbi protiv rešenja kojim je odbijen predlog za ponavljanje postupka, jer se prema odredbi člana 496. stav 2. Zakona o parničnom postupku u tom postupku u žalbi može iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave.
Osporavanje prethodno priznatih činjenica ima isti značaj i karakter kao u iznošenju novih činjenica, tako da se u smislu odredbe člana 496a.
Zakona o parničnom postupku u žalbi ne može osporavati činjenice priznate u prvostepenom postupku.
Iz istog razloga se ne može podneti predlog za ponavljanje postupka prostim navođenjem da činjenice koje je punomoćnik stranke priznao u toku pravnosnažno okončanog prvostepenog postupka nisu istinite.
Neosnovano je pozivanje žalioca da je presuda u pravnosnažnom okončanom postupku doneta na osnovu falsifikovanog dokumenta.
Ovo stoga što tuženi nije dokazao da je ishodovao pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom je utvrđeno da je tužilac izvršio krivično delo falsifikovanja isprave o uplati osnivačkog uloga u 33 "P. V" S. Stoga se ne može smatrati da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi iz člana 421. tačka 5. ZPP za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka.