Rešenjem prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da tuženik prestane da joj izriče zabrane obrađivanja parcela.Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužiljinu i potvrdio je prvostepeno rešenje.Dokazima je utvrđeno da je tuženik usmeno upozorio tužilju preko trećih lica da ne obrađuje njegovu parcelu, a pomenuta bitna činjenica je utvrđena saslušanjem stranaka i svedoka.Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja sud je pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da je tužbeni zahtev neosnovan i da u radnji tuženika nema akta smetanja.Naime, radnja tuženika u konkretnoj situaciji jeste samo upozorenje izrečeno tužilji a ne izricanje kakve verbalne zabrane uz na primer pretnju koja bi proizvela prestanak državine na parcelama.Dakle, pravilna je odluka prvostepenog suda, te je žalba tužioca neosnovana.